ВЕЛИКИ ЗАОКРЕТ КИНЕ! Змај се буди и на Косову и Метохији

Tweet

Уочљив ангажман Кине по питању Косова и Метохије у последње време сасвим се уклапа у њена настојања да ојача своју дипломатску активност и позицију у свету у чему је већ имала великих успеха, оцена је доброг познаваоца Кине, спољнополитичког коментатора Борислава Коркоделовића.

Поводом најновијег насиља над Србима на Косову и Метохији, где се припадницима специјалне приштинске полиције придружио и Кфор, штитећи до зуба наоружане специјалце од ненаоружаних Срба, огласио се и кинески лист „Глобал тајмс“. Он је пренео анализу војног експерта према којој ће на продубљивање раздора између Београда и Приштине САД гледати као на прилику да ослаби утицај Русије у Србији и на Балкану.

Више од заговорника међународног права

Циљ САД је да додатно дестабилизује Европу, већ потпуно зависну од САД и да она као и Русија претрпи што веће губитке. То је савршено у складу са америчком глобалном стратегијом и њеним хегемонистичким интересима, наводи се у тексту.

Истим поводом се огласило и министарство спољних послова Кине изразивши наду да ће НАТО поштовати суверенитет и територијални интегритет Србије и да ће заиста учинити нешто за мир у региону.

Коркоделовић за Спутњик каже да је неспорно, као и толико пута до сада, Кина показала да је главни заговорник међународног права као основе међународних односа, али не само то. Она, како напомиње, жели да у међународним односима буде неко ко ствара ситуације погодне за мир и развој.

Све активнија у глобалној дипломатији

„Кина наступа као земља која је све активнија у глобалној дипломатији, нарочито од 20. конгреса КП Кине, одржаног прошле јесени. Она све више излази као посредник у међународним споровима“, напомиње он и пдсећа на њене већ виђене успехе на том пољу.

Тако је у марту два историјска и верска ривала, регионалне сукобљене стране – Иран и Саудијску Арабију довела за преговарачки сто и отпочела мировни процес који води све већем зближавању до јуче љутих противника. Раније је у томе имала успеха на Рогу Африке, Етиопији, Еритреји подсећа наш саговорник.

Он указује и на то да Кина, такође жели да Европа има своју стратешку аутономију, што је недвосмислено испољено приликом недавне посете француског председника Емануела Макрона Кини.

Не жели ново жариште у Европи

„Кина жели да има добре односе са Европом, а то подразумева мир. Кина је доста изгубила, пре свега на економском плану ратом у Украјини и сигурно не би желела да види још једно жариште сукоба у Европи. Жели да не дође до такве ситуације и упозорава не само САД, већ нарочито Европу да не дозволи да буде увучена у још једну комбинацију САД-а на ратном плану“, истиче Коркоделовић.

Тим више, како каже, што Пекинг зна да слабљењем Европе и евентуалним слабљењем Русије САД добијају и одрешеније руке за оно што им је главни циљ – обуздавање раста Кине и њеног пењања ка положају најмоћније државе света негде око 2050. године.

„Значи ради се о једном дипломатском активизму који је све видљивији и мислим да поред традиционалног пријатељства јер је Кина одувек пружала подршку некадашњој СР Југославији и касније њеној наследници Србији, Пекинг уклапа своје најновије реаговање у тај обим свог све већег и по међународну заједницу све значајнијег дипломатског деловања у различитим деловима света, па и у Европи“, оцена је Коркоделовића.

Он подсећа да Кина од 2021. године заснива своју укупну спољну политику и на једном значајном документу који се зове Иницијатива за глобалну безбедност. Све њене акције, међу којима су и ова реаговања из Пекинга на ситуацију на Косову и Метохији треба гледати и у светлу такве декларације, уверен је наш саговорник.

Спречити офанзиву НАТО-а

Наш саговорник указује и на чињеницу да је НАТО у веома офанзивном наступу, чак до источне Азије, да отвара канцеларију у Токију, али и позива Јапан, Аустралију, Јужну Кореју на своје самите и полако их укључује у своју структуру. То је, како истиче, један од елементата такозваног опкољавања НР Кине.

„Кина на то, између осталог, реагује и тиме што постаје све дипломатски активнија и настоји да буде миротворац у другим деловима света, просто да тај притисак који трпи у источној Азији ублажи тиме што она постаје присутнија у некада традиционалним подручјима америчке хегемоније. А то је Блиски исток који све више измиче контроли САД и у њеном традиционалном упоришту, у Европи“, сматра Коркоделовић.

После реакција из Пекинга, које би могле да буду протумачене као покушај смиривања страсти у јужној српској покрајини и позив на преговоре и договоре, можда је, каже он, ово прилика да проблем Космета буде шире интернационализован. То значи да у његово решавање буду укључени и други посредници, поготово тако глобално значајни као што су НР Кина и Русија, сталне чланице СБ УН, констатује саговорник Спутњика.

(Спутњик)

Tweet