VLADIKA GRIGORIJE: „Čemu crkve i hramovi,ako u njih nema ko da ulazi“

Tweet

Poziv vladike zahumsko-hercegovačkog i primorskog Grigorija da oni koji žele da ulažu u izgradnju novih hramova, taj novac preusmere na gradnju vrtića, škola, bolnica i humanitarnih organizacija, naišao je,mahom, na odobravanje laičke i ćutanje duhovne javnosti. „Nemam ništa protiv gradnje crkava i hramova, kako bi to, uostalom, bilo moguće. Samo mislim da imamo dosta crkava i hramova, a čemu crkve i hramovi ako u njima neće biti ljudi”, izjavio je nedavno Grigorije.

Vladika jegarski Porfirije je jedini episkop SPC koji se osvrnuo na Grigorijev altruistički predlog. Porfirije, naime, ističe da ne postoji dilema da li je važnije da se Crkva bavi haritativnom delatnošću ili da gradi nove i obnavlja stare hramove.

On smatra da je neophodno – i jedno i drugo.

Prema njegovim rečima, Crkva se, od apostolskih vremena, kao neodvojivi deo svoje misije na zemlji, stara o siromašnima i svima koji su na bilo koji način egzistencijalno ugroženi.

– Naravno, u onim pomesnim Crkvama koje u novije vreme nisu preživele decenije progona, kojima nije oduzeta imovina, kao što je to, na primer, slučaj u Grčkoj, haritativna delatnost je izuzetno razvijena. U našoj pomesnoj Crkvi, situacija je nešto drugačija. Postoje čitava područja, naročito gradska, koja nemaju hramove. Crkva, kojoj do danas nije vraćena sva oduzeta imovina, u obavezi je da obnovi veliki broj manastirskih i parohijskih hramova koji imaju neprocenjivu istorijsku i umetničku vrednost. Bez hramova i bez svete Liturgije, bila bi besmislena i bilo koja druga delatnost Crkve, pa i haritativna – napominje Porfirije, podsećajući kako u svim eparhijama, u zavisnosti od mogućnosti, postoji humanitarna delatnost.

U svakoj eparhiji postoji Versko-dobrotvorno starateljstvo, podružnice Kola srpskih sestara i druge lokalne organizacije i zajednice koje se prvenstveno bave humanitarnom delatnošću.

– U većini slučajeva to je preko granica mogućnosti. To javnost ne zna, zato što arhijereji i sveštenici ne vode brigu o promociji, nego rade u duhu jevanđelske pouke da ne zna levica šta radi desnica. U manastiru Kovilj, i pored potrebe da se revitalizuju manastirski objekti, bratstvo već godinama, donedavno isključivo o svom ruhu i kruhu, vodi brigu o velikom broju momaka i devojaka koji boluju od bolesti zavisnosti. Isto tako, kroz fond „Privrednik” angažujemo se u obezbeđivanju stipendija za darovite, a siromašne učenike i studente; trudimo se i u zbrinjavanju starih – kaže Porfirije, pojašnjavajući:

– Ukoliko je, pak, u nekoj eparhiji, kao što to navodi vladika Grigorije, podignuto dovoljno hramova, da zadovolji duhovne potrebe makar ovog naraštaja, to je za svaku pohvalu. Ali trenutna situacija u dedovini Svetog Save, ipak je netipična iz niza razloga, i uslovi u kojima naš narod tamo živi, na sreću, ne mogu se poistovetiti sa drugim crkvenim oblastima. Ne znam nijednu drugu eparhiju u kojoj nema potrebe za novim crkvama – zaključuje Porfirije.

S obzirom na duhovnu bliskost Porfirija sa episkopom Irinejom bačkim, portparolom SPC, Porfirijevi stavovi se mogu oceniti kao odgovor Crkve svom hercegovačkom episkopu.

Dobrotvorne akcije SPC se zaista ne predstavljaju marketinški, te i sam Porfirije, ističući da živimo u vreme kada mediji presudno utiču na stavove javnog mnjenja, nije siguran da li bi SPC trebalo da ističe humanitarne aktivnosti. Međutim, „Politika” i dalje čeka odgovore na pitanja koje smo uputili Fondaciji „Čovekoljublje”, u kojoj je centralizovana humanitarna aktivnost SPC. Jedan od službenika „Čovekoljublja” nam je rekao da čak i neki podaci na sajtu nisu više relevantni.

Međutim, ne greše ni neki članovi SPC koji se slažu sa Grigorijevim stavovima, ali nisu želeli da im se pominje ime, ocenjujući da je vladika zahumsko-hercegovački u pravu u dve stvari: zaista treba „crkveno blago” usmeriti u gradnju škola i vrtića. I, drugo, zaista treba poraditi na kreiranju strateškog imidža SPC.

Jer, iako pojedini episkopi i sami često demonstriraju raskoš, što zbog luksuzno uređenih vladičanskih dvorova, što zbog skupih limuzina u kojima se voze, primeri poput Kovilja, ostaju nezasluženo u senci interesovanja.

Primer mati Evgenije

Mati Evgenija iz manastira Radovašnica (Eparhija šabačka), koja je provela tri decenije živeći i radeći u Švajcarskoj,u Bazelu, uz nesebičnu pomoć supruga, pomagala je na mnogobrojne načine u Crkvi Svih svetih. „Nakon upokojenja supruga, ona nije imala nedoumice o monašenju. Gospod je otvorio puteve i usmerio je na ovu svetinju pod Cerom. Svo bogatstvo i ušteđevinu, podarila je ova nesebična mati Evgenija srpskom narodu i Crkvi. Posle 70 godina podigla je Crkvu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila. I ovoga Božića mati Evgenija je pošla da obiđe invalide i podeli im božićne pakete”, kaže Zorica Zec, urednik portala Srpska dijaspora.

Tweet