VESLI KLARK: Ako nismo imali dozvolu UN za Srbiju, ne moramo ni za Siriju

VESLI KLARK: Ako nismo imali dozvolu UN za Srbiju, ne moramo ni za Siriju

30 августа 2013

Wesley ClarkNekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Sjedinjenih Američkih Država, penzionisani general Vesli Klark odbacio je poređenje kosovske intervencije sa mogućom vojnom intervencijom u Siriji, ocenivši da je primerenije poređenje sa odmazdom SAD prema Iraku 1993. godine.

Klark je u autorskom tekstu koji je objavio Ju-Es-Ej Tudej naveo da bi intervencija u Siriji bila sličnija napadu na glavni obaveštajni centar Sadama Huseina u Bagdadu, koja je izvedena zbog navodnog planiranja atentata na bivšeg predsednika Džordža Buša starijeg.

„Tokom devedesetih SAD su imale mnogo veću ulogu na globalnoj sceni nego što imaju danas. Rusija se borila da se održi nakon raspada Sovjetskog Saveza, dok je Kina bila daleko od sadašnjeg izvandrednog ekonomskog rasta“, ocenio je penzionisani general.

Kada je u pitanju intervencija protiv Srbije 1999. godine, Klark kaže da, iako ne vidi preveliku sličnost sa Sirijom, neke važne lekcije koje su tada naučene, sada bi mogle da pomognu.

„Kao i sada, ni tada nije bilo rezolucije UN koja bi eksplicitno dozvolila NATO da bombarduje Srbiju. Ali, članice NATO su uspele da pronađu način, uključujući i raniju rezoluciju UN kojom je legalizovana akcija. Sada bi kršenje Ženevske konvencije moglo da bude dovoljno opravdanje“, smatra Klark.

Prema njegovim rečima, kosovski primer pokazuje i da nije imperativ da se odgovori odmah nakon „što bude pređena crvena linija“.

„NATO je 1998. godine postavio crvenu liniju, a Srbi su je prekršili u januaru naredne godine kada su ubili najmanje 40 farmera u Račku. Intervencija nije izvedena odmah, već se pokušalo diplomatijom koju je vodila Francuska“, podsetio je nekadašnji zapovednik kampanje protiv Srbije.

On je kao važnu lekciju naveo i tadašnje odnose sa Rusijom, koji su bili u početku neprijateljski, jer se zvanična Moskva suprotstavljala intervenciji, ali je nakon dve posete zamenika državnog sekretara Stroba Talbota Kremlju dovela do toga da Rusija zajedno sa drugima povede diplomatsku misiju koja je rezultirala time da jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević prihvati NATO uslove.

„Predsednik Obama je opravdano postavio liniju koja znači upotrebu hemijskog oružja. Neka oružja su jednostavno previše nehumana da bi bila korišćena. Tokom devedesetih smo naučili od predsednika Klintona da tamo gde možemo nešto da izmenimo, moramo da intervenišemo“, zaključio je Klark.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u