VETSKA BANKA: Srbija ima devet meseci da sprovede reforme

VETSKA BANKA: Srbija ima devet meseci da sprovede reforme

23 marta 2014

DInariSrbija ima devet meseci da sprovede reforme, ocenio je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen i dodao da je veoma važno očuvati politički kredibilitet.

– Svetska banka je u junu prošle godine poručila da Srbija nije u neposrednoj opasnosti od bankrota u narednih šest meseci do godinu dana. Prošlo je devet meseci, ali dodatno vreme kupili smo rebalansom budžeta. Za reforme sada ponovo imamo šest ili najviše devet meseci – rekao je Verheijen u razgovoru za “Politiku”.

Verheijen je upozorio da, ako se reforme ne sprovedu u tom periodu, niko više neće verovati da će ih uopšte biti.

– Vrlo je opasno ako nestane politički kredibilitet. U slučaju da vlada dogovori program s nama, i MMF-om i onda ga ne sprovede za najviše devet meseci, ja više ne mogu da branim zemlju pred direktorima Svetske banke – rekao je on.

Verheijen je rekao i da su za reformu penzionog sistema potrebne dublje analize koje još nisu završene, a da je Svetska banka savetovala vladu da plate u javnom sektoru ne smanjuje svima, nego da ukloni zloupotrebe.

– Osnovice tih plata, kojih sada ima osam, trebalo bi izjednačiti tako da oni koji rade isti posao imaju istu platu – kaže Verheijen.

Verheijen je rekao i da subvencija za preduzeća u restrukturiranju nema u budžetu za ovu godinu, ali da ta preduzeća i dalje koštaju državu, jer radnicima ne uplaćuju doprinose i poreze, pa se to izdvaja iz budžeta.

On, međutim, kaže i da je za otpremnine u budžetu predviđeno dovoljno para i za slučaj da sva ta preduzeća bankrotiraju, zbog čega je važno da se situacija reši što brže, kako sredstva ne bi bila upotrebljena za nešto drugo. Verheijen smatra i da je neminovno da 70 do 80 odsto ovih preduzeća bankrotira.

– Nije to kraj sveta, jer mnoga od njih „sede“ na vrednim zgradama i zemlji, koje se mogu kasnije upotrebiti. Ali, da bi se ta imovina koristila efikasno, moraju se izmiriti obaveze prema radnicima i kreditorima, tako da novi vlasnik ima čistu situaciju. Uloga tranzicionog fonda budžeta jeste da reši ta dugovanja – kaže Vrheijen.

On je rekao i da ne zna odakle nagađanja da će 100.000 ljudi iz javnog sektora morati da ode, jer je u 153 preduzeća u procesu privatizacije zaposleno 30.000 ljudi i da ne očekuje da će svi oni ostati bez posla.

Verheijen kaže i da je uz rešavanje problema državnih preduzeća, nužan i novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi pojednostavio proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, jer bez toga investitori neće moći da otvaraju nova radna mesta.

Šef kancelarije Svetske banke kaže i da zapošljavanje na neodređeno vreme ne podstiče to što prema radnom zakonodavstvu Srbije poslodavac koji otpusti radnika mora da mu plati otpremninu za ceo radni vek, a ne samo za vreme koje je proveo kod njega, kao i to što, bez obzira koliko sati radi, poslodavac mora da plati radniku fiksan iznos doprinosa.

– Nije ceo Zakon o radu loš. Nameti na rad moraju se promeniti. Problem je u tome što je trenutno vrlo teško smanjiti poresko opterećenje poslodavca na radnu snagu, jer su budžetu onda potrebna alternativna sredstva finansiranja – rekao je Verheijen, dodajući da je jedna od opcija porez na imovinu, koji više pogađa one s vrednijom imovinom, dok porez na rad sad više pogađa one koji imaju niže plate.

Verheijen je rekao i da je Srbija jedina zemlja koja je tokom krize povećala broj zaposlenih u javnom sektoru, ocenivši da je “srce državne uprave preveliko”, misleći na zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu.

– Način na koji se plate raspodeljuju u tom sektoru u Srbiji nije ni transparentan ni efikasan. Ljudi za isti posao dobijaju različite plate, a rezultati Srbije u obrazovanju, zdravstvu i efikasnosti javnih investicija daleko su iza zemalja koje na to troše znatno manje – zaključio je Toni Verheijen za “Politiku”.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *