ВЕЛИКИ РАСКОЛ ОКО УКРАЈИНЕ: Макрон и Шолц први пут одбили Вашингтон – „Можда смо глупи, али нисмо толико“

ВЕЛИКИ РАСКОЛ ОКО УКРАЈИНЕ: Макрон и Шолц први пут одбили Вашингтон – „Можда смо глупи, али нисмо толико“

12 јуна 2024

ДОШЛО је до великог раскола између влада САД и Европе око плана за обезбеђивање огромног кредита од 50 милијарди долара за Украјину уочи самита Г7 у Италији, пише бриселски Политико.

Док се лидери групе седам напредних економија окупљају у Италији од четвртка, Американци се надају да ће састанак послужити као излог западне подршке Украјини, јер се њен рат са Русијом растегао на трећу годину.



– Оно што Вашингтон предлаже је: „Ми (САД) узимамо зајам, Европа преузима сав ризик, ви (Европа) плаћате камату, а ми (САД) користимо новац за америчко-украјински фонд“ – рекао је један високи европски дипломата.

– Можда смо глупи, али нисмо толико – рекао је он.

Отрежњени након страшних европских избора прошлог викенда, француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц рећи ће председнику Џоу Бајдену да одбијају амерички предлог да Европа буде једини гарант за кредит, према изворима шест високих дипломата и званичника, пише Политико.

У европским владама постоји опипљив гнев због америчког плана, што би, како тврде, значило да би они морали да врате зајам ако нешто крене наопако ― док би америчке компаније потенцијално могле имати највише користи од уговора о реконструкцији Украјине.

Владе су у трци са временом, не само зато што је Украјини очајнички потребан новац, већ и зато што нема сигурности да би евентуални долазак на власт Доналда Трампа дао подршку иницијативи. Коначни договор сада ће бити одложен барем до јесени, према тројици званичника. САД излазе на изборе 5. новембра.

Док се очекује да ће лидери Г7 у Пуљи подржати широку идеју зајма Украјини, мало је вероватно да ће се сложити око било којег детаља.

Ко сноси ризик за кредит

Док се Украјина бори да плати своје ратне напоре, САД лобирају код европских савезника да траже начине да обезбеде новац за Кијев усред страховања да би Трампов потенцијални реизбор за председника САД могао да заустави подршку Запада Украјини.

Да би унапредио ту помоћ, Вашингтон је предложио узимање зајма од 50 милијарди долара за Украјину, који би се враћао сваке године са профитом оствареним од заплењене руске имовине. И ЕУ и САД се теоретски слажу око тог плана – али се не слажу око тога ко је на удици ако нешто крене наопако.

Кључно питање је ко ће по закону бити обавезан да врати зајам ако мађарска влада наклоњена Русији стави вето на продужење санкција ЕУ против Кремља, које законски морају да се обнављају сваких шест месеци — чиме ће се одмрзнути средства руске централне банке.

Остали ризици укључују да руска имовина више не зарађује довољно или да буде враћена Русији у складу са мировним споразумом.

САД су предложиле да европске земље сносе највећи терет финансијског ризика ако се било шта од овога догоди, предлажући да земље буду одговорне сразмерно износу замрзнуте руске имовине коју држе.

Пословни интереси

Европа и Америка се такође боре око контроле над кредитом и утицаја на то како се новац троши, рекли су високи европски званичници.

Ако Вашингтон — или институције са великим америчким уделом као што је Светска банка — дају новац, америчке компаније су у врхунској позицији да профитирају, кажу они.

– ЕУ може бити наивна, али ово иде предалеко – рекао је дипломата ЕУ. – Ово би користило углавном америчким компанијама, тако да морамо детаљније да разговарамо о условима.

Званичници сада расправљају да ли да издају зајам преко Светске банке или „ад хок“ инструмента, а званичници су рекли да ЕУ жели да преговара о тачним условима како би избегла да њихове компаније буду изостављене из профитабилних украјинских уговора.



Европа предлаже да то уради сама

У знак огорчења, Европљани сада предлажу обезбеђивање сопственог кредита Украјини, без САД или Г7.

Док неке дипломате верују да је то углавном начин да се гомила притисак на САД да направе уступке, земље ЕУ су већ разговарале о правном уређењу у случају да одлуче да то ураде саме.

Према алтернативном плану, ЕУ би узела зајам од 50 милијарди евра за Украјину који би вратила приходима од око 200 милијарди евра руске имовине замрзнуте у ЕУ.

Као колатерал за зајам, ЕУ би користила свој седмогодишњи буџет од 1,2 трилиона евра.

Високи дипломата ЕУ сугерисао је да ова опција добија на снази јер не захтева једногласност међу државама ЕУ.

Али на састанку министара финансија прошле недеље, неколико престоница је упозорило да би то могло да подрије јединство Запада, при чему ће свака земља Г7 дати свој билатерални зајам Украјини.

KOMENTARI



Један коментар

  1. milorad5 says:

    cccc oco je smešno,uziimaju kredit u lažnim param koje NEMAJU od falsifikatora novca koji takodje nemaju te parei svadjaju će čiji poreski obveznici će da plaćaju kredit falsifikatorima novca i time im pune pruvatne džepove da bi se oplatile fabrijke oružja koje su isto tako imobina faalsifikatora koju su "kupili" istim tim naptampanim lažnim novcem i tako usmeto 50 milijardi iz štamparije bessolatno uzunmu jiš isto toliko kroz "naplatu naoružanja" za koje ćče dobavljačiam sito da plate lažno napštampanim novcem:)...kakakv savršen pljačkaški plan...jedino još da budu svi toliko "glupi" i uzumu lažne pare je falsifikatori drža pištolj u ruci ispremni su da pucaju ako ne uzmete dobronamarni kredit..to vam je zapadna kvazi ekonomija sve se vrti oko lažnih emisija lažnog novca bez pokrića...saluvao sam aaore iuz moje igiruce monopoly i uskoro ću od toga fda napravim bitcoin šemu:),možete da kupite apje na zemlju u švajcarskoj i gradove ili kućice i hotele:) za te bicoine koje ćče da platite isto tako lažnim dolarima i evrima:)....

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u