Велики задаци пред Русијом

Veliki zadaci pred Rusijom

9 marta 2019

Piše: Bojan Bilbija

Već drugu godinu uzastopno ruski predsednik Vladimir Putin svoje obraćanje Federalnoj skupštini završava govoreći o vojnim dostignućima. Reč je o raketama „Sarmat“, „Avangard“, „Cirkon“ i „Kinžal“, podvodnim dronovima „Posejdon“ i laserskom sistemu „Peresvet“. Prošle godine Putin je šokirao svet iznoseći konkretne podatke, pa čak i video-zapise ovog naoružanja, koje se pre toga smatralo tajnim. O njemu ruski zvaničnici nisu javno govorili, autentičnih snimaka nije bilo, a najviše su o ovim sistemima izveštavali specijalizovani američki novinari. Što je i razumljivo – lobiji koji stoje iza stručnih vojnih časopisa uvek su zainteresovani da objave što više detalja o naoružanju potencijalnih protivnika, kako bi u Vašingtonu lakše „progurali“ povećane budžete.

PROMENA (RAZVOJNOG) FOKUSA

Saga o ruskom, pre svega hipersoničnom naoružanju, nastavljena je i ove godine u Putinovoj režiji, iz čega su mnogi zapadni zvaničnici i novinari izvukli zaključak da je reč o „propagandi“, da oružje ne postoji, da je njegova proizvodnja skupa, da ruska privreda to ne može da izdrži i mnogo toga sličnog. Istina je, međutim, da je Rusija krupnim koracima zagazila u novu tehnološku eru. Dok su Amerikanci trošili hiljade milijardi dolara na invazije i „promociju demokratije“ širom sveta, Rusi su u tišini radili i probijali granice izvodljivog – sa mnogo manjim budžetima. Nije to rađeno samo zbog prestiža, još manje iz hira i agresivnih namera, već se Kremlj posle okončanja Hladnog rata vodio samo jednom mišlju: osigurati strateški paritet, bezbednost i opstanak države, ali da više nikad ne bude ugrožen ekonomski temelj Rusije. To se može postići ulaganjem u intelektualni potencijal, a ne u masovnu proizvodnju gomile metala koji (najverovatnije) nikada neće biti upotrebljen.

Reklo bi se da novinari na Zapadu nisu baš najbolje razumeli novu rusku državnu filozofiju. Izveštaje sa 15. Putinovog godišnjeg obraćanja parlamentu uglavnom su bazirali na „govoru o raketama“, a gotovo uopšte se nisu osvrnuli na 80 odsto njegovog izlaganja koje je bilo posvećeno sasvim drugim temama – razvoju ekonomije, socijalne podrške i ogromnim nacionalnim projektima koji predstoje u narednih pet godina. To je, takođe, donekle razumljivo: u zapadnoj javnosti nastoje da Rusiju prikažu kao zaostalu zemlju na ivici kolapsa, pa „preskaču“ izveštaje koji govore o ekonomskom razvoju i uspesima na ovom planu.

Činjenice ukazuju suprotno. Putin je o razvoju ruskog hipersoničnog naoružanja govorio još od 2003, kada – opet zapadni mediji – nisu obraćali previše pažnje, ocenjujući da to nema veze s realnošću. Sada to govore o najavama velikog uspona ruske ekonomije, ali mnogo pišu o naoružanju koje je najavljeno pre skoro dve decenije. Ali sada je Putinov fokus umnogome promenjen: o novom naoružanju govori kao o svršenom činu, a najveću pažnju posvećuje razvoju ekonomije. Priče o naoružanju prepušta Amerikancima koji pokušavaju metodama iz 1980-ih da pariraju ruskim tehnologijama 21. veka. O tome svedoči i izlazak Vašingtona iz Sporazuma o raketama srednjeg i kraćeg dometa, čime se obnavlja raketna kriza u Evropi. Putin na to odgovara svojom računicom – lansirana sa okeana, krstareća raketa „Cirkon“ koja se kreće brzinom od 9 maha, doleće do Vašingtona ili bilo kog grada na istočnoj i zapadnoj obali SAD – za najviše pet minuta. I garantovano uništava cilj, jer nijedan postojeći ili budući protivvazdušni (PVO) ili protivraketni (PRO) sistem ne može da je obori.

S druge strane, eksperti iz Vašingtona vode se logikom da bi Moskva mogla da poklekne pod pretnjom, ako američke rakete srednjeg i kraćeg dometa budu raspoređene na kopnu, u Poljskoj ili Pribaltiku. Njihovo vreme leta do Moskve bilo bi znatno skraćeno, u poređenju sa dosada važećim pravilima, kada su takvi projektili mogli da budu lansirani samo iz vazduha ili mora. To znatno pojeftinjuje razmeštanje udarnih arsenala, ali i uvećava broj projektila koji nišane Moskvu i velike ruske gradove. Skraćuje vreme Rusima da reaguju, ostavljajući ih gotovo nemoćne pred potencijalnim atomskim udarom. Putin je odgovorio kroz dva stava. Upozorio je da će „Cirkoni“ i „Avangardi“ udarati još brže od toga i stavio do znanja Evropi da će biti na nišanu. Rečenica o tome da Moskva neće ciljati samo teritorije odakle se rakete lansiraju već i odakle se njima komanduje – dakle SAD – pokazuje da Moskva neće biti pasivna. Ako američka raketa iz Poljske do Moskve leti 10-12 minuta, a Rusima će za udar po Vašingtonu biti potrebno pet, onda računica pokazuje da će biti uništeni pre nego što stignu da vide učinak svog napada.

FINANSIJSKI BEZBEDNOSNI JASTUK

Osim „zveckanja raketama“, najveći deo Putinovog govora ipak je bio posvećen unutrašnjim pitanjima i razvoju Rusije. Na to bi svakako trebalo obratiti veliku pažnju, jer je Moskva usredsređena da napravi odlučujući iskorak. „Naši zadaci zahtevaju velike napore s naše strane. Moramo stalno da se krećemo napred sve brže i brže“, naglasio je Putin, obećavajući da će Rusija već od 2021. postizati stabilne stope rasta od tri odsto godišnje. „Naši projekti su nacionalni. Sada možemo na to da usmerimo kolosalne finansijske resurse. Niko nam ih nije poklonio, mi smo ih sami zaradili“, najavio je Putin ogromna ulaganja u razvoj Rusije narednih godina, više puta ponavljajući da zemlja ima takve finansijske mogućnosti, koje će koristiti u sprovođenju socijalne politike i za velike nacionalne projekte koji treba da budu vidljivi u svakom ruskom regionu.
Zato u najskorije vreme ljudi treba da osete značajne promene nabolje, istakao je predsednik RF, podsećajući da je to moguće posredstvom sprovođenja pojedinih restriktivnih zakona u prethodnom periodu, koji nisu naišli na odobravanje građana. Jedan od njih je i prošlogodišnja penzijska reforma, koja je naštetila i popularnosti Putina, ali zahvaljujući tome Rusija će u budućnosti imati mnogo zdravije finansije. Pojedini analitičari se i sada čude – zašto je ruska vlada krenula u te reforme ako je budžet i pre toga bio u suficitu? Odgovor je jednostavan: budžet je bio u plusu jer se manje izdvajalo za socijalu i razvoj, a sada će to moći da se promeni.

Demografski problem, koji se ponovo zaoštrio sa stupanjem na scenu generacija rođenih tokom nacionalne katastrofe 1990-ih, Putin namerava da preokrene najkasnije do 2024. godine. Između ostalog, i materijalnim stimulansima za treće i svako sledeće dete – ukupno i do 900.000 rubalja (oko 14.000 dolara), za kupovinu stana i druge nabavke. U naredne dve godine biće izgrađeno i obnovljeno više od 1.900 medicinskih stanica u manjim mestima, pa tako više neće biti nijednog naselja bez ambulante. Lekari koji pređu iz grada da rade u provinciju dobiće jednokratno milion rubalja (preko 15.000 dolara), a medicinsko osoblje po 500.000 rubalja. Za borbu protiv onkoloških bolesti u narednih šest godina Rusija će izdvojiti više od 15 milijardi dolara, najavio je predsednik, a biće stvorena dva nova medicinska centra svetskog nivoa. Po milion rubalja sleduje i učiteljima koji pređu na rad u ruralna područja. Za poslednjih sedam godina broj savremenih škola u Rusiji porastao je sa 12 na 80 odsto, a sada predstoji da se problem starih škola potpuno eliminiše.

„Imamo veliki finansijski bezbednosni jastuk. Prvi put u istoriji naše rezerve u potpunosti pokrivaju spoljni državni i komercijalni dug. Taj novac radi. Prihodi od ulaganja dolaze u federalni budžet“, objasnio je Putin, ističući da je prošle godine tako zarađeno više od milijarde dolara: „Neophodno je rešiti sistemske probleme ekonomije. Prvo, obezbediti brzi rast produktivnosti rada. Drugo, poboljšati poslovnu klimu. Treće, ukloniti infrastrukturna ograničenja u razvoju ekonomije. Četvrto, pripremiti savremene kadrove.“ U proteklom periodu, bez obzira na sankcije, razvijali su se mašinogradnja, informacione tehnologije, medicina i dr. a u narednom treba se fokusirati na oblasti kao što su genetika, robotika, veštačka inteligencija, obrada velikih baza podataka, sa ciljem prelaska na digitalnu ekonomiju, naglasio je Putin.

RUSIJA MORA BITI SUVERENA

Ruski predsednik je zaključio: „Rusija je bila i biće suverena država. Rusija ne može da bude država ako nije suverena. Neke države to mogu, Rusija – ne. Pred nama su obimni zadaci. Mi ih rešavamo postupno i dosledno. Moramo da damo dostojne odgovore na izazove iz sveta koji se ubrzano menja, da sačuvamo Rusiju kao civilizaciju zasnovanu na vrednostima naših naroda. To možemo da postignemo samo unutrašnjom kohezijom. Takva solidarnost zasnovana je isključivo na izboru samih ljudi. Kada se ceni i podržava težnja da budeš koristan, kada postoje pravednost i uslovi za razvoj, uspeh ćemo obavezno postići.“

(Pečat)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kulak says:

    Putin ima vrlina i mana ali kako god da okreneš draži mi je od bilo kojeg političara danas u svetu.Jedino mu jako zameram što dopušta da Rusi u Odesi i Harkovu još uvek stenju pod banderovskom okupacijom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *