Vladimir Putin – Tehničkim nokautom do pobede

Vladimir Putin – Tehničkim nokautom do pobede

20 decembra 2013

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

Tokom velike godišnje konferencije za novinare u Moskvi (19. decembar 2013), predsednik Rusije Vladimir Putin odgovarao je na brojna pitanja prisutnih oko 1300 novinara. Uz godišnje obraćanje Parlamentu Federacije, može se reći da je ruski predsednik zatvorio tekuću godinu porukom: Rusija se vratila i namerava da ostane! Ništa manje važno je i trasiranje vektora unutrašnje i spoljne politike Ruske Federacije. Sasvim je sigurno da će mediji, željni senzacija, najviše pažnje obratiti razmeštanju projektila Iskander, Ukrajini i oslobađanju Mihaila Hodorkovskog, nekadašnjeg naftnog tajkuna koji je u zatvoru od 2003. godine zbog višemilionske utaje poreza i pranja para. Međutim, oni među medijskim (u)poselnicima angažovani da analiziraju, predikuju i izveštavaju ova dva događaja će „razumeti“ kao definitivni ruski povratak na međunarodnu scenu. Mnogi će alarmi početi da svetle u raznim (pro)zapadnim kabinetima-kome od njih još treba jaka i moćna Rusija? Valja opredeliti novu „mapu puta“, jer je prethodnu pregazio Vladimir Vladimirovič.

Iako, potpuno svesni da će i nas svrstati u propagantiste, ne odustajemo od nemilosrdnog demontiranja svetskog poretka koji se raspao u komadiće. Zašto je ova demontaža važna? Upravo zbog toga, što u procesu nastajanja novog poretka stvari u svetu ostaje međuprostor koji može da košta celokupnu međunarodnu zajednicu mira i stabilnosti. Zato, koliko je novi Vašingtonsko-Berlinski poredak bio nemilosrdan prema Srbiji i njenim građanima, tolika će biti mera našeg „milosrđa“. Zašto i ne bi? Uništili su nam državu, osiromašili budžete, oteli teritoriju ugrozili opstanak nacije-slažete se, dovoljni razlozi za doslednu nemilosrdnost. Da li je to propagandizam? Nećemo se čak ni truditi da objašnjavamo, jer oni koji u tome vide propagandu zaboravljaju, recimo, činjenicu da je „civilizovani zapad“ na Srbiju „sručio“ oko 15 tona osiromašenog uranijuma i kasetnih bombi ( uzgred svim konvencijama zabranjenim naoružanjem) zbog kojih oni koji su preživeli NATO agresiju očekuju epidemiju kancerogenih oboljenja sledeće godine. Svakako će ovde mnogi od „struke“ navesti (pseudo)naučne razloge kojima bi trebalo otkloniti vezu osiromašenog uranijuma sa kancerogenim oboljenjima-odgovorićemo samo poslednjim slučajem američkih mornara koji su „bili izloženi radijaciji“ tokom katastrofe u Fukušimi. Oni su tužili japansku kompaniju TEPKO jer je „lagao o opasnosti koja proizlazi iz curenja iz oštećenih nuklearnih reaktora posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija marta 2011. godine“ Srbiji ta prilika nikada nije dopuštena-ona nije imala prava na istinu, pravdu i na opstanak. Srbija je razbijena osmišljenom akcijom zapada, na način kako se isti scenarij sprema i Ukrajini. Uostalom, narandžasta revolucija nije bila tako davno a nju su potpisali, ne građani Ukrajine, već pripadnici pokreta „Otpor“ koji su zapadnim parama i obukama nekoliko godina ranije srušili Miloševića.

(Pro)zapadno orjentisani i antisovjetski raspoloženi deo Ukrajinaca pre nego odluči svojom glavom, treba da zna (opet, iz srpskog iskustva) šta ih čeka posle, eventualno, nove „revolucije“.Sledeći primer Srbije: srpska privreda ne postoji ona je uništena pljačkaškom privatizacijom i kasnije stvaranjem monopola na tržištu; domaća preduzeća koja su ranije držala i hranila gradove i regione ili ne postoje ili su pred zatvaranjem; građani Srbije su prezaduženi hipotekarnim i drugim kreditima koji važe za najskuplje u Evropi. Tako danas stanovnici Srbije žive u virtualnoj realnosti „slobode“ izbora nametnutih „rešenja“: gladni, goli i bosi: bez države, institucija i uz ekstremno bogate (pro)zapadne elite. To je u najkraćem ono što čeka Ukrajinu ukoliko odluči da krene ka Briselu u nekom momentu. Srbiji se to već desilo! „ U poslednjoj deceniji u pljačkaškoj privatizaciji Srbija je izgubila 300 000 radnih mesta, korupcija je dobila neslućene razmere“, i to nije sve. Talas otpuštanja radnika tek predstoji po usvajanju Zakona o radu kojim se (na zahtev stranog kapitala) predviđa fleksibilnije otpuštanje. Od stranih investicija, najčešće se pominju one u kojima su investitori dobijali državne subvencije: po radnom mestu oko 10 000 evra. Dakle, kraj smrtonosnog korporativnog zagrljaja zapada u koji je Srbija upala (po uvezenoj petooktobarskoj revoluciji) se još ne nazire. Ukrajinci moraju i to da znaju.

I ne samo to. Kada se već toliko govori i piše o EUropskim vrednostima, slobodama i ljudskim pravima treba znati da se narodima posebno istočne Evrope „prave“ izbori u nekim drugim zapadnim centralama. Stoga, Ukrajinci kada birate mislite i o tome.Da li je Ukrajini, makar onom delu koji okupljaju pevači i bokseri poslednjih mesec dana na Majdanu poznato da se kadrovi Kličkove partije Ukrajinski demokratski savez za Reforme (UDAR) obučavaju u Briselu i Budimpešti za parlamentarni rad i formiranje stranačke mreže na teritoriji Ukrajine. U tome učestvuju Partija Evropskih naroda (EPP) i Hrišćansko demokratska Unija nemačke kancelarke (CDU), inače „kišobrani“ konzervativnih partija Evrope. Oni su odabrali Vitalija Klička, svetskog šampiona u boksu i njegovu partiju kao buduću političku elitu. Konrad Adenauer, fondacija koja je u bliskim vezama s CDU takođe, u ovom „poslu“ igra važnu ulogu i već izvesno vreme priprema lidere ukrajinske opozicije „za blisku budućnost“: Kličko će biti vođa udružene opozicije. On se (pored mnogih interesantnih sastanaka) sastao i sa Ronaldom Pofalom, šefom kabineta Angele Merkel koji godinama inače održava kontakte s liderima opozicije širom Istočne Evrope (posebno u Belorusiji). Sada „savetuje“ i Klička.

Kako pišu nemački mediji, jedan od saveta koji je Kličko zatražio od Pofala bio je: kako da reaguje na glasine koje vlast u Ukrajini širi o njemu i njegovom vezama sa raznim ženama, kako bi mu umanjili šanse na budućim predsedničkim izborima. Opet, u nemačkom stilu nismo saznali kakav je savet Pofala dao svetskom šampionu u super teškoj kategoriji. Ono što je još, itekako, važno jeste, da iako trenutno blokiran (zbog zakonskog rešenja koje predviđa deset godina u kontinuitetu boravak u Ukrajini za predsedničku kandidaturu) da se kandiduje, Kličko se oslanja na nemačku Vladu i lično kancelarku da će uspeti da aktualnog predsednika Ukrajine „ubede“ da „odblokira“ (štogod to značilo) Kličkovu kandidaturu. Do tada, Nemačka pravi profesionalnog političara od Vitalija Klička kako u inostranstvu tako i u Ukrajini. Slede naslovnice, gostovanja, intervjui i sve ono što obuhvata politički marketing s izvesnim ishodom dobrim po Nemačku i Klička a jeste: Nemcima lojalan predsednik Ukrajine- Vitalij Kličko, jedan od deset najbogatijih boksera sveta. Čovek zbog koga su Nemci ispustili kao vruć krompir iz ruku Juliju Timošenko i čovek zbog koga je i lično Gvido Vestervele prošetao Majdanom. Ukrajinci treba, takođe da znaju da se Gvido i Vitalij znaju poduže sa mnogih gala večeri u Nemačkoj. Dakle, slučajnosti nema. Za Nemce, sledeći prvi čovek Ukrajine (pre ili kasnije, ali do 2015 sasvim sigurno) biće Vitalij Kličko. A za Ukrajince? Da li će pronaći pravi odgovor za sebe? Ili će glasati za tuđe izbore? Ista dilema kao i u Srbiji koja razotkriva najveću „demokratsku“ iluziju- da imamo slobodu izbora. Retko se pitamo, čiju su to u stvari izbori? Utehe posle saznanja ili okončanja izbora, verujte, ne znače baš ništa. Mera opstanka se dobro promišlja u prostoj logici i računci-šta nam koji izbor donosi? Stoga i nije najjasnije zbog čega se EUropa toliko uzbudila-ona Ukrajini nikad i nije širom otvorila vrata i to se videlo po samom tekstu sporazuma o pridruživanju (kao i u slučaju Srbije). Naprotiv, ona je Ukrajinu geostrateški postavila na kilometražu napredovanja ka Putinu-Predsedniku Rusije, čija se spoljnapolitika danas, na kraju ove turbulentne 2013. godine očitava kroz tehničke nokaute koje je „darovao“ zapadu: Sirija, Snouden i konačno Ukrajina. Kakogod da se pokuša da spinuje sve što je Vladimir Putin, uradio ove godine jasno je da su ga Vašington i Nemačka potcenili i dočekali nespremno. U ovom trenutku. Kakva nas čeka sledeća godina? Da se vratimo događajima s početka teksta: još turbulentnija i neizvesnija: „Samo nemojte da provocirate bilo koga, i neće biti odgovora“ poručio je ruski predsednik na godišnjoj konferenciji za novinare celoj zapadnoj hemisferi odgovarajući na strepnju novinara zbog razmeštanja Iskandera.

Konačno, dok se bliži i kraj kalendarske godine, Ukrajinci ne treba da zaborave da se greju i hrane zahvaljujući bratskoj pomoći Rusije, koja je iz svog Nacionalnog fonda dala 15 milijardi dolara za kupovinu obveznica kao i za trećinu snizila cenu gasa. Podsećanja radi: Od EUrope Ukrajina je dobila zahteve: da poveća cene gasa i preduzme socijalne rezove za dobijanje kredita od Međunarodnog monetarnog fonda. Za početak. Uostalom, ukoliko i ove vrlo jasne činjenice ne pomažu u moru medijskih trikova: Ukrajinci pogledajte Srbiju i kako njeni građani žive pod EU protektoratom…tu gde smo mi pali, leže svi vaši odgovori…

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *