„Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше“

„Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše“

7 oktobra 2015

7198747265614dd706d847417917396_v4_big“Junaci! Tačno u 15h neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao!“.

Tim rečima je pre 100 godina major Dragutin Gavrilović poveo odbranu Beograda, pošto se prethodno austrijska vojska iskrcala na deo obale Dunava koji je držala jedinica pod njegovom komandom.

Austrijske jedinice su uspele da se utvrde iza železničkog nasipa na samoj obali Dunava, a žestokim artiljerijskim dejstvom su gotovo uništile položaje srpske vojske u Banatskoj ulici.

Ipak, hrabri branioci su pružali otpor, a ključni momenat dogodio se u 14.30 ispred kafane “Jasenica“…

“Vrhovna komanda je izbrisala naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate dakle da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!“, rekao je Gavrilović.

Osokoljeni borci su krenuli u kontranapad, ali nisu uspeli da se probiju zbog snažnih udara austrijskih jedinica sa nasipa i jake artiljerijske vatre.

Tom prilikom, Gavrilović je teško ranjen.

Sukobi su se nastavili do kraja dana, noć je spasla smrti austrijske snage, koje su sledećeg dana nastavile da se pojačavaju, a 9. oktobra, posle dva dana rata prsa u prsa na Starom dvoru su se zavijorile zastave Austrougarske i Nemačke.

Major Gavrilović je, iako sa teškim povredama, preživeo odbranu Beograda, stigao je do Krfa, a posle proboja Solunskog fronta vojvoda Petar Bojović je hteo da ga unapredi. Tome se usprotivio vojvoda Stepa Stepanović, uz obrazloženje da je bio mlad.

Posle rata polagao je generalski ispit u Štipu 1930. godine, ali nije položio. Drugi put nije pokušavao, a 27. marta 1941. godine odbio je ponudu da postane ministar vojske i mornarice, uz obrazloženje: “Ja sam vojnik“.

Neposredno zatim, zarobljen je u Sarajevu i odveden u koncentracioni logor nedaleko od Nirnberga, odakle se teško bolestan vratio početkom 1945. godine.

U 63. godini 19. jula 1945. je preminuo.

KOMENTARI



3 komentara

  1. robokap says:

    ""IMAO SE RAŠTA I RODITI".Elem kao najstariji oficir u logoru je poslednji izašao iz njega krajem maja 1945.Došao u """OSLOBOĐENI BEOGRAD2 koji tako hrabro branio 1915,Prešao golgotu Albanije,Vratio se pobedonosno u njega 1 novembra 1918.Doživeo da bivši K&K oficiri brže napreduju kod onog masončine ALEKSANDRA,Zarobljen u Sarajevu 1941,Preživeo logor ali nije preživeo INFORMATIVNE Razgovore sa TITOVIM OSLOBODIOCIMA SRBIJE ,UGLAVNOM svojim NEKADAŠNJIM NEPRIJATELJIMA iz CERA;KOLUBARE;GUČEVA,i inima koji SU se sada SVETILI ZA BEŽANJE U GAĆAMA preko DRINE I SAVE 1914.Prepuklo mu SRCE Jula 1945. OIM PREKODRINSKIM USRANCIMA kojima je doneo SLOBODU I DRŽAVU 1918 nisu mu zabiravili BEŽANIJU 1914 a naročiti FELDVEBEL JOSIP pripadnik 10 čete ,25 puka,42 VRAŽJE DIVIZIJE:

  2. deda mraz says:

    Pa sada bi ih sa cvecem i zastavama docekali, sljam najobicniji.

  3. Pitagora says:

    Ima dosta protivrečnih priča o majoru Gavriloviću. Izgleda da je između dva svetska rata bio u penziji, i za to vreme je živeo u svojoj kući, u Čačku. Ona se i sad nalazi u centru grada, iza poznate kafane "Car Lazar" i na njoj je spomen ploča. Tačno je da se vratio iz zarobljeništva bolestan - o tome svedoči fotografija iz tog perioda. Po Beogradu se kretao u uniformi oficira BJV, po svoj prilici jedinoj odeči koju je trenutno imao. Grupa omladinaca, skojevaca ili tako nešto shvatila je to kao provokaciju, pa su ga pretukli. Majora su odneli u stan, doživeo je šlog od koga se nikada nije oporavio i ubrzo je umro. Neki njegovi potomci (treće koleno, pobočna linija srodstva) negiraju tu priču, tako da je teško nešto pouzdanije reći. Njegova deca su živela većinom u inostranstvu; verovatno ima još živih potomaka. Pouzdano znam da je jedna njegova ćerka bila udata za čačanskog profesora biologije Dokmanovića, da je umrla pre svoga muža i sahranjena na čačanskom groblju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *