VEROVALI ILI NE – Srbi su u Vinči pre 7.000 godina pili pivo

VEROVALI ILI NE – Srbi su u Vinči pre 7.000 godina pili pivo

5 aprila 2014

Neolitsko-pivo_5_620x0Tehnološka čuda savremene civilizacije ubeđuju nas da živimo znatno kvalitetnije nego naši preci, ali ostaje pitanje da li smo bolji od, na primer, Vinčanaca, koji su ovde živeli pre sedam milenijuma. Za razliku od njih, mi smo stalno pod stresom, kreditom, alkoholom ili opijatima, prečesta upotreba mobilnog telefona preti da nam „mozak pretvori u pihtije“, a zauzvrat, verovatno neosnovano sebe smatramo duhovnijim od onih koji su ovde živeli pre nas. Istraživanja koja je nedavno sproveo međunarodni tim stručnjaka, potvrdila su nam da, osim što su pre više od 7.000 godina naši preci u Vinči imali znatno humanije kuće od onih iz srednjeg veka, prastari žitelji Podunavlja živeli su ne poznavajući ratovanje, moleći se svojim bogovima i uživajući u ravnopravnosti polova. Štaviše, još u ono vreme, poznavali su proizvodnju piva.

Tim eksperata sastavljen od stručnjaka Univerziteta Masačusets, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja i „Artis centra“, u saradnji sa tehnolozima „Majstora za pivo“ nedavno je rekonstruisao izradu neolitskog piva u Vinči. Ispostavilo se da Beograd i Srbija imaju neolitsku tradiciju proizvodnje piva staru više hiljada godina.

Kao u neolitu

– Želeli smo da ispratimo proces pripreme piva u uslovima najsličnijim onima u kojima su radili Vinčanci u neolitu – objašnjava dr Ksenija Borojević, predavač na Univerzitetu Masačusets. – Ječam je eksperimentalno uzgajen na oglednom dobru Radmilovac na isti način kako se to radilo u praistoriji, bez pesticida.

Dugogodišnji kustos Muzeja grada Beograda Dragan Janković objasnio nam je da, kada se prave ovakve eksperimentalne rekonstrukcije, od najvećeg značaja je da se što više približimo načinu razmišljanja praistorijskog Vinčanca. Zato su stručnjaci u okviru eksperimenta koristili posuđe iz Zlakuse, lokalni borov i bagremov med kao zaslađivač karakterističan za ovu regiju, vodu sa Kosmaja i divlje jabuke koje su dodate kao poboljšivač ukusa jednoj od dve varijante neolitskog piva koje je rekonstruisano, a kako dodaje Tamara Ognjević, iz „Artis centra“, i degustirano.

– U startu smo znali da napitak na kome radimo neće ličiti na pivo na koje je naviklo naše nepce – kaže Mišo Hadžić, jedan od tehnologa „Majstora za pivo“.

– Jasno je da je pivo u drevnoj prošlosti bilo kultno piće na osnovu brojnih sačuvanih fresaka i drugih umetničkih predstava širom Mediterana, ali su mu nedostajali gorčina i današnji procenat alkohola, jer u to vreme pivari nisu koristili hmelj, a sam napitak nije dodatno „pojačavan“.

Ipak, pivo je bilo omiljeno, pilo se naveliko, a pila su ga čak i deca.

– Budući da je to bio termički obrađen napitak, blagog ukusa, negde najsličiji bozi, pivo je sadržalo hranljiva svojstva i često je bilo bezbednije od vode – dodaje gastroheritolog Tamara Ognjević.

– Otuda nije neobično da je bilo popularno u praistoriji, ali i tokom srednjeg veka na ovim našim terenima.

Tokom drevnog pravljenja piva ipak je bilo velikih poteškoća u izvođenju tog procesa.

– Mlevenje sladovanog ječma na ručnom mlinu na način kako su to činili Vinčanci u neolitu bio je veoma težak, bilo da su pravili pivo, ili da su mleli žitarice za hleb ili kaše – podseća dr Borojević. – Reč je o izuzetno napornom procesu u kome se okruglim kamenom na drugom pljosnatom kamenu ručno lomi zrno po zrno. To je toliko zahtevan postupak da ostavlja trajne tragove na zglobovima i šakama.

Arheolozi danas, na zemnim ostacima drevnih Vinčanaca jasno prepoznaju osobe koje su bile zadužene za taj težak posao. Naime, svi oni imaju karakteristične deformacije na zglobovima i šakama.

DREVNA TEHNOLOGIJA

Postupak pripreme neolitskog piva započinjao je tako što je prvo oplevljen, provejan i očišćen ječam. Zatim je usledio naročit proces namakanja i sušenja zrna, u pivarstvu poznat kao sladovanje. Zrno je potom ručno mleveno i kuvano u odgovarajućem keramičkom posuđu na samom lokalitetu Belo Brdo u Vinči.

– Koristili smo dva lonca – objašnjava Marko Sekulović.

– Hteli smo da proverimo šta se događa kada u jednu količinu piva dodamo divlje jabuke. Inače, pivo je zaslađeno lokalnim medom. Zatim je usledila fermentacija koja je trajala nedelju dana.

Profesorka Borojević primećuje jednu zanimljivost – u pivu kojem su dodate divlje jabuke bio je veći procenat alkohola. Istovremeno, u odnosu na današnje pivo, ovo neolitsko je više nalik na „šećernu vodicu“.

Ipak, degustacija je potpuno uspela, a naši stručnjaci su zakoračili u vremeplov, nazdravivši sa prastarim Vinčancima. Logično pitanje je kako se pivo pilo u Beogradu i tokom narednih milenijuma.

– Iako vesti o pijenju piva nemamo u pisanim izvorima vezanim za Beograd pre 18. veka, mi mislimo da ga je bilo – dodaje Tamara Ognjević.

– Još tada se pominju zabave na kojima se ispijaju burići piva i vina, ali činjenica je da je Beograd na sredokraći puteva, u sferi najrazličitijih kulturnih uticaja, pa taj podatak nedvosmisleno ukazuje da je Vinča samo početak beogradskog pivopijstva.

Neolitsko-pivo_3SREDNjI VEK U ŽUPI

Zavičajni muzej u Župi Aleksandrovačkoj i „Artis centar“ dogovorili su se da ovog leta rekonstruišu srednjovekovno pivo koje će prvi put biti prikazano tokom viteških susreta na Kozniku početkom avgusta.

– Ovog puta to će biti pivo sa hmeljom kakvo su, prema dostupnim istorijskim izvorima, voleli da piju naši preci u srednjem veku. To su bili pre svega najširi narodni slojevi – kaže Ognjevićeva, inače autor i rukovodilac projekta „Živeti prošlost – srpska srednjovekovna gastronomija“, koji su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije i Međunarodni savet muzeja.

UZGAJANjE SIROVINA

Ječam i pšenica koji su korišćeni tokom ovog ogleda uzgajeni su na identičan način na koji su to činili naši preci pre sedam milenijuma. Projekat je realizovan pod budnim okom arheologa Narodnog muzeja Vere Bogosavljević Petrović, koja je rukovodila timom studenata Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta.

TIM EKSPERATA

Stručnjaci koji su sproveli ovo istraživanje, odnosno eksperiment bili su dr Ksenija Borojević, paleontobotaničar, predavač na Univerzitetu Masačusets u SAD, arheolog i kustos nalazišta u Vinči Dragan Janković, arheolog Vera Bogosavljević Petrović, etnoarheolog Biljana Đorđević, gastroheritolog Tamara Ognjević i tehnolozi Mišo Hadžić, Milivoje Jović i Marko Sekulović iz „Majstora za pivo“.

(Novosti)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Heks says:

    Koga zanima: Srbi nisu ziveli u Vinci, kao sto naslov tendenciozno insinuira. Srbi su slovensko pleme koje je, jel'te, doslo na ove prostore u sedmom veku nove ere. Vincani su civilizacija koja je postojala na tlu danasnje Srbije. To ne znaci da su Srbi. Ako smatrate drugacije, nabijte sebi kolac u oko i lobotomizirajte se. Covecanstvo vam zahvaljuje.

  2. SRBIN says:

    Ja srbin se izvinjavam predhodnom neobaveštenom čoveku, ali ceo svet zna da su srbi na ovim prostorima sigurno barem 12000 godina , što je nauka i potvrdila. Ta saznanja su slučajno baš samo srbima zabranjena!??? http://serbijana.weebly.com/1057108810731080-1082108610831077107410821072-104510741088108610871077.html

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *