ВЕЛИКА ТАЈНА! Да ли је Србија увела санкције Русији?

VELIKA TAJNA! Da li je Srbija uvela sankcije Rusiji?

4 aprila 2019

Niko nije više puta izgovorio rečenicu „Nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji“ od Aleksandra Vučića. Pri svakoj poseti Rusiji je uporno ponavljao ove reči kao mantru. Skoro u svakom intervjuu koji je dao ruskim medijima, ova rečenica je morala da se nađe negde na početku razgovora. I ne samo on već su i njegovi saradnici autosugestivno počeli da ponavljaju istu rečenicu.

Zbog čega je Vučiću važno da stalno ponavlja ovu rečenicu?



Kao prvo zna da to Rusi vole da čuju. Mnoge zemlje su im uvele sankcije a Srbija eto uporno ponavlja kako to nikada neće uraditi. Uistinu sankcije EU više štete evropskim zemljama nego Rusiji, a i američke sankcije sasvim dobro izdržavaju. Rusija se okrenula razvoju sopstvenih kapaciteta i sopstvene proizvodnje, što bi se teško desilo bez sankcija. Postala je najveći izvoznik pšenice u svetu, povećava se potražnja za njenim naoružanjem i gasom. Uskoro će ruska ekonomija postati jedna od najznačajnijih u svetu. Ali sve to se ne bi desilo da Srbija nije odbila da uvede sankcije Rusiji. Ovako verovatno razmišlja Aleksandar Vučić. I ubeđen je da bi Rusija teško preživela srpske sankcije, kad već SAD i EU nisu uspele da je slome.

I tu se nadovezuje drugi razlog zbog kog Aleksandar Vučić redovno ponavlja kako nikada neće uvesti sankcije Rusiji. On smatra da je to herojsko delo za koje bi Rusija morala da ga nagradi nekom posebnom počašću. Nešto što bi ostavilo traga u istoriji. U najmanju ruku o tome bi ruska deca morala da uče u školama, jer ni jedan drugi srpski velikan nije imao takve zasluge. Ni Sava Vladisavič ni srpski generali koji su ratovali uz Kutuzova, sve je to sitnica u odnosu na junaštvo Aleksandra Vučića.

Da postavimo logično pitanje: A zašto bi pobogu Srbija uopšte uvodila sankcije Rusiji?! Zbog toga što Rusija štiti srpske interese na međunarodnoj političkoj sceni? Zbog toga što čuva teritorijalni integritet Srbije insistirajući na Rezoluciji 1244 (što ne radi ni srpski predsednik)? Zbog toga što su ruski humanitarci onomad spašavali Srbe od poplave dok sami nismo bili spremni ni čamac da naduvamo? Zbog toga što snima filmove o nama koje sami nismo zainteresovani da snimimo?

Ne postoji apsolutno ni jedan racionalan razlog zbog koga bi Srbija uvele sankcije prijateljski nastrojenoj Rusiji. Verovatno Vučiću još niko nije postavio u razgovoru to pitanje, da objasni koji razlozi nalažu da Srbija uopšte o tome razmišlja i govori.

S obzirom na to kako predsednik Srbije reaguje na pritiske, samo je sreća u nesreći to što Zapad još uvek nije insistirao na uvođenju sankcija Rusiji, jer je Kosovo za njih daleko veći prioritet. Priznavanje Kosova potpisivanjem sveobuhvatnoh mirovnog sporazuma sa Prištinom će sledom događaja zatvoriti vrata ruskom uticaju na Balkanu. Aleksandru Vučiću je naravno sve to savršeno jasno, ali ga ništa ne košta da i dalje ponavlja ono što ruska javnost voli da čuje. Naprotiv, to povećava njegov megalomanski ego i projektuje osećaj hrabrosti, koja mu tako nedostaje.

I na kraju da postavimo suštinsko pitanje: Da li je Srbija već uvela sankcije Rusiji (iako Vučić ponavlja kako to nikada neće uraditi)? Formalno Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali neformalno one i te kako postoje.

U čemu se ogledaju te sankcije?

U zabrani upliva ruskog kapitala u Srbiji, za šta postoje konkretni dokazi.

Rusija je bila zainteresovana za mnogobrojne tendere u Srbiji, ali koliko god da se trudila da ponudi najbolje uslove, nije mogla da ostvari cilj.

Ili je bila u startu diskriminisana kao učesnik pod obrazloženjem da EU kao strateški partner ima prednost (recimo srpsko-ruske firme nisu ni mogle da učestvuju u pojedinim konkursima koji su raspisivani kroz saradnju sa EU) ili je bila odbijena bez obzira na bolju ponudu. Navešću kao primer koncesiju nad aerodromom Nikola Tesla, kupovinu televizije Studio B ili rudnika Bor gde je ruska kompanija izvisila iako je ponudila najbolje uslove. Razlog je jednostavan. Zapad je Aleksandru Vučiću strogo zabranio ulazak ruskog kapitala u Srbiju i on zahteve svojih vlastodavaca marljivo ispunjava. Pored toga Vučić nije iskoristio istorijsku šansu za oporavak domaće privrede kroz subvencije (koje su čak mogle da budu i ruske) i povećanje izvoza na rusko tržište, samo zbog toga što su mu vlastodavci iz EU zapretili da se time ne igra. Kako bi u tom slučaju strane firme iz EU dobijale novac iz srpskog budžeta i koristile jeftinu radnu snagu, ako bi srpski radnici sami proizvodili i još izvozili svoje proizvode na ogromno rusko tržište?

Zbog toga svaki put kada Aleksandar Vučić izgovori: „Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji“ neko treba da mu objasni da nisu Rusi baš toliko naivni, koliko on misli da jesu. To što su tolerantni na gluposti je već drugo pitanje.

(Dragana Trifković / Centar za geostrateške studije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *