Veštačka kriza i rušenje Dejtonskog ugovora

Veštačka kriza i rušenje Dejtonskog ugovora

22 jula 2013

cedomir-anticPiše: Čedomir Antić

Kao balon od sapunice nestala je velika „Kriza jedinstvenog matičnog broja“ u Bosni i Hercegovini. Savet ministara ove države jednoglasno je usvojio jedan predlog, a zatim su ga u Parlamnentarnoj skupštini podržali poslanici šest vladajućih stranaka. BiH je sada dobila devet registracionih područja za matične brojeve – pet će biti u Federaciji BiH, tri u Republici Srpskoj i jedna u Distriktu Brčko.

Ovaj sporazum su odbacile bošnjačko/bosansko/muslimanske opozicione stranke. Takođe, vođe onih koji su protestovali tokom prethodnih meseci jako su nezadovoljni. Više nije reč o navodnom pravu dece da dobiju dokumenta, ne radi se više ni o potrebi da država bude „evropska“. Jedan reče kako je ovim rešenjem potvrđena ustavna entitetska podela BiH, umesto da zakonom o ličnim ispravama i jedinstvenom matičnom broju građana dođe do brisanja granica i „integracije“ države. Naravno, pošto bi prešle entitetsku liniju, registracione zone nametnule bi pitanje ko će registrovati građane, pa pošto entitetski MUP to više ne sme, onda je biće i logično da bude i ukinut. Dakle, kada su nagovorili beogradske glumce: Sergeja Trifunovića, Nikolu Koja, Branislava Lečića i Čedomira Jovanovića da podrže proteste za JMBG oni su ustvari želeli da sruše Dejtonski mirovni ugovor, ponište Ustav BiH i uspostave velikobošnjačku državu.

Ako pažljivo pročitate svedočenje roditelja bebe koja je jedva nekako bila prevezena u Beograd na lečenje i nažalost kasnije umrla, biće Vam očigledno kako su monstruozne bile opstrukcije vlasti kantona u Federaciji BiH i koliko su u svemu tome najmlađi stanovnici ovog eniteta bili taoci u političkom i velikodržavnom pohodu političkih vođa. Ako su beogradski glumci naivni, ako su pojedini bošnjačko/bosansko/muslimanski političari monstrumi (što nije usamljena pojava među političarima uopšte), šta reči o diplomatama SAD i EU? Satima su stotine njihovih državljna bile zatočene od strane razbesnelog naroda ali i vrlo nasilnih i ekstremnih grupa u zgradi Parlamentarne skupštine BiH. Kako su reagovali ambasadori SAD i država EU? Solidarisali su se sa okuljenima! Pritom, rešenje koje je sada usvojeno, bilo je na Savetu ministara usvojeno uoči demonstracija, ali u BiH valjda ima starije vlasti i ustanova od demokratski izabranih!

Da li SAD zaista misle da su ovo sedamdesete godine i da mogu da u Srbiji i Srpskoj vode politiku kojom su se proslavili u Iranu i Čileu? Dokle toliko licemerje? Prvo su ratom nametnuli Vašingtonski i Dejtonski sporazum, a sada o Ustavu BiH govore kao o „ratnom sporazumu“. Srećom pa američki studenti koji posećuju diplomate SAD vode blogove, a nisu prošli potrebnu obaveštajno-patriotsku obuku. Tako čitamo o tome zašto samo Republika Srpska nema pravo na samoopredeljenje, o demokratski izabranim političarima kao o „oligarhiji šest stranaka koje gledaju samo svoje, a ne i interese građana“. Ne odgovara im BiH, zato što Srbi tamo imaju prava, a na izborni proces nema niti jedne primedbe – ali im odgovara Crna Gora gde većina misli da je Filip Vujanović lažni predsednik, postavljen posle falsifikovanja izbora.

Nije više reč o nacionalnim pravima nekog balkanskog naroda. Ovde se radi o licemerju i zameni teza. Dakle bore se za demokratiju samo kada demokratska volja građana odgovara sebičnim interesima SAD ili SR Nemačke. Štite narode i nacionalne manjine samo onda kada treba opravdati razbijanje Jugoslavije ili Srbije, kako bi time udovoljnili često iracionalnim strahovima od Rusije, Islama i ko zna čega još.

Konačno, kako govoriti o pravdi i suočavanju sa prošlošću? Sahranjuju osobe ubijene na drugom mestu ili umrle prirodnom smrću kao žrtve zločina u Srebrenci iz jula 1995. godine. Hajde što u tome učestvuju nacionalistički domaći mediji, to je viđeno u zemljama koje su zahvaćene ratom, gledali smo to i u Srbiji i Srpskoj pre dvadeset godina. Ali kada takve stavove prenose prestižni evropski i američki mediji, onda možemo samo da zaključimo kako je reč o posledici velikog neznanja ili duboke i neobjašnjive mržnje (lokalne mržnje je nažalost uvek moguće objasniti i ponekad čak i razumeti). Izbrukani Haški tribunal potvrdio je optužnicu za zločin genocida u više mesta RS/BiH predsedniku Radovianu Karadžiću. Novine pišu da je za ovakvu odluku suda, kojom je odbačena ranija odluka o optužnici, ključno svedočenje zaštićenog svedoka koji je tvrdio da je čuo kako je Karadžić na nekom sastanku odlučio da Bošnjake/Muslimane/Bosnace jednom trećinom ubije, trećinom pokrsti a trećinom protera. Posle muftija Zukorlićevog sramotnog „čitanja“ Garašaninovog Načertanija sada i Karadžiću pripisuju formulu ustaškog ideologa Mile Budaka. Kao da su srpski vojnici malo činili zločina tokom prljavih građanskih ratova, nedavno je jedna epizoda turskog serijskog šunda predstavila kako su Srbi u sred Sarajeva ubili bošnjačke/muslimanske svatove. Dakle Nikola Gardović je bio nevini Bošnjak/Musliman, a Ramiz Delalić Ćelo je bio srpski četnik?

Ali dok imamo Trifunovića, Koja, Lečića i Jovanovića nama će uvek biti lepo, neprozirno i toplo oko očiju.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *