ВЕЛИКИ МИСЛИЛАЦ НАМ ЈЕ ЈОШ ДАВНЕ 1949. године објаснио због чега Украјинци и Црногорци беже од својих матица

VELIKI MISLILAC NAM JE JOŠ DAVNE 1949. godine objasnio zbog čega Ukrajinci i Crnogorci beže od svojih matica

16 decembra 2016

Print

Ivan Solonjevič, Buenos Ajres, 1949. godine

Secesionističke priče o tome da Moskva eksploatiše Ukrajinu su, naravno, potpuna besmislica.

Moskovska vlast je prekinula beskonačni rat između hetmana (atamana), a sveruskim naporima pobeđeni su i Tatari, i Poljska, i Turska – koji su vekovima držali Ukrajinu u stanju pustinje ili zgarišta.

Sveruskim naporima izgrađene su železničke pruge, Krivoj Rog i Donbas, luke i univerziteti.

Sveruskim naporima razbijeni su i Napoleon i Hitler. Meni se čini da je sve to potpuno očigledno.

U svakom slučaju, to je potpuno očigledno svakom prosečnom velikoruskom, maloruskom ili beloruskom seljaku ili obućaru. Ali, dokazivati sve to profesionalnim secesionistima – nema nikakvog smisla.

Oni ništa od toga neće da slušaju ne zato što je sve to neistina, već zato što im nije u interesu.

Ja sam stoprocentni Belorus. Takoreći „izdajnik domovine“, po secesionističkoj definiciji.

Svi beloruski secesionisti koje znam su malo ćaknuti.

Sav taj secesionizam nije ni ubeđenje, ni ljubav prema zavičaju – već jedan naročit kompleks niže vrednosti: reč je o ambicijama lava, a snazi miša.

Neki Janko Kupala, takoreći beloruski Puškin, u okviru velike kulture ne bi bio poznat nikome.

Taras Ševčenko – koji je malo veći kalibar od Janka Kupale, i sam je, verovatno, shvatao da nikad neće dostići Gogolja.

Bolje je biti prvi u selu nego drugi u Rimu. Ili treći u selu, nego deseti u Rimu.

Prva i glavna odlika svakog secesionizma/suverenizma jeste njihova očigledna nedarovitost.

Da je Gogolj pisao na ukrajinskom, on se nikad ne bi izdigao iznad nivoa, na primer, Viničenka.

Da je Bernard Šo pisao na svom irskom dijalektu – niko na svetu ne bi znao ko je.

Da je Lojd Džordž govorio samo na svom keltskom dijalektu – verovatno bi ostao piskaralo od opštinskog značaja.

Velikom brodu je potrebna velika plovidba, a za veliku plovidbu potrebna su odgovarajuća prostranstva.

Svaka darovitost će težiti prostranstvima, a ne skučenosti.

Svaka nedarovitost će težiti da se ogradi od drugih. I da sa mržnjom posmatra velika prostranstva.

(Fakti)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Jovan says:

    Tacno 100%. Kompleks poluspisatelja, poluglumatala i ostalih iz polukulturne "elite". Ali to nije samo slucaj kompleksa iz krajinskih delova Srpskog i Ruskog naroda vec i kod malih licnosti iz centra Moskve i Beograda ako nisu na vlasti ili pri vlasti oni teze da budu neko i nesto u podrsci secesiji; sve radi " licne promocije" on su spremni sve najgore da cine protiv naroda i drzave pravdajuci se da su oni gradjani "regiona"( i jos gore da su oni svet- za njih je svet Nato i Zapad). Nas narod je za takve vekovima govorio da oni "daju veru za veceru" iliti "za saku dolara".

  2. Sančo Pansa says:

    SVAKA ČAST!!!

  3. milan says:

    100%, potpis. Nikad nece zastariti!

  4. vlada says:

    Znatr li ko je fantastican majstor danasnje Ukrajine, Kristijan Rakovski,pravo ime Haim Rajkover,procitajte Crvenu simfoniju i kako ih je Staljin uz sve nedostatke zeznuo !

  5. Kulak says:

    Narodu ne treba ni diktator ni lutka već "domaćin",rekao je Ivan Solonjevič,jedan od najznačajnijih teoretičara monarhizma.Analizirajući sve moguće državne sisteme od kapitalizma do komunizma on je zaključio da svi imaju sistemsku grešku i da je za Rusiju najbolja pravoslavna saborna monarhija u kojoj se monarh ponaša kao dobar domaćin koji čuva svoju zemlju.Komunisti su ga zbog toga nagazili,pa je morao otići iz SSSR-a u emigraciju.Jako je važna njegova kritika komunista i komunizma zbog komunističkog stvaranja izmišljenih nacija (crnogorci,ukrajinci) koja je aktuelna i do dan danas.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *