Властимир Судар: Дигитални мрак за наш црни талас

Vlastimir Sudar: Digitalni mrak za naš crni talas

1 avgusta 2017

NE postoji nijedna opšta istorija filma objavljena u Velikoj Britaniji koja ne spominje naš crni talas i njegov zlatni period između 1965. i 1972. godine. Međutim, poljski, češki i mađarski poznatiji su stranim studentima filma jer su prebačeni u digitalnu formu. Filmovi našeg crnog talasa nisu digitalizovani i zato su im nedostupni – kaže, za „Novosti“, Vlastimir Sudar, profesor istorije i teorije filma na Kingston univerzitetu u Londonu.

Dok studenti pristigli sa svih meridijana sa uvažavanjem slušaju predavanja našeg čoveka rodom iz Sarajeva, on se dovija kako da im na završnoj godini prikaže bar poneki naš film.

– Studentima puštam „Skupljače perja“ Aleksandra Petrovića sa svoje privatne kopije DVD-a. Da bi to stvarno bilo dostupno, moramo mnogo da uradimo, kao što su to uradili u Rusiji, Češkoj ili Sloveniji. Na primer, dečji posleratni filmovi slovenačkog reditelja Františeka Čapa mogu da se nađu, a naših poznatih i priznatih ostvarenja nigde nema – kaže londonski profesor.

Većina bivših socijalističkih zemalja je odgovornost za filmove snimane šezdesetih i sedamdesetih godina prebacila na institucije koje se bave restauracijom i distribucijom tih filmova.

– Nedavno je na Kanskom festivalu prikazana restaurirana verzija „Skupljača perja“, tako da će se taj film ponovo na jesen naći u francuskim bioskopima – podseća Sudar. – To je za pohvalu, ali većina tog kulturnog blaga je ostala u limbu. Mislim da to ima veze i s nejasnim pravima i odgovornostima. Filmove je uglavnom proizvodio „Avala film“, i pitanje je da li restauriranjem i eksploatacijom treba da se bave njegovi novi vlasnici ili Kinoteka, pa da se filmovi vode kao javno dobro.

„Mlad i zdrav kao ruža“

Dušan Makavejev je morao da organizuje potragu za adekvatnim kopijama kako bi mu filmovi bili dostupni makar u Americi, dok se o zaostavštini Aleksandra Petrovića za života brinula njegova udovica Branislava Petrović, koja je Jugoslovenskoj kinoteci ostavila 50.000 evra za izradu kopije četiri filma. Petrovićeva mlađa sestra Radmila Čvorić preuzela je na sebe da se i danas brine o njegovoj zaostavštini.

– Pitanje je koliko digitalizacija filmova treba da bude briga ljudi koji to rade iz porodične lojalnosti i lične zainteresovanosti. Ono što se može reći, barem po najčešćoj pravnoj logici u ovakvim prilikama, jeste da bi filmovi preduzeća iz Srbije, poput „Dunav filma“ i „Avala filma“, trebalo da se vode kao srpski filmovi, bez obzira na to ko su bili njihovi autori i glumci. Isto bi važilo i za filmove iz ostalih bivših jugoslovenskih zemalja – predlaže Sudar.

Tek posle velikog arheološkog iskopavanja unutar crnog talasa, zaključuje naš sagovornik, kao i digitalizacije, moći ćemo da vidimo kako će naša dela iz tog vremena uticati na buduće generacije u Srbiji i svetu.

„Skupljači perja“

LOŠA PONUDA NA INTERNETU

INTERNET nudi mnoge pogodnosti, pa i gledanje starih filmova. Ipak, mladi izbegavaju da ih gledaju zbog lošeg kvaliteta slike i zvuka.

– Verzije koje su dostupne na „Jutjubu“ su uglavnom sa loših analognih kopija, poput VHS-a. Da je to na „Jutjubu“ postavljeno kao HD snimak sa čistom slikom i zvukom, onda bi to možda bilo prijemčivo novim generacijama. Dakle, problem je kvalitet materijala na nosaču, jer ništa nije restaurirano – kaže Sudar.

KNJIGA NA JESEN

SUDAROVA knjiga „Portret umetnika kao političkog disidenta – život i delo Aleksandra Petrovića“, u izdanju Filmskog centra Srbije, pojaviće se na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu. Istoimena knjiga se na engleskom jeziku pojavila 2013. godine u izdanju „Intelekta“ iz Bristola, a distribuirana je i u Ameriku.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *