ВИДОВДАН – празник када Србија бира свој пут!

VIDOVDAN – praznik kada Srbija bira svoj put!

28 juna 2015

vidovdan-1340826350-178947Vidovdan će ove godine Beogradu doneti spomenik Gavrilu Principu. Pucnji golobradog mladića u Sarajevu 1914. na dan mitske bitke na Kosovu polju obeležili su evropski početak 20. veka, čime je ovaj datum u našem narodu dobio trajni sudbinski pečat. Svakog Vidovdana sećamo se kosovskih junaka, ali i svih iskušenja sa kojima se suočavao srpski narod.

Niz je dobro poznat – od mitskog izbora za Carstvo nebesko između Laba i Sitnice, preko tiranoubistva na Miljacki, pa sve do uspona Slobodana Miloševića, ali i njegovog pada. Usud, sudbina ili prosta slučajnost, svi ovi događaji učinili su da se svaki Vidovdan u Srbiji dočekuje sa ponosom, ali i sa zebnjom od budućih izazova.

Istorija ne veruje u slučajnosti, već isključivo u splet uzročno-posledičnih veza. Politika se drži balansa centara moći i njihovih uticaja. “Vjeruju” sociologije su društveni odnosi, koji upravljaju događajima. Ljudi generalno, a Srbi možda ponajviše, skloni su tome da tok vremena tumače kao zbir prirodnih, objašnjivih, ali i magijskih i neuhvatljivih sila. Zvale se one sudbina, usud, klet, Božija volja ili samo neminovnost, tek Vidovdan je od svih naših praznika najbogatiji mitologijom i verovanjima.

Sastavni deo ovog praznika je kosovski mit. On je neraskidivo povezan sa idejom samožrtvovanja za višu vrednost, idealom mučeništva i opredeljenjem za večno i duhovno, naspram prolaznog i materijalnog. Opredeljenje kneza Lazara za Carstvo nebesko i odricanje od ovozemaljske slave i uspeha s vremenom je postalo osnovna potka nacionalnog etosa srpskog naroda.

Tome se u današnje vreme svašta spočitava, ali se, svesno ili ne, zaboravlja da u tom pogledu nismo izuzetak od drugih Evropljana. I Englezi, Škoti, Šveđani, Rusi, Katalonci, Mađari, pa i Amerikanci, imaju najmanje po jednu istorijsku bitku na kojoj je utemeljen splet nacionalnih, državnih, mitoloških i religijskih elemenata i koja igra ključnu ulogu u patriotizmu ovih naroda.

Aktuelni spoljnopolitički događaji neminovno nameću pitanje – da li ćemo i ovog Vidovdana morati da se opredeljujemo? Utisak je da dilema ne nedostaje ni ove godine. Setimo se samo rezolucije o Srebrenici, razgovora sa Prištinom, pregovorima o Evropskoj uniji…

Zvanično proglašenje kneza Lazara za svetitelja 1892. godine u vidovdanski kult unelo je crkveni, pravoslavni element, iako se u njemu prepoznaju i tragovi paganske prošlosti, koji su, tihi i prikrivani, opstali do danas.

Nauka o Vidovdanu, međutim, kaže sledeće – kult ovog praznika nastao je zajedno sa kosovskim mitom tek u 19. veku, u vreme romantizma i buđenja nacija. On je objedinio korpus starih narodnih običaja posvećenih proleću, kult mrtvih i tek na poslednjem mestu – legendu o bici protiv Turaka. Kao takav poslužio je kao moćno sredstvo u nacionalnom oslobođenju i stvaranju države.

Da je kosovska komponenta u slavljenju Vidovdana novijeg datuma, potvrđuje nam i etnolog prof. dr Vesna Marjanović. Ona naglašava da je Vidovdan proslavljan u znaku narodnih verovanja u kult mrtvih i početak prolećnog životnog ciklusa.

– Period posle Vaskrsa bilo je vreme poštovanja pokojnika – objašnjava dr Marjanović. – Vidovdan je pripadao nizu letnjih praznika (Đurđevdan, Ivanjdan, Trojice), koji je, osim slavljenju novog životnog ciklusa, bio posvećen i dušama umrlih. Na Vidovdan se zato izlazilo na groblja, gde je iznošena isključivo posna hrana. U pojedinim delovima Srbije u vidovdanskim običajima nema ni najmanjeg pomena kosovskog predanja.

Sagovornica “Novosti” kaže da je u drugim delovima Srbije kult kneza Lazara bio jači, pa se na Vidovdan pali kandilo i spominje legendarna bitka. Treći sloj, po njenim rečima, jeste korpus narodnih verovanja vezanih za čarobnjaštvo – verovanje u magična svojstva trave vidovčice, umivanje vodom, ali i iznošenje pokućstva kako bi ono bilo viđeno. Iako se često pominje, teško se može naći jača veza današnjeg tumačenja Vidovdana sa kultom slovenskog boga Svetovida.

Vidovdanski kult, bez obzira na to što je punu afirmaciju doživeo tek u novije doba, posebno u vreme kraljevina Srbije i Jugoslavije, decenijama je redovni pratilac kretanja srpskog naroda. Za istoričara Predraga Markovića ključna odlika 28. juna jeste njegova duboka ukorenjenost u našem narodu.

– Vidovdan je glavna patriotska i duhovna komponenta srpskog naroda, koja je, doduše, doživela zamah tek u 19. veku sa nastankom nove nacionalne svesti. U istoriji Evrope nije bilo mnogo tako spektakularnih bitaka kao što je Kosovski boj, u kojem su poginula oba vladara. Takav događaj je bio predodređen da postane mit. To što su se kasnije na ovaj datum, namerno ili slučajno, odigrali i mnogi drugi događaji, samo je pojačalo mit o Vidovdanu – objašnjava Marković.

Mitologija i verovanja ne isključuju činjenicu da je, mnogo puta u istoriji, Srbija na Vidovdan morala da bira svoj put. Tako je 1881. godine potpisana Tajna konvencija sa Austrougarskom, po kojoj je, u zamenu za ekonomsku i spoljnopolitičku potčinjenost Beču, srpska država dobila međunarodno priznatu nezavisnost.

Kosovski mit doprineo je da ostvarimo važne pobede u balkanskim ratovima, a na njegovim krilima je 28. juna 1914. godine i Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda. I savremena politička drama Srbije je počela i završila se na Vidovdan. Na ovaj datum 1989. godine Slobodan Milošević je na Gazimestanu izrastao u nacionalnog vođu i poveo Srbe u događaje za koje, pokazalo se, ni on ni oni nisu bili spremni. Tačno 12 godina kasnije Milošević je izručen sudu u Hagu.

JEDAN DAN – TRI SVETITELJA

Srpska pravoslavna crkva 28. juna, po novom kalendaru, obeležava praznik posvećen i Svetom Amosu, starozavetnom proroku iz osmog veka pre naše ere. Prema predanju, ovaj svetitelj bio je zaštitnik kneza Lazara, koji ga je slavio kao krsnu slavu. Vidovdan se često dovodi u vezu sa Svetim Vidom. Prema jednoj teoriji, verovanje u slovenskog Svetovida, u prvim vekovima hrišćanstva zamenjeno je poštovanjem Svetog Vida (u katoličkom svetu Svetog Vita). Kosovskim mitom ovaj praznik je zaogrnut tek u 19. veku, od kada se proslavlja kao spomen na kneza Lazara i kosovske junake.

USPON I PAD JUGOSLAVIJE

Ako se Versajski mir sa Nemačkom sasvim slučajno odigrao 28. juna 1918. godine, on na najbolji način simbolizuje kraj Prvog svetskog rata, s obzirom na to da je rat i počeo napadom na Srbiju. Istog dana dve godine kasnije donet je Vidovdanski ustav Kraljevine SHS, a već u procesu stvaranja najvišeg pravnog akta buduće Jugoslavije bili su vidljivi potencijalni politički sukobi koji će razarati zemlju narednih decenija. I kraj jugoslovenske priče je počeo na Vidovdan. Amandmanima na Ustav Hrvatske srpski narod je 28. juna 1990. prestao da bude konstitutivni narod ove republike. Rezolucijom 60/264 Generalne skupštine UN, Crna Gora je 28. juna 2006. godine postala nezavisna država.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *