Владавина паметних

Vladavina pametnih

14 januara 2015

TurlakovSlikaPiše: Slobodan Turlakov

Maksim Gorki je rekao: „Dobar čovek može biti i glup, ali pokvarenjak mora biti – pametan!“

Drugim rečima, iskustvo nam govori da od 5 oktobra nama vladaju –pametni!

Odista, ti pametni mnogo toga su učinili, a pre svega Srbiju osiromašiše za sve one koji su mogli autoritetom svoje ličnosti i sveg onog što su stvorili u svojoj struci, da je održe i izvedu na pravi put, posle toliko godina vladavine ovih kojima su uništenjem Srba i Srbije ispunjavali svoje obaveze prema Zapadu i Americi..

Šta više, ti pametni, uspeli su da Srbiju liše njene izvorne autentičnosti, da stvore ubeđenje da je njena prošlost pogubna po nju, i da se mora početi sve ispočetka, da mora da se ugleda na druge evropske zemlje, ako želi da opstane.

U tom smislu, treba se setiti, da je predsednik Nikolić, prilikom svoje posete Austriji, izjavio da Srbija nastoji, u svemu, da izgradi svoju državu po ugledu na Austriju!

I niko, u parlamentu ili, pak, u javnosti, da reaguje na to bedno dodvoravanje onima koji i danas gledaju na Srbiju kao što su uvek gledali, ne samo 1914 –18. Naravno, to je posledica 5. oktobra, Srbija nema ni parlamenat, niti javnost.

Uostalom, Austrijanci još uvek nisu raščistili sa nama istorijske račune, u kojima jasno stoji da je Srbija bila ta koja je rasturila austrijsko carstvo!

Milorad Pupovac, koji kako tako štiti Srbe, koji su zaostali prilikom njihovog progona iz rodne Hrvatske, iako je u tom štićenju mnogo puta ostao nerazumljiv i neprihvatljiv, napisao je jedan tekst, tokom jula i avgusta 2000. godine, dakle, bar mesec dana pre 5..oktobra, a koji je Matica Srpska u svom „Letopisu“ objavila u martovskom broju 2001, u kom, između ostalog, stoji:

„Srbija danas nije samo slaba država, već je država sa mnogim atributima nedovršene države. Ona je još uvijek više Jugoslavija koja se raspala, nego Srbija koja nastaje. Njezina vlast je još uvijek više čuvar raspale Jugoslavije, nego vlast same Srbije…“

Od te konstatacije je prošlo već 14 godina, da bi vremenom sve više dobijala na širini i intenzitetu, čak tako i toliko, da i danas i samu vlast čine brojni pripadnici raspale Jugoslavije. I to nikom ne smeta, za razliku od prakse u bivšim republikama SFRJ, u kojima se strogo vodi računa da se vlast formira oko nacionalne okosnice države.

Srbija je zemlja koja se još uvek čerupa, ona nema još definisane granice, ona koja je prva i jedina izborila svoje granice i svoju državnost, i kao takva imala svoj puni razvoj i svoje ravnopravno mesto među svim nezavisnim i suverenim državama sveta. Niko više ne pamti, niti priznaje, da je Srbija 1918. sve „ovdašnje“ narode oslobodila, da im je čak omogućila, svojim zalaganjem, da im se prizna status pobednika, iako su bili na strani pobeđenih i u njihovim redovima se „kao lavovi“ borili protiv srpske vojske!

Prosto neverovatno, kako je ta falanga pametnih uspela da na kratkim kursevima Amerike i Evrope, nauči za svega nekoliko meseci, kako se rastura država i u tome ne samo da su uspeli, već se stvorio čitav, neprikunuti, niz, garnitura, koje su pod raznim imenima demokratske orijentacije, bukvalno rasturile Srbiju i još uvek je rasturaju, hvaleći se da time stvaraju uslove za novu demokratsku, evropsku državu, kakvu Srbija nikad nije imala.

Hvale se sporazumom sa EU o slobodnoj trgovini, po kom je uvoz iz zemalja u EU oslobođen carine, ali ne i izvoz srpske robe u te zemlje. Sve se carini! Drugim rečima, EU štiti svoje proizvode od konkurencije, iako su nama nametnuli, unutar zemlje, tzv. konkurentnost, kao način izlaska iz krize i oživljavanje propale privrede, koju su nam oni nametnuli, kao uslov za prijem u EU.

U sličnoj situaciji, kad je 1880. trebalo obnoviti trgovinski ugovor sa Austrougarskom, i kad je dvojna monarhija tražila status najpovlašćenije nacije na našem tržištu, pa samim tim i slobodan uvoz, ali ne i za našu robu koja se izvozi u Austrougarsku, Jovan Ristić je kralju Milanu podneo ostavku svoje vlade, jer je on pristajao samo na reciprocitet, koji Austrija nije prihvatala. Mesto liberala, na vladu su došli naprednjaci, na čelu sa Milanom Piroćancem, koji je prihvatio austrijske uslove.

Ovi sadašnji naprednjaci, ma koliko da nisu autentični i jednorodni, već su sastavljeni od prebega iz SRS-a, u mnogo čemu idu ispred svojih nekadašnjih imenjaka, pristaju na sve samo da bi ostali na vlasti, tj. radi sveg onog što ona donosi, ali ne treba zaboraviti da su kraj svega, njihovi prethodnici ipak bili Srbi, i da su i kroz svoju vladavinu nastojali da kako-tako očuvaju srpske nacionalne i državne interese, što, dabome, ovim sadašnjim naprednjacima i ne pada na pamet, te nisu ništa drugo već sluge zapadnjaka i izdajnici Srbije i Srpstva.

Teške su to reči, ali svakog dana se sudaramo sa novim dokazima tih i takvih „fenomena“, koji se ne potvrđuju samo u sprovođenju, još uvek nepoznatog, Briselskog sporazuma, već u svemu onom što treba i mora da čini jednu državu, ako je ona samostalna, nezavisna i suverena.

Badava je što Vučić, kao poslednji izdanak 5.oktobra, u tolikim svojim izjavama, od kojih se, napose, on i sastoji, ističe da je Srbija sa njim na čelu, nezavisna zemlja, to mu niko ne veruje, dok oni koji mu naređuju, o tome uopšte i ne misle. A i zašto bi, kad su Vučić i Toma uz njega, unapred pristali na sve, samo da ih oni oslobode Haga, tj. da ne dele Šešeljevu sudbinu, s kojim su tolike godine bili zajedno, oduševljeno i bespogovorno. To ne treba nikada izgubiti iz vida, tj. kao što su sa Šešeljom delili svaku misao i svako opredeljenje, sa istim žarom i odlučnošću oni sada dele misao i nastojanja novih inspiratora, utoliko pre i više, jer su im zahvalni za svoju slobodu, ma koliko ona bila uslovljena njihovom poslušnošću.

I to što se pre Vučić neki dan džilitnuo, i odveć nediplomatski sručio u lice Davenportu i Kocijančićki, da je on siguran da oni potplaćujući njegove negatore, da rade protiv njega. Kad bi on znao da su sve te njihove „radnje“ usputne i da ne prete njegovom vladalačkom položaju, on bi preko toga i prešao, kao što je i do sada prelazio. Jer, oni rade ono što su i ranije i što će i ubuduće raditi. Za to su angažovani.

Naravno, Vučić može biti siguran za sebe, jedino ako bude ono što danas jeste, za koji je „status“ mnogo toga platio i spreman je i dalje da plaća. Vulin, koji mu je veran poput lovačkog psa, pokušao je da Vučića koliko toliko održi, pred narodom, rekavši da Vučiću ne može niko da naređuje, sem naroda koji ga je izabrao da bude na čelu! Jadnik.

Videće se uskoro, da će Vučić svoje džilitanje prema EU, nastojati da ispegla, da će tražiti načina da, što kaže jedan Nušićev junak, ono što je pljunuo, poliže…

Treba priznati, da je težak Vučićev položaj.. Težak je i Tomin, koji pokušava nekako da afirmiše svoje mesto, da pokaže da je živ iako se uspavao kao Predsednik Republike. Možda bi on i dalje spavao, kad bi znao da Zapad nije obećao Dačiću podršku za njegovu predsedničku investituru. I usled te neizvesnosti, on, kao i Vučić, pokušava da raznim izjavama, koje jedna drugu, sudarajući se, potiru… spase svoj predsednički obraz.

Sve ovo sa EU, poteklo je zbog jednog tendera , u kojem je pobedio jedan domaći preduzetnik, koji je bio za 23 milipna evra jevtiniji od onog za koga se zalaže predstavnik EU u Srbiji, jer, navodno, njegov favorit ima iskustva na takvim poslovima, ispumpavanje vode, u ovom slučaju iz „Tamnave“, što domaći nema i na to podmetanje Vučić je reagovao tako kako je reagovao, što je ocenjeno kao neprimereno.

Dakle, jedno opšte beznađe, utoliko pre što potpredsednik SNS-a i ministar unutrašnjih dela, tvrdi da je Vučića u ovom sudaru sa EU, izostala podrška koalicionih partnera, dakle SPS-a, što Tomu može više da uznemiri nego i Vučića. Jer, zašto je Dačić sve ovo prećutao, baš kao i njegov, inače resorni, ministar Antić, kao da se njih to ne tiče.

To Tomi može da miriše na podršku koju Dačić, tim ćutanjem, daje EU, a što ona njemu može samo na jedan način da uzvrati, da ga podrži u njegovoj ambiciji da se ustoliči mesto Tome.

Jedan otužan i prljav scenario, koji može svakojako da se zaokruži, pri čemu, naravno, sudbina Srbije ni najmanje ne zabrinjava ni jednu stranu. Svejedno što se o njoj priča.

Tek, Vučić je najavio da nam „pritisci tek predstoje“ ali „članstvo u EU ostaje strateški cilj vlade“! Nedostojno i bezglavo, ali to je njegova stvarnost, njegov način opstanka, i kod EU, ali i kod naroda koji mu veruje, da se bori za Srbiju.

Danas, na poslednji dan godine po starom kalendaru, jedne novine izbacile su na naslovnu stranu vest: „Papa dolazi u Srbiju, kao uslov za ulazak u EU!“

Biće da je taj dolazak i ranije bio aktuelan, jer se pamti da je ceo državni vrh, svak za sebe, izjavio da bi bilo dobro da dođe papa. Čak i SPC,. ali da prethodno poseti Jasenovac, što bi bila lepa promocija nove hrvatske predsednice. Međutim, pre će ustati iz zabetoniranih grobnica onih nekoliko stotina hiljada pobijenih Srba, no što bi ona to učinila, jer je ona zainteresovana za sudbinu Hrvata u Vojvodini, među kojima ima, a to se prenebregava, i dosta onih koji su, kao kolonisti, stigli u Srem tokom NDH! Pa i u gornje Sremske Karlovce, koji su, 1999, sa raznobojnim marama, radosno mahali NATO avionima kad su, iz Mađarske, leteli da bombarduju Beograd.

Glavno je da je patrijarh srpski izjavio da je siguran da će „Vučić izvući Srbiju izvući iz pepela“, a bolje bi bilo da je rekao da će on, kao patrijarh, izvući SPC iz stanja nepostojanja i dovesti je do jedinstvenosti.

Ovih dana održana je sednica tzv. Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, čiji je nominalni i jedini šef još uvek Vučić!, što smo tek sada saznali. Jer, kad je Vučić postao premijer, proneo se glas u medijima, da će na njegovo mesto doći dotadašnji državni podsekretar Vladimir Božović Crnogorac iz Nikšića, koji je do tada promenio nekoliko stranaka, čak bio i advokat mitropilita crnogorskog Amfilohija.

Dok je još Dačić bio ministar unutrašnjih dela, ali i premijer, taj Božović, iako je kao državni sekretar obavljao Dačičeve ministarske poslove, čak i u inostranstvu, izjavio je da u policiji vlada haos, za koji su krivi Jočić i … nije kazao Dačić, već predsednik jedne (vladine) stranke.

U medijima je objavljeno da će rečena smena i ustoličenje biti obavljeni za nekoliko dana. Od tada su prošli meseci, a do toga nije došlo I gde je sad taj Božović, kao što se ne zna ni gde je V.Cvijan, za koga je u svoje vreme Vučić tvrdio da je ne samo naš najveći pravnik, već i evropskog formata!

Ne zna se čime se sve Vučić bavi i da li se poslednjih meseci bavio ovim Biroom, jedino od čega ne odustaje, to su izjave, koje su, kao što rekosmo, postale on sam. Tako je rekao da on „želi u svom timu i ljude koji drugačije misle“, što je malo verovatno, pogotovu što njegovo mišljenje nije samo njegovo, već mu se svakog časa naturaju nove opcije a sve na korist njegovih spasilaca od Haga.

Ipak, jednom svojom izjavom bi morao i on sam da bude iznenađen, pošto ju je izgovorio. Naime, povela se reč o angažovanju Sonje Liht i Ivana Vejvode (to je ona persona koja je predsedavala sastanku na kom je Konuzin uzviknuo: „Ima li ovde Srba“) što je Vučića navelo da kaže:

„Sonja Liht i Ivan Vejvoda mogu da doprinesu poboljšanju imidža Srbije!“

Porazno i bezglavo, ali ko zna… Naš imidž je stalno na buvljaku.

Ili , pak:

„Voleo bih da Nemačka bude nama, što je bila Hrvatskoj“!!!

Vučić nikako da shvati da se istorijske zasluge i dalje plaćaju i naplaćuju. To jest, da je Hrvatska u oba svetska rata bila na strani Nemačke i da se za nju borila, dok su Srbi u prvom doprineli obaranju Viljema II, a u drugom da su odbili da pošalju 40 hiljada dobrovoljaca na Istočni front, na kom se hrvatska divizija, kod Staljingrada, već uveliko borila.

Te se stvari ne zaboravljaju i to se plaća. Izdašno! U oba smera.

(Vučić bi dobro učinio, pre svega sebi, kad bi pročitao zapis Aleksandra Deroka o poznatim i priznatim Srbima kao taocima na Banjicu, a potom i u Jajijnce! Tad bi se uverio u ono što je Madam de Stal još krajem 18. veka pisala u svoj knjizi „Germanija“, o Nemcima, a što je na svoj način naš Kosta Stojanović ponovio skoro vek i po kasnije, tražeći još tokom prvog svetskog rata, da se oko Nemačke podigne sanitarni kordon, kako ne bi opet izazvali novo svetsko krvoproliće, koje će oni sa najvećim uživanjem i učiniti!)

Konačno, to ni Hrvati ne zaboravljaju, pa nije čudo što se oglasiše sa „Danke Dojčland“, što će ko zna još koliko puta ponoviti. To je prijateljstvo krvlju zacementirano! I kad god Hrvati iskoče nečim protiv Srba, oni u isti mah time iskazuju i svoje prijateljske osećaje prema Namačkoj.

To svakako zna i njihova nova predsednica, koja u svoj prvoj reči nije zaboravila da očepi Srbe!, što neće smetati našem državnom vrhu da joj ne upute srdačne čestitke, a to će tek da dobije svoj oreol, kad ona bude u februaru i zvanično ustoličena.

Zahvalni smo Olji Bećković što je ponovila da je njena emisija „Utisak nedelje“, posle 20 godina postojanja – zabranjena, i da je zabranio lično Vučić. Čak je otkrila i svedočila da ni jedan funkcioner, ni SNS-a ni vlade, ne sme da se javno oglasi, dok mu lično Vučić to ne odobri. U svetlosti tog njenog svedočenja, šta onda znači Vučićeva nedavna izjava Si-En -Es –u: „Ne mešam se u rad medija,“!? Ništa drugo, nego samo reči.. On je tu naviku „nemašanja“, stekao još u vreme ministrovanja u Miloševićevoj vladi, kad je kao ministar za informacija bio strah i trepet za sve medije, što smo lično doživeli, kada nas je direktor lokalne paraćinske televizije, klečeći molio da ne pominjemo tadašnju vladu, jer je Vučić zaveo strahovite novčane kazne, koje oni ne mogu da plate.

Međutim, ne treba potcenjivati Vučićevu moć na lokalnom terenu. On može sve što hoće, a ponešto hoće i nezavisno od naloga koje dobija svakodnevno. Tako je posle penzionerskih protesta, povodom nove tarife u gradskom saobraćaju Beograda, koja je 30 puta veća no što je bila, napisao pismo Malom gradonačelniku, čija je posledica – sve ostaje po starom! Jadan Mali nikako da postane Veliki.

A dobro bi bilo da je napisao slično pismo i ministru Vujoviću, koji je penzionerima oduzeo i četvrtinu penzije, dok je onima u javnom sektoru uzeo samo – deset procenata! od plate, valjda i zbog toga što je taj „sektor“ prenapučan partijskim aktivistima.

Kad je, pak, reč o priviligijama, pomenimo dok narodne kujne tavore sa jednim obrokom dnevno, jer vlast nema para, ta ista vlast je odobrila bivšim poslanicima da se i dalje hrane u Skupštinskom restoranu, po bagatelnim cenama uz hranu dostojnu najluksuznijih hotela! Naravno, do pune cene kao i do sada, država će se isprasiti svojim dopunama! Svinjarija. Grdna i neomeđena.

Nekadašnji urednik „Osmice“, Kragović, pojavio se sa napisom u kom tvrdi da su se državni, pa i lokalni, funkcioneri, dobrano zaokruglili (čak i Zorana!), te bi dobro bilo, kad bi se svi oni, izmerili pre nego što bi stupili na „dužnost“ On napominje da je to ukrupnjavanje, posledica sijaset svakodnevnih svečanih i obilnih prijema, na svim nivoima, na kojima su prisutni uspeli da pojedu koridore!

. Svašta se dešava u ovoj zemlji u kojoj se neprestano priča i obećava, dok ljudi u Srbiji ćute, opovrgavajući tim ćutanjem onu poznatu knjaza Miloša, kad narod ćuti, onda je opasno!

Verovatno i zato što više nemamo narod.

A i kako bi, kraj tolikih – pametnih!?

(Intermagazin.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *