Властимир Судар: Дигитални мрак за наш црни талас

Властимир Судар: Дигитални мрак за наш црни талас

1 августа 2017

НЕ постоји ниједна општа историја филма објављена у Великој Британији која не спомиње наш црни талас и његов златни период између 1965. и 1972. године. Међутим, пољски, чешки и мађарски познатији су страним студентима филма јер су пребачени у дигиталну форму. Филмови нашег црног таласа нису дигитализовани и зато су им недоступни – каже, за „Новости“, Властимир Судар, професор историје и теорије филма на Кингстон универзитету у Лондону.

Док студенти пристигли са свих меридијана са уважавањем слушају предавања нашег човека родом из Сарајева, он се довија како да им на завршној години прикаже бар понеки наш филм.

– Студентима пуштам „Скупљаче перја“ Александра Петровића са своје приватне копије ДВД-а. Да би то стварно било доступно, морамо много да урадимо, као што су то урадили у Русији, Чешкој или Словенији. На пример, дечји послератни филмови словеначког редитеља Франтишека Чапа могу да се нађу, а наших познатих и признатих остварења нигде нема – каже лондонски професор.

Већина бивших социјалистичких земаља је одговорност за филмове снимане шездесетих и седамдесетих година пребацила на институције које се баве рестаурацијом и дистрибуцијом тих филмова.

– Недавно је на Канском фестивалу приказана рестаурирана верзија „Скупљача перја“, тако да ће се тај филм поново на јесен наћи у француским биоскопима – подсећа Судар. – То је за похвалу, али већина тог културног блага је остала у лимбу. Мислим да то има везе и с нејасним правима и одговорностима. Филмове је углавном производио „Авала филм“, и питање је да ли рестаурирањем и експлоатацијом треба да се баве његови нови власници или Кинотека, па да се филмови воде као јавно добро.

„Млад и здрав као ружа“

Душан Макавејев је морао да организује потрагу за адекватним копијама како би му филмови били доступни макар у Америци, док се о заоставштини Александра Петровића за живота бринула његова удовица Бранислава Петровић, која је Југословенској кинотеци оставила 50.000 евра за израду копије четири филма. Петровићева млађа сестра Радмила Чворић преузела је на себе да се и данас брине о његовој заоставштини.

– Питање је колико дигитализација филмова треба да буде брига људи који то раде из породичне лојалности и личне заинтересованости. Оно што се може рећи, барем по најчешћој правној логици у оваквим приликама, јесте да би филмови предузећа из Србије, попут „Дунав филма“ и „Авала филма“, требало да се воде као српски филмови, без обзира на то ко су били њихови аутори и глумци. Исто би важило и за филмове из осталих бивших југословенских земаља – предлаже Судар.

Тек после великог археолошког ископавања унутар црног таласа, закључује наш саговорник, као и дигитализације, моћи ћемо да видимо како ће наша дела из тог времена утицати на будуће генерације у Србији и свету.

„Скупљачи перја“

ЛОША ПОНУДА НА ИНТЕРНЕТУ

ИНТЕРНЕТ нуди многе погодности, па и гледање старих филмова. Ипак, млади избегавају да их гледају због лошег квалитета слике и звука.

– Верзије које су доступне на „Јутјубу“ су углавном са лоших аналогних копија, попут ВХС-а. Да је то на „Јутјубу“ постављено као ХД снимак са чистом сликом и звуком, онда би то можда било пријемчиво новим генерацијама. Дакле, проблем је квалитет материјала на носачу, јер ништа није рестаурирано – каже Судар.

КЊИГА НА ЈЕСЕН

СУДАРОВА књига „Портрет уметника као политичког дисидента – живот и дело Александра Петровића“, у издању Филмског центра Србије, појавиће се на предстојећем Сајму књига у Београду. Истоимена књига се на енглеском језику појавила 2013. године у издању „Интелекта“ из Бристола, а дистрибуирана је и у Америку.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u