„Velika Albanija će progutati Srbiju“

„Velika Albanija će progutati Srbiju“

14 januara 2014

velika-albanija-kartaKorak po korak pred našim očima ostvaruje se dugogodišnji san Albanaca o stvaranju velike Albanije, a da srpska država ne samo da tu opasnost ignoriše već Srbe na Kosovu i Metohiji uporno i pod pretnjom prinude gura u institucije secesionističke pokrajine. Teritorijalne pretenzije Albanaca na susedne države odavno se ne kriju, a Sporazum o strateškom partnerstvu koji su u subotu, nakon zajedničke sednice dve vlade, potpisali albanski premijer Ed Rama i predsednik secesionističke vlade u Prištini Hašim Tači deo su tog istorijskog projekta ove mlade nacije.

Između ostalog, dvojica premijera su se dogovorila da je neophodno ubrzati rast nataliteta albanskog življa u južnom delu centralne Srbije, odnosno u opštinama Bujanovac, Medveđa i Preševo, kao da on i sada nije daleko iznad evropskog proseka.

– Već godinama upozoravam da sve što se među Albancima radi jeste deo jednog šireg plana, a da je konačni cilj stvaranje zajedničke države na etničkom načelu, drugim rečima velike Albanije. Ona se u različitim političkim krugovima naziva “prirodna Albanija”, “zajednička država”, ili nekim drugim imenom, ali de fakto to znači samo jedno – ujedinjenje Albanije sa Kosovom, uz teritorijalne pretenzije na veće delove Makedonije, Crne Gore, kao i na Preševsku dolinu – komentariše poznati istoričar i dugogodišnji diplomata dr Dušan T. Bataković.

I dok je ovakve stavove i upozorenja deo srpske inteligencije ignorisao ili čak i ismevao, đavo je došao po svoje pa sada i aktuelna srpska vlast pripomaže albanskim aspiracijama.

– Naša država je u poslednje vreme sve činila da se taj albanski cilj ostvari. Ona je silom uterala kosovske Srbe u albanski sistem na Kosovu i Metohiji i pokazala se spremnom da prati prvenstveno albanske interese zarad krajnje neizvesnih evropskih integracija. Pomirenje u regionu je neophodno, ali ne isključivo na srpsku štetu. Da li je neko u Briselu pomenuo povratak 200.000 prognanika sa Kosova? Da li je fantomska zajednica srpskih opština uopšte rešenje koje odgovara Srbima? Većina Srba je bila protiv takve opcije i pokazaće se, bojim se, da su bili u pravu – dodaje Bataković koji se kao istoričar već trideset godina bavi Kosovom.

Samo neinformisane moglo bi da začudi što su dvojica albanskih premijera Rama i Tači za mesto “istorijskog događaja” izabrali Prizren, prestonicu srednjovekovne srpske države, gde je 1878. održana čuvena Prizrenska liga, kada su tadašnji albanski prvaci definisali nacionalni cilj – stvaranje zajedničke države svih Albanaca na balkanskim prostorima.

Na pitanje da bi neki susedi mogli da se zabrinu za svoje granice zbog zajedničke sednice dveju vlada, albanski premijer Rama poziva se na obećanje koje su dali svojim mentorima.

“Mi dobro znamo da sloboda, demokratija i identitet jedne nacije nemaju nikakve veze sa državnim granicama već sa vladavinom i aspiracijama za državu… Za nas je jasno da granice Albanije i Kosova podsećaju bilo na istorijsku nemogućnost s jedne strane ili na herojske napore koji su doveli do stvaranja dve albanske države jedne uz drugu, bilo na naše obaveze da održimo besu onima bez kojih bi slobodno i nezavisno Kosovo ostalo samo krvavi san, a to su SAD i EU”.

Sve do vrha Kopaonika

Za Dušana Batakovića nema spora da su Albanci dobro tempirali svoje poteze.

– Albanci nižu jedan za drugim velike uspehe na nacionalnom i velikodržavnom planu i oni dobro procenjuju da sada kada je Srbija izuzetno oslabljenja, a briselskim sporazumom Kosovo je de fakto predato Prištini, da je sve manje prepreka velikoalbanskim snovima. Da li ste mogli da zamislite pre dvadeset godina da će se prema Srbiji podići novi Berlinski zid na Jarinju, a da će najmoderniji autoput povezivati Prištinu Tiranu i Drač za svega nekoliko sati? Između Kosova i Albanije nema granice još od juna 1999, od dolaska međunarodnih snaga, a i pre toga ta granica je bila veoma porozna kada se naveliko švercovalo oružje. Ona je danas izbrisana, a velika Albanija protegnuta je sve do vrha Kopaonika.

Demaći: Nacionalno ujedinjenje

Jedan od vodećih političkih autoriteta na Kosovu Adem Demaći ocenio je da zajednička sednica Vlada Kosova i Albanije predstavlja “vrstu nacionalnog ujedinjenja”.

“Kosovo i Albanija trebalo je da taj korak mnogo ranije da preduzmu, ali je bolje ikada nego nikada. Ja očekujem da se saradnja između dve zemlje nastavi pozitivno u svim oblastima”, rekao je Demaći.

On je posebno pozdravio formiranje fonda za Preševsku dolinu, dodajući da “treba pokazati Srbiji da nikada nećemo zaboraviti našu braću i sestre, da im u okviru mogućnosti koje imamo pomognemo. To je za svaku pohvalu.”

Zadnja stanica – Rusija

Sa kalimerovskim stavom da je to nepravda, prosečni Srbin se često pita zašto zapadnim silama više smeta Srbija u sadašnjim granicama, od velike Albanije? Dušan Bataković kaže da odgovor treba potražiti u odnosu Zapada prema Rusiji.

– Rusija je vektor prema kome se određuju politički pravci delovanja većine zapadnih zemalja i pre svega dugoročnih interesa NATO, odnosno SAD, koje su ključ za rešavanje albanskog pitanja.

U nekim najširim strateškim procenama, Albanci važe za narod koji nema rusofilske frakcije i koji pouzdano može preprečiti prilazak Rusije i ruske flote Jadranu, dok se za Srbiju i susedne slovenske narode naklonjene Rusiji to ne može reći, niti se na njih u tom smsilu može računati – pojašnjava istoričar.

Tači: Sveto mesto albanskog preporoda

Na zajedničkoj sednici su nadležni ministri potpisali sporazum o saradnji u oblasti trgovine, transporta i infrastrukture, a najavljeno je i otvaranje zajedničkih konzularnih predstavništava. Dogovorena je pomoć u iznosu od preko 100.000 evra za izgradnju porodilišta u Preševskoj dolini, kao i za pomoć tamošnjim porodiljama.

– I građani Kosova i Albanije, i oni u Tetovu, Preševu, Ulcinju i u dijaspori nestrpljivo su očekivali ovaj zajednički sastanak. Nije slučajno i da je jedna od glavnih današnjih odluka formiranje fonda za Albance u Preševu, Medveđi i Bujanovcu – kazao je Hašim Tači, dodajući da sastanak “na ovom svetom mestu preporoda albanske nacije predstavlja poštovanje naših heroja iz raznih perioda i dokaz da se njihov trud, znoj i krv ceni”.

(Vesti-online.com)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Goran says:

    MALO MORGEN !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *