VELIKI RAT – Koliko je Solunski front bio značajan za medicinu?

VELIKI RAT – Koliko je Solunski front bio značajan za medicinu?

28 decembra 2013

115068144_640Više od dvadeset miliona vojnika ranjeno je za vreme Prvog svetskog rata. Medicina je bila primorana da usavrši neke oblasti. Zbog velikog broja invalida, razvila se rekonstruktivna hirurgija, a usavršena transfuzija krvi sačuvala je mnoge živote.

Prvu transfuziju obavio srpski lekar

“Ako govorimo o medernoj transfuziji, bilo svetskoj ili domaćoj, ona potiče iz Prvog svetskog rata, do tada su svi pokušaji bili neuspešni. Prvi čovek koji primenjuje transfuziju je naš lekar Nikola Krstić, naravno na Solunskom frontu, dajući krv našem vojniku” objašnjava primarijus Miloje Anđelić, specijalista transfuzione medicine.

Šta je otkriveno na Solunskom frontu?

Transfuzije su bile direktne, iz vene u venu bez prečišćavanja. Nije se znalo ni koliko se krvi uzima, a ni koja je količina dovoljna. Ipak i tako nesavršene, transfuzije su bile veoma značajne, jer je upravo na Solunskom frontu rođena teorija o nasleđivanju krvnih grupa. Postavio je imunolog Ludvig HiršFald, koji je bio dobrovoljac u srpskoj vojsci.

“Primetio je da kod različitih naroda nisu zastupljene iste krvne grupe kao kod nekih drugih. Znači, prva frekfenca potiče od njega, i to baš sa Solunskog fronta, jer je tu bilo vojnika iz raznih zemalja. To mu je bio dobar izvor za ispitivanje,” zaključuje Anđelić.

Nova vrsta naoružanja, surovi vremenski uslovi i veliki mrazevi, nanosili su teške telesne povrede vojnicima, što je ubrzalo razvoj rekonstruktivne hirurgije. Prema mišljenju načelnika VMA, Brigadnog generala prof. dr Marijana Novakovića, za vreme Velikog rata su se primenjivale konzervativne metode.

“Na žalost, mnogo veća hirurška procedura je bila takozvana, amputaciona hirurgija. Pokušavalo se raznim napravama u smislu olakšavanja i smanjivanja bola ranjenicima, tim zastarelim vidovima štaka, imobilizacionim materijalima i ostalim…”

Mali Kiri” spasio mnoge živote

Iako su otkriveni 20 godina ranije, rendgenski zraci se prvi put masovno koriste tek u Velikom ratu. Najzaslužnija osoba za to, bila je nobelovka Marija Kiri. Za vreme Prvog svetskog rata, organizovala je poljske rendgenske stanice, kroz koje je prošlo više od tri miliona Francuza. Osmislila je i vozilo koje je služilo za radiografisanje. U “Malom Kiriju” kako su ga vojnici nazivali, sa ćerkom Irenom je obilazila frontove.

Veliki rat je i vreme velikih epidemija i infekcija, tako da su mnoge vakcine upravo tada nastale. Porasla je potreba za medicinskim sestrama, pa su posle kratkih obuka, brojne devojke bile osposobljene za rad. Velika uloga u ratu pripala je vojnim sanitetima, među kojima se posebno isticao srpski.

(rts.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *