Veliki uspeh kineskog izvoza oružja

Veliki uspeh kineskog izvoza oružja

3 oktobra 2013

df21_01Pobeda na tenderu za isporuku protivavionskog raketnog sistema dalekog dometa vojsci Turske, najveći je uspeh kineskog izvoza oružja. U slučaju da ugovor bude potpisan, on će, verovatno, biti najveći ugovor u istoriji kineskog izvoza oružja u inostranstvu.

Pobedu proslavljaju Kineska uvozno-izvozna kompanija precizne tehnologije (CPMIEC), kao kompanija-prodavac sistema i Kineska aerokosmička naučno-ndustrijska korporacija (CASIC) kao njen proizvođač. Oni su uspeli da pobede tri konkurenta: američku kompaniju Raytheon, sa njenim kompleksom PAS 3, Eurosam sa sistemom SAMP/T Aster 30 i „Rosoboroneksport“, koji je nudio kompleks S- 300VM. Kao što se često dešava u takvim slučajevima, taktičko-tehničke karakteristike kompleksa su od drugorazrednog značaja. U prvom planu su uslovi finansiranja transakcije i brzina isporuke tehnologije.

Kinezi su išli na davanje velikih ustupaka u ceni, smanjivši je, u odnosu na početnih 4 milijarde, na skoro 3 milijarde dolara, što je bilo od velikog značaja za Tursku, suočenu sa budžetskim problemima. Još važnija je bila spremnost Kine na maksimalnu isporuku tehnologije, što su Kinezi demonstrirali tokom svojih prethodnih vojno-tehničkih projekata sa Turskom. Na primer, `90-ih, Turska je uz pomoć Kine lansirala svoju prvu balističku raketu J-600T Yildirim. Ova raketa je zasnovana na kineskom sistemu V-611. Pri tom, partneri turske kompanije Rocketsan su bile iste te CPMIEC i CASIC.

Tursko-kineska saradnja u odbrambenoj industriji je počela `80-ih, a J-600T Yildirim nije njen jedini rezultat. Kina je isporučivala Turskoj svoj teški raketni sistem WS-1. Kasnije, Turska je sama počela da ih proizvodi. Zemlje, takođe, sarađuju u proizvodnji preciznih avio-bombi i raketa „vazduh-zemlja“. Aktivan je program širenja proizvodnje kineskih navođenih bombi u Turskoj. U mnoge od ovih projekata su bile uključene i CPMIEC i CASIC.

Ruske šanse za pobedu na konkursu nisu bile velike. Uprkos porastu trgovine, političke odnose Rusije i Turske ne karakteriše visok nivo poverenja. Rusija, uprkos želji Turske, odbila je da na konkurs ponudi svoj najnapredniji S-400, predloživši umesto njega sistem S- 300VM, koji je u ruskim oružanim snagama namenjen, prvenstveno, za protivvazdušnu odbranu kopnenih trupa. Ne postoji garancija da bi, čak i da je pobedila na konkursu, Rusija bila sposobna da izvrši tako veliku isporuku tehnologija, u poređenju sa Kinezima.

Glavni konkurenti turskim proizvođačima su bili Evropljani sa svojim sistemom SAMP/T. Turska je potpuno ekonomski zavisna od Evrope. Turska građanska industrija se razvija u velikoj meri na bazi evropskih investicija i tehnologija. Uloga Evropljana u razvoju odbrambene industrije je takođe od ključnog značaja. Dugo vremena, Turska je pravila planove za ulazak u EU, iako ovi planovi nisu dali rezultata, odnosi sa ključnim evropskim zemljama kao što je Nemačka, od krucijalnog su značaja za Tursku.

Uticaj SAD je bio slabiji, ali ipak značajan, s obzirom na tursko članstvo u NATO i odlično iskustvo sa američkim sistemom protivvazdušne odbrane Patriot. Možda je, jedan od razloga zašto je Turska odabrala kineski sistem, bila i želja da pokaže nezavisnost i multipolarnost svoje spoljne politike.

Pitanje budućeg PVO sistema Turske neće biti 100% rešen. Kini i Turskoj predstoje složeni pregovori o konkretnim tehničkim parametrima transfera tehnologije i modifikacija sistema prema turskim standardima. Međunarodno iskustvo pokazuje da takvi pregovori mogu biti dugi i složeni. Turska – član NATO-a, ima posebne obaveze po pitanju držanja u tajnosti mnogih aspekata vojne proizvodnje, jedinstvene za zemlje bloka. Moguće je da tokom priprema komercijalnog ugovora sa Kinom za nabavku sistema, SAD i EU pokušaju da izvrše politički pritisak na Tursku da raskine ugovor. Ipak, pobeda na tenderu – veoma je važan proboj Kine na svetsko tržište oružja.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *