ВЕЛИКА АНАЛИЗА: Улазак Русије у Сирију и какви су даљи Путинови планови!

VELIKA ANALIZA: Ulazak Rusije u Siriju i kakvi su dalji Putinovi planovi!

14 oktobra 2015

russia_syria2Andrej Sušencov, vanredni profesor na Moskovskom državnom Institutu za međunarodne poslove i direktor programa Valdaj kluba, objasnio je do srži strategiju Rusije u Siriji.

Evo šta je on naveo:

„Rusi su ponovo dokazali da su hladnokrvni stratezi. Nedavni potez Kremlja u Siriji je iznenadio i ISIS, ali i većinu zapadnih obaveštajnih službi i analitičara.

Sposobnost Rusije da promeni stratešku situaciju na zemlji uz minimalne napore i maksimalnu lukavost zaslužuje pravu pohvalu. Međutim, Moskva se ne bori protiv ISIS-a zbog plemenitosti već zato što je to praktično pitanje ruske nacionalne bezbednosti.

Rusija je nameravala da se umeša još 2013. godine kada je predloženo da ruski mirotvorci zamene austrijske na Golanskoj visoravni. Moskva se od 2013. godine trudi da očisti Siriju od hemijskog oružja, a prvi ozbiljni kontakti sa Damaskom o borbi protiv islamista su počeli tada.

Istovremeno, Rusija se upustila u strateški vojni dijalog sa Irakom, ponudivši sporazum od 4,2 milijarde dolara za oružje 2012. godine, nakon čega je 2014. godine isporučila preko potrebne borbene avione Su-25. Rusija je u julu 2015. godine postigla sporazum sa Iranom o zajedničkom delovanju u Siriji protiv ISIS-a.

Od tog trenutka se znalo da će ISIS biti poražen, samo je bilo pitanje kada i kako. Kriza u Ukrajini nije promenila planove, ali je samo malo odložila delovanje.

Pročitajte još:

KREĆE VELIKA OFANZIVA: Rusi, Sirijci, Iranci i Hezbolah kreću u istrebljenje Islamske države!

Šta su to „Demokratske snage Sirije“?

Bezbednosni interesi su ono što je motivisalo Rusiju da brzo odreaguje.

Ako bi se teroristima ISIS-a omogućilo da preuzmu kontrolu nad Sirijom i Irakom, to bi značilo da bi za 5 godina novi talas terorista stigao u severni Kavkaz i centralnu Aziju. Prema ruskim procenama, 5.000 boraca od 70.000 boraca koji čine ISIS su ruskog porekla ili iz država CIS-a (Komonvelt nezavisnih država).

Strateška ideja je bila da se oni poraze na Bliskom istoku jer će to biti mnogo jeftinije nego da se bore protiv njih u svojoj domovini.

Ograničena strategija mešanja

Ruska strategija u Siriji ima dva scenarija. Prvi je ograničen u obimu i držanju. Njegova prednost je što će Moskva dobiti mnogo uloživši veoma malo.

Prvo, Rusija može da uništi terorističku infrastrukturu i da ih otera sa teritorije bez potrebe da ih sve uništi. Severnokavkaski teroristi su eliminisani u svojoj domovini, ali u Siriji mogu da prave ustanove za obučavanje i pokretanje terorizma nad Rusijom, kao što su to učinili u Avganistanu.

Drugo, Moskva želi da održi prijateljski nastrojen režim u Siriji. Rusija može da uloži u svoju prvu veću vojnu pomorsku ustanovu na Mediteranu i da obezbedi primat u projektima ekstrakcije gasa na području Sirije, Kipra i Izraela.

Treće, Rusija se utvrdila kao vodeća sila na Bliskom istoku koja može efektivno da sprovodi vojne operacije. Pre toga, niko osim SAD nije projektovao svoju moć daleko od svojih granica.

Rusija je u Siriji pokazala sposobnost da utiče na događaje u dalekim regionima, značajno promenivši situaciju na Bliskom istoku. Pogodivši ISIS u Siriji krstarećim projektilima iz Kaspijskog jezera, Rusija je zacementirala svoje prisustvo u ovom regionu.

Na kraju, sirijska operacija predstavlja prikazivanje ruskog naoružanja, satelitskih komunikacija i geolokacionih sistema, koji su neverovatno precizni, efikasni i pouzdani. Ova predstava je u stvari reklama oružja za mušterije najvećeg tržišta oružja na svetu – Bliskog istoka. Međutim, ona takođe pokazuje da Rusija ume da očuva pun suverenitet u 21. veku.

Prebacivanje pažnje sa Ukrajine na Siriju nije bilo glavni cilj Moskve, ali pošto se dogodilo kao posledica skorašnjih događaja, može da se posmatra i kao dodatna dobit Rusije.

Mogućnost opšte uključenosti

Gorepomenuti ciljevi su minimalna dostignuća koja Rusija može da ostvari ukoliko kampanja bombardovanja protekne glatko. Cilj druge strategije je mnogo viši i rizičniji, a manje obećava.

Uz pomoć Sirije, Iraka i Irana, Rusija može da porazi i eliminiše ISIS iz regiona, zajedno sa borcima CIS-a. Ovakvo dostignuće bi povratilo tradicionalne granice Sirije i Iraka i osiguralo odanost Rusiji u narednoj budućnosti.

Dovođenje stabilnosti u Siriju i Irak je uslov za normalizaciju života u tim državama. To će takođe smanjiti teret izbegličke krize koji je nametnut Evropskoj uniji.

Međutim, ovi izazovi se mogu realistično rešiti samo primenom velike količine resursa i u saradnji sa širom koalicijom koja bi morala da uključi i zapadne sile i arapske države Persijskog zaliva. U njihovom odsustvu, drugi scenario postaje teže ostvariv od trenutnog plana Moskve.

Upravljanje resursima u ratu protiv ISIS-a

Da li Rusija ima dovoljno resursa da nastavi sa svojim planom u Siriji?

Moskva je osigurala punu podršku Siriji, Iraku i Iranu i sada može da deluje nezavisno od Zapada. Ruski saveznici su vitalno zainteresovani da se izbore sa ISIS-om i radili su to i pre nego što se Moskva uključila.

Prema brojkama, čini se da je Rusija zapravo najmanje umešana u ovu koaliciju, iako je njeno učestvovanje od velikog značaja.

Ruski vojni resursi su dovoljni za održavanje efikasnog dugoročnog delovanja u Siriji. Kritičari zaboravljaju da je Rusija bila umešana i u upravljanje konfliktima u Gruziji, Moldaviji i Tadžikistanu devedesetih godina, kada je ruska ekonomija bila prilično slaba.

Ono što je najvažnije jeste da lideri sunitske zajednice (oko 14 miliona ljudi) podržavaju potez Kremlja koji prkosi ideologiji ISIS-a. Rusija je u septembru otvorila najveću evropsku sunitsku džamiju u Moskvi, jačajući podršku za muslimansko sveštenstvo.

Ruski predsednik, Vladimir Putin, prisustvovao je ceremoniji otvaranja, izražavajući uverenost da će džamija pomoći da se rašire „humanističke ideje i vrednosti islama“ u Rusiji, optuživši takozvanu „Islamsku državu“ da „kompromituje islam“.

Rizici mešanja

Dobici za Rusiju od delovanja u Siriji su prilično veliki, ali su i rizici. Put do Sirije je bio lak, ali će povratak iz nje biti mnogo teži.

Prvo, Rusija rizikuje kvarenje odnosa sa važnim regionalnim partnerom – Turskom. Ankara je zainteresovana da Asad napusti sirijsku vladu, a istovremeno koristi borbu protiv ISIS-a kako bi suzbila kurdsku vojsku na sirijsku stranu granice.

Uprkos tvrdnjama da politika ne treba da se meša sa ekonomskim odnosima između dve države, početak ambicioznog „Turskog toka“ je odložen za 2017. godinu. Ovo nije prvi put da se Rusija i Turska ne slažu oko regionalnih pitanja, ali su uspele da izbegnu sukobe u prošlosti.

Drugo, Rusija može da se zaglavi u Siriji, kao što se to dogodilo sa Sovjetskim savezom u Avganistanu. Zato Moskva deluje veoma pažljivo sa lokalnim saveznicima uz planove o jasnom izlasku. Pošto je imala iskustva i sa Avganistanom i sa Čečenijom, Rusija je spremna za ratnu dinamiku nižeg intenziteta.

Najvažniji rizik jeste taj da bi Rusija mogla biti uvučena u regionalni sukob između Sunita i Šiita na šiitskoj strani. Pošto u Siriji vlada sunitska većina, Moskva mora biti naročito obazriva. Kritičari kažu da će Rusija morati da se suoči sa svim Sunitima u regionu zbog borbe protiv ISIS-a, što bi značilo da svi Suniti podržavaju ISIS, a to nije tačno.

To nas dovodi do tačke koja trenutno nedostaje u ruskoj strategiji po pitanju Sirije – sunitska opozicija ISIS-u koja bi se borila na strani Sirije i Rusije protiv terorista.

Primenjivanje čečenskog scenarija u Siriji je veoma nezgodno, ali predstavlja jedini pravi put do rešenja u ovoj državi. Upravo zato Rusija smatra da je francuski predlog da se sirijska vlada ujedini sa „zdravom opozicijom“ Slobodne sirijske vojske (FSA) „interesantna ideja““.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *