Векови у три милиона наслова

Vekovi u tri miliona naslova

2 maja 2017

SAMO u retkim prilikama, iz depoa Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, najstarije nacionalne i prve javne naučne biblioteke u Srba, rariteti se iznose na svetlost dana. Retki imaju privilegiju da razgledaju originale najstarijih primeraka pisane srpske pameti. Ljubaznošću upravnika Selimira Radulovića tu privilegiju imaju „Novosti“ i naši čitaoci.

Već gotovo dva veka Matičina biblioteka predano čuva oganj srpske naučne i književne misli. Nastala je u okrilju Matice srpske, 1826. godine u Pešti „na polzu srpskog naroda“, a 28. aprila 1864. godine, ugledni peštansko-budimski Srbi Pavle Kojić, Antonije Hadžić, Jovan Trifunović i Josif Stanković na parobrod „Napredak“ bečkerečkog trgovca Jovana Forovića ukrcali su 61 sanduk blaga srpske kulture i zaplovili – kući.

Zaputili su se Dunavom u Novi Sad (Srpsku Atinu), društveni, kulturni i politički centar srpstva, u varoš u kojoj se, kako je Skerlić primetio, „tada pisalo i mislilo za čitav srpski narod“.

Srećom, u svim ratovima Matičinu Biblioteku mimoišla su razaranja, pa ona danas nije samo najbogatija u Srbiji, već i na čitavom Balkanu. Više od tri miliona naslova pedantno je složeno na 20 kilometara dugim pokretnim policama od metala. U specijalnim depoima čuva se 671 najstarija rukopisna knjiga, od kojih je 487 pisano ćirilicom.

– Ovo je „Matičin apostol“ iz 13. veka, naša najstarija knjiga – iz specijalne kutije, u rukavicama, viša bibliotekarka Aleksandra Drapšin pažljivo vadi knjigu tamnosmeđih korica i žutih, kitnjastom ćirilicom išaranih pergamentnih listova čije ivice su iskrzane zubom proteklih osam vekova. Pri pogledu na tu knjigu, posmatraču zastane dah zbog strepnje da se neopreznim dodirom ovo blago ne pretvori u prah.

 

„Apostol“, bogoslužbena knjiga iz druge polovine 13. veka, najstarija je među više od 600 rukopisnih dela u riznici. Pomoćnice upravnika Novka Šokica Šuvaković i Dušica Grbić otkrivaju nam da se u ovoj jedinstvenoj zbirci, uz „Matičin apostol“ čuva i „Oktoih prvoglasnik Đurđa Crnojevića“ iz 1493. godine, najstarija ćirilična južnoslovenska štampana knjiga (štampana u Crnoj Gori).

Tu su i jedinstveni legati Save Popovića Tekelije i Platona Atanackovića, ali i najveća zbirka srpskih knjiga od 15. do 18. veka, kao i srpskih periodičnih publikacija iz 18. i 19. veka. Jedna od najlepše pisanih i ukrašenih knjiga je „Psaltir“ Gavrila Trojičanina, prepisan u manastiru Sveta Trojica kod Pljevalja, 1643. godine.

Prvi legat Biblioteka Matice srpske dobila je 1841. godine od Platona Atanackovića (1788-1867), Somborca, vladike budimskog, koji joj je poklonio 878 knjiga.

Najvredniji i najbogatiji legat darovao je Sava Popović Tekelija (1761-1842). Ovaj veliki čovek i dobrotvor, prvi srpski doktor pravnih nauka, imao je u to vreme 10.000 knjiga među kojima čak i prepis Dušanovog zakonika. Tekelija je osnovao dve biblioteke – u Tekelijanumu, internatu za darovite, siromašne srpske đake u Pešti, i u Matici srpskoj.

 

Austrougarske, a kasnije i vlasti Mađarske, decenijama posle Tekelijine smrti odbijale su da ispoštuju njegovu želju, a kada su biblioteke najzad dopremljene u Novi Sad, obe su brojale ukupno tek 2.000 knjiga.

Značajna je i 1832. godina kada je Imperatorska ruska akademija (uzvraćajući na darivanje svezaka Letopisa i prvih knjiga u izdanju Matice srpske), našem hramu pisane reči poslala 24 naslova u 59 tomova na srpskom jeziku. I ove knjige doplovile su docnije parobrodom u Novi Sad.

VREDNOST Stare knjige iz depoa Matice srpske

U Biblioteci se danas čuva 30 legata, među njima i biblioteke Jovana Jovanovića Zmaja, Tihomira Ostojića, Vase Stajića, Boška Petrovića, Božidara Timotijevića…

Svaki legat je dirljiva porodična priča, poput one o novosadskom profesoru Sretenu Mariću. Svih 13.000 primeraka njegove lične biblioteke u kožnom su povezu. Posle profesorove smrti, 1998. godine, njegova supruga Nikol uputila je u Novi Sad ovu vrednu donaciju, a tek nekoliko primeraka, da je podsećaju na supruga, danas čuva u Francuskoj.

Za godinu dana Biblioteka Matice srpske dobije oko 20.000 knjiga na poklon, što upućuje na zaključak kako je institucija legata i darivanja knjiga preživela do današnjih dana, uprkos činjenici da sve više mladih, sklonih čitanju na internetu, iz svojih stanova najpre izbacuju – knjige.

– Biblioteka Matice srpske danas povezuje svoju bogatu tradiciju sa zahtevima i potrebama modernog komunikaciono-informacionog doba – kaže upravnik Selimir Radulović. – Svi stručni poslovi su potpuno automatizovani, od elektronske obrade publikacija, servisa Moja biblioteka, poručivanja publikacija, elektronskih registara stare i retke bibliotečke građe do fejsbuk-stranice i usluge „Pitajte bibliotekare“.

 

Dabome, parobrod „Napredak“ bečkerečkog trgovca Forovića uspešno je „uplovio“ i u 21. vek. Na polzu svih nas.

LETOPIS

BIBLIOTEKA ima i najpotpuniju zbirku starih srpskih časopisa. Ovde se čuvaju primerci najstarijeg živog časopisa u Evropi iz 1824. godine, Letopisa Matice srpske. Tu je i prvi (i jedini) broj „Orfelina“, prvog srpskog časopisa iz 17. veka, štampanog u Veneciji.

MIKROČIPOVI

RARITETI Biblioteke Matice srpske smešteni su u posebnom magacinu. Po posebnom programu za zaštitu starih i retkih publikacija, knjige se restauriraju, konzerviraju, a obavlja se i njihovo mikročipovanje. Biblioteka ima posebnu čitaonicu za korišćenje kopija starih knjiga i njihovih mikročipova.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *