VELIKI INTERVJU PUTINA KOJI JE UZBUNIO SAD: Rusija u savezu sa Južnom Amerikom

VELIKI INTERVJU PUTINA KOJI JE UZBUNIO SAD: Rusija u savezu sa Južnom Amerikom

13 jula 2014

putin_sh_textPred odlazak u Latinsku Ameriku ruski predsednik Vladimir Putin dao intervju za agencije Itar-Tass i Prensa Latina, te naglasio da je saradnja sa zemljama Južne Amerike “ključni prioritet ruske spoljne politike”, ali i da Moskva Latinsku Ameriku “želi videti jaku, nezavisnu i jedinstvenu “.

Zanimljivo je da je ovaj intervju izazvao veliku pažnju u glasima u SAD-u. Većinski je zaključak, da velika Latinoamerička turneja ruskog predsednika Vladimira Putina, predstavlja novu etapu u trenutno najnovijem Hladnom ratu između SAD i Rusije., etapu  u kome Moskva pokušava da napetost između nje i Vašingtona prebaci na američko tlo, u samo dvorište SAD.

Intervju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom:

Ruski lideri ne posećuju često Latinsku Ameriku, kao što posećuju druge delove sveta. Šta mislite o Južnoj Americi i Rusiji danas, ne samo u smislu ekonomske koristi, nego gledano šire?

Vladimir Putin: Odnosi između zemalja i, još važnije, među narodima teško se mogu proceniti po količini poseta na najvišem nivou. Najvažnije od svega je uzajamna korist koju donosi naša saradnja. Mi imamo čvrste temelje u vezama sa zemljama Latinske Amerike.

Južna ili, ako govorimo šire, Latinska Amerika je jedinstvena civilizacija koja nam je bliska po duhu i kulturi. Slike meksičkih muralista i argentinski tango, peruanska pesma Kondorov let i pesme Pabla Nerude su odavno postale deo svetske baštine. Svi smo inspirisani radom velikog kolumbijskog pisca i filozofa GabriJela GarSia Markesa, i divimo se izvanrednom brazilskom arhitektu Oškaru Nimajeru.

Latinska Amerika je bogat izvor prirodnih resursa – nafte i boksita, sveže vode i hrane. Zemlje ove regije dele zanimljivo iskustvo stvaranja modela prilično stabilnog demokratskog razvoja i privrednog rasta sa značajnom socijalnom komponentom.

Istorija Latinske Amerike je borba za nezavisnost i za pravo da se odlučuje o svojoj sudbini, što zaslužuje veliko poštovanje. U našoj zemlji, ljudi dobro poznaju legendarnog Bolivara i Martia, Če Gevaru i Salvadora Aljendea. “Gorući Kontinent” nije samo opis određenog perioda u prošlosti Latinske Amerike. To je simbol težnji za boljim životom, blagostanjem, napretkom i socijalnom pravdom.

Danas je saradnja sa latinoameričkim državama jedan od ključnih i vrlo perspektivnih prioriteta ruske spoljne politike. Mi smo ujedinjeni u našoj odanosti prema principima svestranosti u svetskim poslovima, poštovanju međunarodnog prava, jačanju centralne uloge UN-a, te osiguranja održivog razvoja. Sve to činimo sa prirodnim partnerima na međunarodnoj sceni i jačamo interakciju na širokom rasponu pitanja. Zahvalni smo Južnoamerikanaca za podršku naših međunarodnih inicijativa, uključujući i demilitarizaciju svemira, jačanje međunarodne informacione bezbednosti i u borbi protiv veličanja nacizma.

Za nas je bitno da, bez obzira koja je politička stranka trenutno na vlasti u pojedinoj zemlji u regionu, da i dalje postoji kontinuitet u razvoju odnosa sa Rusijom.

Ako govorimo o ekonomskoj strani naše saradnje, nastojimo proširiti trgovinu i ekonomsku saradnju, pre svega svoju investicionu ulogu. Mi smo zainteresovani za izgradnju potpuno funkcionalnih projekata, industrijsku, tehnološku saradnju, uz učešće zemalja u regionu i korišćenju potencijala komplementarnih privrede u punom obimu, posebno u saradnji na takvim relevantnim oblastima kao što su nafta i gas, hidro i nuklearne energije inženjering, izgradnja aviona i helikoptera, infrastruktura, a od nedavno i biofarmacije i informacione tehnologije.

Mi ćemo nastaviti pružati Latinoamerikancima praktičnu pomoć u rešavanju novih izazova, uključujući obuku policijskih stručnjaka u borbi protiv droge na regionalnim kurseva u Managva i Limi. Proširićemo saradnju u spasavanju ljudi od budućih prirodnih katastrofa.

Verujemo da je važno proširiti humanitarne veze, razmenu studenata, mladih ljudi i turista i kontakte među ljudima. Uzajamno ublažavanje viznog režima između naših zemalja nesumnjivo će doprineti rešavanju ove zadatke. Ruska “bezvizna zona” će pokrivati gotovo sve južnoameričke države i niz zemalja Centralne Amerike i Kariba, a broj zemalja članica zone će se vremenom povećati.

Šta mislite o novim integracionih platformama u Latinskoj Americi, kao što je KELAK, UNASUR i ALBA? Kakve bi odnose Rusija mogla razviti s tim savezima?

Vladimir Putin: Mi smo zainteresovani za jaku, ekonomski stabilnu i politički nezavisnu ujedinjenu Latinsku Ameriku, koja postaje važan deo u nastajanju policentričnog svetskog poretka. U ovom regionu, tradicija ljubavi prema slobodi i poštovanju drugih naroda i kultura su jaki, a tu praktično nema ozbiljnih međudržavnih sukoba ili želja da se nastavi sa politikom “zavadi pa vladaj”. Naprotiv, narodi ovog dela sveta su spremni za zajedničku akciju kako bi zaštitili svoj zajednički dom – Latinsku Ameriku.

Integracioni procesi u Latinskoj Americi odražavaju u velikoj meri svetski poznate regionalne integracije i stremljenja koja ukazuju na potragu za političkom konsolidacijom u regionu i jačanju njenog uticaja na globalnom nivou.

Želeo bih da istaknem ulogu Zajednice latinoameričkih i karipskih država (KELAK). Ona je označila jedinstvo svih zemalja na kontinentu, a cilj joj je da postane glavni forum za rešavanje regionalnih pitanja bez učešća i nametljivog uplitanja spoljnih sila. Pozdravljamo spremnost KELAK-a da uspostavi veze van regiona, uključujući i Rusiju. Prošle godine se u Moskvi održao sastanak ministara spoljnih poslova Rusije, KELAK-a i naše Carinske unije. Sada je važno definisati konkretna područja saradnje. Mi smo spremni za ovaj posao.

Mislimo da je uspostavljanje kontakata između KELAK-a i zemalja koje učestvuju u Carinskoj uniji da otvori mnoge nove mogućnosti. Rusija, Belorusija i Kazahstan produbljuju proces integracije. U maju smo potpisali Sporazum o osnivanju Evroazijske ekonomske unije, koji će stupiti na snagu 1. januara 2015. To će da stvori jednu od najvećih svetskih zajedničkih tržišta sa populacijom od oko 170.000.000 ljudi, te slobodno kretanje kapitala, roba, usluge i rada. Ovo tržište deluje na osnovu opštih principa, normi i pravila VTO-a. Biti će mnogo lakše poslovati u Evroazijskoj regionu i proširiti mogućnosti za razvoj uzajamno korisnih poslovnih kontakata sa inostranim partnerima.

Mi smo otvoreni za materijalnu interakciju sa svim integracionim formatima Latinske Amerike. To uključuje udruženost južnoameričkih nacija (UNASUR), Zajedničko tržište Juga (Mercosura), Bolivarskeog Saveza naroda Amerike (ALBA), Pacifički savez, Centralni američki integracioni sistem (SICA) i Zajednicu Kariba (KARIKA).

Vrlo je bitno da se sve ove asocijacije, kao i one koje razvijaju svoje spoljne odnose, rade na jedinstvu zemalja Latinske Amerike, a ne za njihovoj podijeli, političkoj ili ideološkoj. Nadamo se da će konsolidacija multilateralne saradnje biti dodatni faktor u uspešnom razvoju naših bilateralnih odnosa sa latinoameričkim partnerima.

Rusija i Kuba imaju dugu tradiciju bilateralnih odnosa i nastoje ih razvijati u duhu strateškog partnerstva. Šta je danas bit rusko-kubanskih odnosa? Kako ih vidite u budućnosti?

Vladimir Putin: U srcu rusko-kubanskih odnosa leži duga tradicija jakog prijateljstva, kao i bogate – i po mnogočemu jedinstvene – plodne saradnje. Ruski narod ima iskreni afinitet i poštovanje prema Kubanaca. Ja sam uveren da su ti osećaji uzajamni.

Naša bilateralna trgovina je nešto usporila 1990. i strani partneri iz različitih zemalja su stekli vođstvo u odnosu na nas u brojnim sektorima. Kanađani su, na primer, ponudili Kubi obećavajuće zajedničke projekte u rudarskom sektoru, a Evropljani aktivno razvijaju turizam. Mi smo spremni da vratimo sve izgubljeno.

Danas je Kuba jedan od vodećih ruskih partnera u regionu. Naša saradnja je strateška i orijentisana dugoročno. Mi ćemo blisko koordinirati našu spoljnu politiku, uključujući u multilateralnim organizacijama. Naši stavovi se podudaraju u mnogim svetskim i regionalnim pitanjima.

Glavni cilj naše bilateralne politike je proširiti naše ekonomske odnose na osnovu trgovine, te ekonomske, naučne i tehničke saradnje i imamo program razvoja za period 2012-2020. Radimo na nekim većim projektima u industriji i visokim tehnologijama, energiji, civilnom vazduhoplovstvu, u mirnom korišćenju svemira, medicini i biofarmacije (inače sektor kojeg Zapad na zahtev farmaceutskih lobija želi ograničiti op.a.)

Povećanje humanitarne razmene je jedan od najvažnijih oblasti naše saradnje. Tu je i kulturna razmena, ruske muzičke i pozorišne predstave i velike izložbe su postala dobra tradicija na Kubi. Mi ćemo i dalje razvijati kontakte među mladima, kao i saradnju u oblasti obrazovanja i turizma.

Ukratko, mi smo optimisti u pogledu budućnosti rusko-kubanskih odnosa, jer imamo izvrsne izglede u gotovo svim ključnim oblastima bilateralne saradnje.

Nivo trgovine i investicija između Moskve i Havane nije tako visok kao u političkim i diplomatskim odnosima. Koje korake Rusija može da predloži za povećanje ruskih investicija na Kubi i da znatno poveća trgovinu između dve zemlje? Postoje li neki veliki projekti na Kubi, koji će uključivati ruske kompanije?

Vladimir Putin: Rusko-kubanska trgovina i investicije imaju veliki potencijal. Da bi se to efikasno i redovno ostvarilo uspostavili smo Međuvladinu komisiju. Njen dvanaesti susret je na rasporedu u jesen 2014. u Havani. Uspostavili smo blisku saradnju između naših poslovnih krugova. Naše kompanije tradicionalno aktivno učestvuju u godišnjem međunarodnom sajmu u Havani. U 2013. je 50 ruskih firmi predstavilo je svoje proizvode.

Verujemo da postoje realne mogućnosti da se naša saradnja podigne na sasvim novi nivo, uključujući i sprovođenje velikih zajedničkih projekata.

Konkretno, u avgustu 2013. je Zarubežnjeft započeo bušenje i razvoj prvog naftnog polja Boka de Haruso.

Naši kratkoročni izgledi obuhvataju razvoj novih naftnih polja u kubanskom offshore području. U tu svrhu, Zarubežnjeft i Rosneft aktivno sarađuju sa državnom naftnom kompanijom Kube.

Planiramo se pridružiti izgradnji energetskih postrojenja za TE Makimo Gomes u istočnoj Havani. Prenos ruske elektroenergetske opreme na Kubu je u toku.

Znatan broj ruskih firmi – osobito u proizvodnji plastike, ojačane robe, rezervnih auto delova, traktora, montaže teške opreme za železničku industriju, pokazale su interes za boljom saradnjom s obzirom na razvoj luke i privredne zone Mariel na Kubi.

Izgradnja velikog saobraćajnog čvorišta je još jedan veliki projekat, a trenutno je u toku razvoj naše uključenosti, kao i mogućnost privlačenja investicija iz trećih zemalja. To uključuje nadogradnju luku Mariel i izgradnji modernog međunarodnog aerodroma sa teretnim terminalom u San Antonio de Los Banosu.

Mi pridajemo veliku važnost saradnji u oblasti visoke tehnologije. Konkretno, aktivno radimo da stvorimo na ostrvu zemaljsku infrastrukturu za naš GLONASS, pružimo Kubi proizvode, usluge i tehnologije u daljinskim istraživanjima i satelitskoj telekomunikaciji.

Rusija je otpisala 90% kubanskog duga za kredite odobrene u sovjetskim vremenima. To je korak bez presedana, koji takođe svedoči o strateškoj prirodi naših bilateralnih odnosa. Ukupan dug je bio ogroman, u iznosu od više od 35 milijardi dolara. Međuvladin sporazum potpisan je u oktobru 2013., sada je u završnoj fazi ratifikacije. Osim toga, preostalih 10%, ili $ 3500000000, biti će utrošeno na Kubi u značajne investicione projekte, koje će odabrati Rusija i pregovarati zajedno sa kubanskom stranom. Ovi projekti su usmereni na društveni i ekonomski razvoj Kube. Očekujemo da će se ta ulaganja dokazati plodonosnim.

Kakvi su planovi za tradicionalne veze između naših zemalja u humanitarnoj sferi, kulturi i turizmu?

Vladimir Putin: Naš je prioritet razvijati odnose u tim područjima. Desetine hiljada Kubanaca su studirali u Rusiji. Godišnje, dajemo kubanskim studentima priliku za studije na ruskim univerzitetima s troškovima koje pokriva državni budžet. Za akademsku godinu 2014-2015. je Kubi dodeljeno stotinu stipendija.

Zajedničko pozorište i muzički projekti uvek su bili veoma uspešni. Upečatljiv primer je trijumf proizvodnje Ane Karenjine od strane Vakhtangov pozorišta u oktobru prošle godine u Havani. Kubanci su je prepoznali kao najbolju stranu izvedbu 2013.

Rusija aktivno učestvuje na godišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Havani, uključujući i 23. sajam, koji je održan u februaru. Cenimo ovu priliku da možemo predstaviti rusku klasičnu i modernu književnost kubanskim čitaocima.

Jako nam je drago da se nakon duge pauze Kuba ponovo pridružila Međunarodnom udruženju nastavnika ruskog jezika i književnosti. Tu su i specijalizovani kursevi pokrenuti na Univerzitetu u Havani.

Pravoslavna crkva u Havani predstavlja autentičan spomenik rusko-kubanskom prijateljstvu. Njenu izgradnju je pokrenuo 2008. Fidel Kastro, vođa kubanske revolucije.

Delegacija kubanske mladeži je posetila našu zemlju pre mesec dana u okviru programa New Generation, studijskih putovanja u Rusiju za mlade predstavnike političkih, građanskih, akademskih i poslovnih krugova iz celog sveta. Takvi izleti već se organizuju dve godine. Nadamo se da će se nastaviti.

Smatramo da će saradnja u turizmu biti obostrano korisna i obećavajuća. 70.000 Rusa je prošle godine posetilo Kubu. Trenutno preduzimamo korake da se poveća broj prevoznika i direktnih letova između dve država. Dakle, mi ćemo obezbediti održiv rast turističkog prometa iz Rusije na Kubu.

Koja su prioritetna područja za razvoj odnosa između Rusije i Argentine? Koja su vaša ključna očekivanja od posete ovoj zemlji? Koje ciljeve treba postići da bi poseta bila uspešna?

Vladimir Putin: Rusija i Argentina su međusobno povezani više od istorijski bliskih veza. Kažu da postoji ruske krvi u svakom šestom Argentincu. Mnogi ljudi iz naše zemlje su pronašli svoj drugi dom u Argentini. 2015. ćemo slaviti 130. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa između naših naroda.

Danas je Argentina jedan od ključnih strateških partnera Rusije u Latinskoj Americi. Naši pristupi ključnim pitanjima u globalnoj politici su slični ili identični. Delimo uverenje da postoji potreba za stvaranjem novog i pravednijeg policentričnog svetskog poretka, koji će se temeljiti na međunarodnom pravu sa središnjom i koordinacionom ulogom UN-a. U maju 2014. su Ruska Federacija i Republika Argentina potpisali zajedničku izjavu o nepostavljanja oružja u svemiru, što je dobar primer saradnje između naših zemalja.

Cenim naše konstruktivne i poverljive razgovore sa predsednicom Kristinom Fernandez de Kirhner. Svoju posetu Buenos Ajresu vidim kao priliku za raspravu o celom nizu pitanja od bilateralnog i međunarodnog značaja, kao i za nastavak plodne razmene mišljenja o načinima jačanja odnosa u raznim oblastima i da odredimo obostrano korisne projekte naše saradnje.

Sadašnji nivo trgovine između Rusije i Argentine je relativno niska. Koje korake smatrate potrebnim da bi se ojačali ekonomskim odnosima između naših dveju zemalja?

Vladimir Putin: 2009. naše zemlje su potpisale akcioni plan o strateškom partnerstvu, što je bio temelj za našu plodnu saradnju tokom poslednjih godina. Napravili smo značajan napredak u ciljevima navedenim u njemu.

Kada je reč o brojevima, važno je uporediti prave stvari. Tokom poslednje decenije, trgovina između Rusije i Argentine je narasla šest puta i dostigla stabilan nivo od 1,8 milijardi dolara, što čini Argentinu jednim od vodećih trgovinskih partnera Rusije u Latinskoj Americi.

Naša saradnja je obostrano korisna. Na primer, možemo kupiti potrebne količine poljoprivrednih proizvoda, za čime imamo veliku potražnju u našoj zemlji, dok Rusija proizvodi turbine koje čine četvrtinu ukupne električne energije u Argentini.

Međutim, projekti koji se sprovode od strane ruskih i argentinskih firmi tokom poslednjih nekoliko godina u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, proizvodnja energije, nafte i gasa, transportnih mašina i brojni drugi, nisu dali značajan rast bilateralne trgovine. Imamo posla u tom području.

Planiramo obratiti posebnu pažnju na poboljšanje tehnologije i investicionu saradnju, posebno u oblastima kao što su energija, nuklearni energetski sektor i mašinstvo. Takođe vidimo dobre izglede za dalju saradnju na Antarktiku. Planiram da razgovara o svim ovim pitanjima tokom razgovora sa predsednicom Kristinom Kirhner.

U martu je bilo informacija da Argentina može postati šesti član grupe BRIKS. Ova ideja je podržana od strane tri od pet zemalja članica – Indije, Brazila i Južne Afrike. Kakav je ruski stav prema tome? Je li širenje BRICS-a poželjno? Koji su kriterijumi za mogući ulazak drugih zemalja u BRIKS?

Vladimir Putin: Rusija pozdravlja nameru argentinskih vlasti na približavanju grupi. Sasvim je moguće da BRIKS uđe u strateško partnerstvo sa Argentinom, kao is drugim velikim zemljama u razvoju i to u oba područja – politici i privredi.

Međutim, širenje BRIKS-a se u ovom trenutku ne razmatra u praksi. Prvo, treba raditi na brojnim formatima saradnja već stvorenim unutar naše zajednce.

Ne postoje strogi kriterijumi za ulazak drugih država BRIKS i svaki slučaj se smatra pojedinačno.

Sve u svemu, danas, sve više i više zemalja vidi veliki potencijal ove grupe. Zato će se u budućnosti pitanje postepenog širenja BIRKS-a sigurno otvoriti.

Kako ocjenjujete stanje i perspektivu o strateškom partnerstvu između Rusije i Brazila? Šta su ključna pitanja i konkretni predlozi o kojima planirate razgovarati u Braziliji?

Vladimir Putin: Naša bilateralna saradnja je od strateškog značaja, kao što je Brazil odgovorna članica međunarodne zajednice, čiji je politički uticaj u stalnom porastu. To je ujedno i najveća zemlja u Latinskoj Americi i jedno od vodećih ekonomija u svetu. Dovoljno je spomenuti i aktivno učestvovanje u BRIKS-u, G20 i brojnim latinoameričkih regionalnim organizacijama (celac, MERKOSUR, UNASUR).

Podržavamo Brazil kao zaslužnog i jakog kandidata za stalno mesto u Savetu bezbednosti UN-a. Ja sam siguran da je to snažna zemlja koja se brzo razvija i da joj je suđeno da igra važnu ulogu u nastajanju policentričnog svetskog poretka.

Želim naglasiti da je Brazil jedan od ključnih partnera Rusije u Latinskoj Americi. Mi imamo dugogodišnje prijateljske odnose, koji se temelje na međusobnom poštovanju i poverenju. Aktivno razvijamo politički dijalog, sarađujemo u odbrani, nauke, tu je i tehnološka i humanitarna saradnja, kao i ekonomske i investicione veze.

Tokom poslednjih deset godina, bilateralna trgovina je porasla gotovo tri puta, a 2013. dostigla nivo od 5,5 milijardi dolara. Naše kompanije održavaju bliske kontakte kroz “Brazilsko-rusko poslovno veće”. Građani naše zemlje više ne trebaju vize za putovanje. Desetine Rusa sa najboljih univerziteta su pristupili brazilskom obrazovnom programu, a mi smo spremni dočekati studente iz Brazila. Kulturna razmena je postala redovna praksa.

Tokom posete bih želeo da razgovara o oblastima za dalji razvoj saradnje i izneti nove zajedničke projekte u energetici, investicijama, inovacijama, poljoprivredi, nauci i tehnologiji. Planiramo da potpišemo veliki paket dokumenata koji se odnose na različite industrije, uključujući i one između specijalizovanih agencija, javnih i privatnih firmi i istraživačkih i obrazovnih ustanova.

Sadašnji nivo ekonomskih i trgovinskih odnosa između Rusije i Brazila je daleko ispod potencijala. Koje korake smatrate potrebnim da se ubrza realizacija tog potencijala? Koje su prepreke koje su nas usporile i sprečile da podignemo bilateralnu trgovinu na potpuno novi nivo?

Vladimir Putin: Zaista, uprkos dobrim rezultatima postignutim, još uvek postoji neiskorišćen potencijal u trgovini i privrednoj saradnji sa Brazilom. Osim toga, tu je smanjenje u bilateralnoj trgovini (3,3% u 2013.), zbog globalne ekonomske nestabilnosti. U cilju rešavanja situacije trebamo diverzifikuju svoje trgovinske veze povećanjem udela visoko-tehnoloških proizvoda, kao i razvijati saradnju u vazduhoplovstvu, energetici i poljoprivredi.

Ruske kompanije su zainteresovane za brazilsko tržište. Kompanije naših zemalja su pokrenule niz uspešnih investicionih projekata u oblasti energetike, inženjeringa i farmaceutskoj industriji. Na primer, ruski Rosnjeft i brazilska naftna i gasna kompanija HRT zajedno istražuju i proizvodnju ugljovodonika u slivu reke Solimoes. U državi Santa Katarina, imamo kompaniju Makhines Korporation za proizvodnju hidro-turbina do 100 MV, koja ih isporučuje Brazilu i tržištima drugih zemalja MERKOSUR-a. BioKard razvija centar za istraživanje, edukaciju i trening u Brazilu, a osmišljen je za proizvodnju modernih inovativnih lekova za lečenje raka.

Siguran sam da će ti projekti pomoći našoj bilateralnoj trgovini i privrednoj saradnji, koja će zadovoljiti sadašnje i buduće mogućnosti naših zemalja u razvoju.

Brazil će predati fudbalsko svetsko prvenstvo Rusiji. Pratite li Svetsko prvenstvo u fudbalu? Koji deo brazilskog iskustva je u pripremi događaja privukao vašu pažnju i kako mislite organizovati Svetsko prvenstvo 2018?

Vladimir Putin: Pokušavam da pratim Svetsko prvenstvo koliko mi moj raspored rada to omogućava. Timovi zemalja Latinske Amerike su postavili fudbal na raketni nivo zbog talenta. Nažalost, naša ekipa nije prošla grupu, ali su, po mom mišljenju, dali sve od sebe.

Na poziv Brazila i predsednika FIFA-e, ja ću posetiti finalnu utakmicu prvenstva i prisustvovati svečanosti predavanja palice od Brazila ka Rusiji. 2018. će Rusija ugostiti ovaj najpopularniji globalni sportski događaj po prvi put u svojoj istoriji.

U februaru i martu smo uspešno bili domaćin Zimskih olimpijskih i paraolimpijskih igara u Sočiju i znam tačno kakav je izazov organizovati tako veliki događaj. Mi smo vrlo pažljivo analizirali iskustvo Brazilaca. Vaša zemlja je još domaćin Olimpijskih igara 2016. Predstavnici nekoliko ministarstava i organizacija, uključujući i Ministarstva sporta i Organizacionog odbora Rusija-2018, su u stalnom kontaktu sa brazilskim kolegama. Oni su već posetili Brazil, a ja sam siguran da će ići tamo više puta.

Važno je napomenuti da Rusija planira da pomeri FIFA Svetski kup korak dalje u nekim oblastima. Na primer, mi smo usvojili savezni zakon o uspostavljanju posebnog viznog režima za strance koji pomažu organizovati prvenstvo 2018., što omogućava dolazak ne samo službenim učesnicima, poput sportista, sudija, trenera i drugih, nego i navijačima da posete Rusiju bez viza neposredno pre i za vreme takmičenja. Istorija fudbalskih prvenstava nikada nije videla ovako nešto.

Siguran sam da će Svetsko prvenstvo u Brazilu biti svetla stranica u istoriji fudbala. Voleo bih da su Brazilci organizatorski uspeh popunili i sportskim. Što se tiče nas, 2018. ćemo učiniti sve što je moguće kako bi svet imao nezaboravno fudbalsko slavlje i pokazaćemo pravo rusko gostoprimstvo.

Koliko će se pažnje tokom razgovora u Latinskoj Americi posvetiti pitanjima modernog svetskog poretka, koji omogućava nekim igračima na međunarodnoj sceni da jednostrano tvrde da imaju znatno veća prava, uključujući i da vrše špijuniranje čak i nad onim vođama koje oni nazivaju partnerima i hakiraju im telefone?

Vladimir Putin: Svet 21.veka je globalan i svi smo međusobno zavisni. Dakle, niti jedna država ili grupa država se ne može jednostrano da uhvati u koštac sa velikim međunarodnim problemima i pokušaji izgradnje “oaze stabilnosti i bezbednosti” su osuđeni na neuspeh.

U cilju upoznavanja sa brojnim izazovima i pretnjama moramo zaustaviti pokušaje nametanja razvojnog modela drugim zemljama. Taj pristup je u više navrata pokazao svoju neefikasnost i ne samo da ne olakšava rešavanje sukoba, nego dovodi do nestabilnosti i haosa u međunarodnim poslovima.

Danas je to naročito važno u konsolidaciji napora međunarodne zajednice da se osigura jednaka i nedjeljiva bezbednost, kao i za rešavanje sporova kroz primjenu međunarodnog prava i sa središnjom i Koordinativna ulogom UN-a.

Što se tiče činjenice sajber špijunaže koju ste pomenuli, ona ne samo da dokazuje otvoreno licemerje u odnosima među saveznicima i partnerima, nego i direktno krši suverenitete države, ljudska prava i zadire u privatnost. Radujemo se zajedničkom razvoju međunarodnog sistema informacione bezbednosti, zaključio je na kraju ovog velikog intervjua Vladimir Putin.

(ItarTass, Advance)

KOMENTARI



4 komentara

  1. PRVOTIMAC says:

    BRAVO PUTINE,NAŠAO SI PRAVI PUT KAKO DA UĆUTKAŠ AMERIKU.IMA ONA PUNO SVOJIH PROBLEMA KOJE TREBA DA REŠAVA A NE DA IZIGRAVA SVETSKOG POLICAJCA I IZAZIVA RATOVE NA TUĐOJ TERITORIJI.DA VIDIMO KAKO ĆE SE PONAŠATI KADA I U NJENOJ AVLIJI ZAIGRA MEČKA?

  2. Prorus says:

    Vreme je da se dolar izbaci iz medjunarodne trgovine kao jedino sredstvo placanja. Iovako ga stampaju neograniceno bez pokrica.

  3. soko says:

    treba opet dovući rakete na KUBU,,HAHAAA

  4. zuba zubic says:

    Putin americki komsija, ali lepo. Ameri su srusili sve lidere u Juznoj Americi, ali bez uspeha, evo ga car na prag

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *