Вељков интимни свет

Veljkov intimni svet

22 maja 2017

POLA veka posle smrti Veljka Petrovića (Sombor, 1884 – Beograd, 1967) u četvrtak od 19 časova, u Kući legata, u Knez Mihailovoj ulici, naša javnost će prvi put videti neke od najdragocenijih eksponata iz baštine koju su ovaj pesnik, pripovedač, publicista, književni kritičar, prvi posleratni upravnik Narodnog muzeja i njegova supruga Mara, zaveštali gradu Beogradu, sa namerom da zaživi kao legat.

Tokom poslednjih pedeset godina, međutim, ovu ostavštinu zatekla je dramatična sudbina: kuća u Drajzerovoj ulici u kojoj su Petrovići živeli, zbog nerešenih pravnih sporova sa njenim kasnijim stanarima, potpuno je ruinirana, a zbirku je teško nagrizao zub vremena.

Izložba „Veljko Petrović – Sećanja i zaborav“, kako za „Novosti“ kaže autor Ksenija Samardžija, suočava nas sa nemarom i nebrigom naše sredine prema kulturnim vrednostima koje smo dobili u nasleđe i na izvestan način i opominje, da se nešto slično ne ponovi.

– Izložićemo očišćenu i konzerviranu likovnu zbirku, u kojoj su, između ostalog dela Šumanovića, Čelebonovića, Peđe Milosavljevića i ostalih značajnih domaćih autora, kao i biblioteku, koja je morala da bude sterilisana – objašnjava Samardžija. – Najveća vrednost ovoga legata su Petrovićevi rukopisi, koji nažalost, svih ovih godina nisu mogli da se izučavaju, a pravo su bogatstvo podataka kako istraživačima, tako i njegovim biografima.

Između ostalog, legat sadrži njegovu kompletnu prepisku, pisma i dopisnice, ali i rukopise, dnevnike. Deo toga činiće i postavku koja, kako primećuje, u tekstu kataloga Milan Stepanović, nudi sliku o ličnom okruženju Petrovića, čoveka raskošnih intelektualnih darova, velikog znanja i čudesne memorije.

– Autor izložbe Ksenija Samardžija omogućava nam da konačno zavirimo u intimni svet, u to ogledalo duše Veljka Petrovića kao odmerenog i gospodstvenog čoveka, oblikovanog po onom starinskom srpskom prečanskom „kalupu“, koji podrazumeva istovremeno i snažnu erudiciju, i besprekornu učtivost, i starinsku srdačnost, i gospodsku uzdržljivost – navodi Stepanović.

ISELJENI POSLEDNJI STANARI

POSLE maratonskih sudskih procesa, početkom godine iseljeni su i poslednji stanari iz kuće u Drajzerovoj ulici, koju je, između ostalih nedaća, snašlo i oštećenje tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Kakva će biti njena dalja sudbina, još je neizvesno, a da bi tu zaživeo legat, kavim su ga zamislili Veljko i Mara Petrović, u vreme kada su ga zaveštali, biće neophodna izuzetno velika novčana sredstva.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *