Vlada Srbije sabotira Južni tok

Vlada Srbije sabotira Južni tok

27 aprila 2013

Boris AleksicPiše: Boris Aleksić

Da je Srbija zemlja neverovatnih događaja potvrdila je i konferencija za štampu ministarke energetike Zorane Mihajlović na kojoj je ona predstavila plan restrukturiranja javnog preduzeća Srbijagas, koji će ukoliko bude realizovan direktno ugroziti Južni tok i ruske investicije u Srbiji vredne 5 milijardi evra. Iako je u februaru Skupština Srbije usvojila Zakon o Južnom toku kojim se ovom velikom međunarodnom poduhvatu dodeljuje status projekta od javnog značaja, što znači da sena njega neće primenjivati odredbe Trećeg energetskog paketa EU, vlast u Beogradu je za samo dva meseca našla način da poništi te efekte Zakona. Kako ministarka Mihajlović navodi u svom dokumentu „sprovođenjem postupka restrukturiranja i reorganizacije JP `Srbijagas`, Republika Srbija želida obezbedi ispunjenje uslova iz Trećeg paketa Energetske zajednice“ dok se restrukturiranje realizuje u cilju izvršenja obaveza prema EU.

U oktobru 2011. godine Savet ministara Energetske zajednice Jugoistočne Evrope usvojio je na sastanku u Kišinjevu (Moldavija), pravila Evropske unije o unutrašnjem tržištu električne energije i prirodnog gasa, poznat kao Treći paket. EU je prethodno u julu 2009. usvojila Treći paket pravila za jedinstveno EU tržište prirodnog gasa i električne energije. Treći paket je svojevrsna strategija borbe protiv Rusije i predstavlja pokušaj reketiranja Gasproma, zbog čega je ruska strana žestoko reagovala protiv ovih jednostranih mera Brisela. Moskvaje na samom početku podnela zahtev da se Gaspromizuzmeiz ovih pravila EU. Briselskidokument nalaže ruskom holdingu da osigura pristup stranim kompanijama,polovini svojegasovodne infrastrukture u EU, zbog čega bi prodaja ruskog gasa u ovom delu Evrope mogla da postane nerentabilna. Prema mišljenju direktora Fonda za energetski razvoj Sergeja Pikina ovakvo ponašanje briselske birokratijemože da dovede i do prekida isporuka ruskog gasa EU. Da bi se sprečilo smrzavanje građana EU tokom zime, nađeno je moguće rešenje da se ruskim gasovodima dodeli status jedinstvenog prekograničnog projekta na koji se ne primenjuju pravila iz Trećeg paketa, međutim Brisel taj predlog nije prihvatio.Sledeća mogućnost je bila dodela statusa nacionalnog projekta za Severni i Južni tok u državama kroz koje prolazi gasovod, što takođe podrazumeva da sporne odredbe neće biti primenjene. U tom cilju u nizu zemalja Gasprom je već dobio podršku. Bugarska i Mađarska su dale projektu Južni tok status nacionalnog. Čak je i kancelar Nemačke Angela Merkel obećala predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da će se zalagati za stopostotno korišćenje kapaciteta Južnog toka od strane Gasproma.

Međutim, ono što važi u Nemačkoj, ne važi u Srbiji. Krajem marta, prilikom posete Beogradu prvi čovek Gasproma Aleksej Miler je prema pisanju srpskih medija upozorio da „pojedinci pokušavaju da opstruiraju Južni tok“ nakon čega mu je Aleksandar Vučić dao lične garancije da će „izbaciti iz stranke i Vlade“ svakog ko bude ugrožavao Gasovod. Miler je takođe podsetio na suštinski značaj Srbijagasa u realizaciji megaprojekta Južni tok koji Srbiji može da donese do 5 milijardi evra investicija. Gasprom i Srbijagas su 2009. godine potpisali sporazum o osnivanju kompanije „Južni tok Srbija“ koja je važna za izgradnju gasovoda u našoj državi, da bi u martu 2013. godine potpisali ugovor o dugoročnoj isporuci gasa Srbiji do 2021. godine. Međutim samo mesec dana nakon datih obećanja Alekseju Mileru, ministarka energetike Zorana Mihajlović je kao predstavnik republičke vlade iznela plan koji podrazumeva potpunu primenu Trećeg paketa pravila EU od strane Srbije. Takođe, njime se Srbijagas gura u sigurnu propast.

Da li su ovi potezi rezultat nečijeg neznanja? Već duže vreme se u Srbiji postavlja pitanje zbog čega se nekoliko puta odlaže početak gradnje Južnog toka. Čak je krajem 2012. godine predsednik Rusije Vladimir Putin trebao da svečano otvori radove na projektu u Srbiji. Međutim do toga nije došlo. Nakon posete Alekseja Milera Beogradu ruska strana je ponovo postavila pitanje zbog čega se kasni. Ministarka Mihajlović, profesor na privatnom univerzitetu Megatrend je tada pokazala svo svoje neznanje i nestručnost kada je javno izjavila da izgradnja Južnog toka ne može da počne u Srbiji dok cevi ne prođu kroz Bugarsku. Ministarku bi verovatno začudio podatak da je gradnja Severnog toka počela u isto vreme na teritoriji Rusije i Nemačke, te da gasovodi nisu isto što i potez četkicom na slikarskom platnu. Pored ovoga, ministarka Mihajlović je objavila dva različita dokumenta o restrukturiranju Srbijagasa. Prvi koji smo citirali nosi naziv „Polazne osnove za restrukturiranje sa reorganizacijom JP Srbijagas Novi Sad“ a drugi „Polazne osnove za restrukturiranje JP Srbijagas Novi Sad“. Ovo drugo je navodno finalna verzija. Primena Trećeg paketa EU zadržana je u obe verzije. U poslednjoj verziji izbačeni su između ostalih delovi o otkupu 25 odsto akcija Jugorosgasa, navodnom dugu Srbijagasa od 1,2 milijarde evra, pravima radnika prilikom otpuštanja i naziv srpskog energetskog holdinga na engleskom jeziku (Serbian Energy Enterprise). Sam naziv kompanije koja po planu republičke vlade treba da zameni Srbijagas, na engleskom jeziku svedoči o prethodnim konsultacijama Beograda sa Briselom i Vašingtonom u sastavljanju ovog dokumenta. U svakom slučaju, zbog namerno preuveličanih dugova Srbijagasa i izostavljanja informacija o potraživanjima tog preduzeća, sve podseća na eliminaciju srpskih banaka koju je svojevremeno realizovao Mlađan Dinkić.

Ministarka Zorana Mihajlović koja je bliski saradnik Aleksandra Vučića, svojevremeno je jednostrano menjala odredbe predloga ugovora između Srbije i Rusije o isporuci gasa, u nastojanju da iz njega izbaci kompaniju Jugorosgas. Mihajlovićeva je pre nekog vremena povela i pravi krstaški rat protiv Dušana Bajatovića, zbog navodne korupcije, međutim svima je jasno da je njen pravi cilj od početka bio strateški partner Gasproma u Srbiji – Srbijagas, što je i pokazala predstavljanjem svog plana restrukturiranja.

Ovi potezi Zorane Mihajlović nisu nikakvo iznenađenje jer je ona kao saradnik antiruskog fonda ISACpisala o potrebi suzbijanja ruskih strategija na Balkanu. U vezi sporazuma Srbije i Rusije o kupoprodaji NIS-a i izgradnji Južnog toka Mihajlovićeva navodi sledeće: „Uzimajući u obzir aktuelne zakone u Srbiji u kojima se regulišu uslovi i način obavljanja predmetnih energetskih delatnosti, aranžman sa Ruskom Federacijom je u suprotnosti sa njima (kao i sa acquis communnantare EU). Bez obzira što Srbija još uvek nije u obavezi da primeni sve relevantne zakone EU, opredeljenost Srbije ka putu u EU, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji, kao i Ugovora o energetskoj zajednici zemalja JI Evrope, morao je biti valjan razlog da se u aranžman na ovakav način ne ulazi. Sa druge strane, upravo je položaj Srbije i njen korak do EU jedan od razloga ruske strane, čime ona bez obaveze poštovanja mnogih pravila i standarda EU, ulazi na prostor EU, sa još jedne „nepokrivene“ rute. Ovaj dokument je za Srbiju, u odnosu na sve ostale koje je RF sklopila sa drugim zemljama, a vezano za izgradnju gasovoda Južni tok, daleko najnepovoljniji. Najveći problem jeste status tzv.`vezane trgovine`, po kojoj Srbija prodaje direktnom pogodbom NIS, a za uzvrat dobija krak gasovoda. Čak i kada bi se zanemarila činjenica postojanja ovakvog najprimitivnijeg načina poslovanja (trampa – feudalizam), ostaje veliki broj nerešenih pitanja i problema.“ Dakle, izgradnja Južnog toka koji Srbiji donosi do 5 milijardi evra investicija, povećava energetsku efikasnost tri puta i jača energetsku bezbednost zemlje, za ministarku energetike iz SNS-a je nepovoljna i primitivna.Da li je sada jasno zbog čega Mihajlovićeva napada Srbijagas i Južni tok?

Pored toga što je potpredsednik SNS i ministarka energetike, Zorana Mihajlović je i jedan od osnivača NVO „East-WestBridge” u kojoj se okupljaju predstavnici Trilateralne komisije u Srbiji, masoni i lobisti predvođeni bivšim Titovim prevodiocem i dopisnikom CNN, Jovanom Kovačićem. Kovačić je bio i Rojtersov izveštač sa jugoslovenskog ratišta od 1991. do 1998. godine. Tada je satanazicaji Srba od strane zapadnih medija bila u punom jeku. Trilateralnu komisiju u SAD čine poznati rusofobi i srbofobi među kojima su i Zbignjev Bžežinski, Džozef Naj i Strob Talbot. Bžežinski je dobar deo svog radnog veka posvetio razbijanju SSSR-a i SFRJ. Njego frustracije Putinom i sve jačom Rusijom ponekad imaju i komičan karakter.

Na kraju, sasvim je jasno da Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović služe elitama na Zapadu koje već više od dve decenije uništavaju srpski narod i srpske zemlje. Njihovi napadi na Južni tok, Gasprom i Srbijagas zato ne trebaju nikog da čude.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *