Voće i povrće u Srbiji bezbedno

Voće i povrće u Srbiji bezbedno

7 jula 2013

voce-i-povrce-1993456243Gotovo svake godine pojavljuju se informacije o većoj koncentraciji pesticida u voću i povrću od dozvoljene. Inspekcija je u prva dva meseca ove godine uradila 40 kontrola i nije naišla na nepravilnosti.

Podaci Svetske zdravtsvene organizacije pokazuju da godišnje sa voćem i povrćem, pojedemo i do tri kilograma otrova. Gotovo svake godine pojave se informacije da su u pojedinim vrstama voća ili povrća koje izvozimo pronađeni ostaci pesticida. Tako je nedavno iz Rusije saopšteno da jabuke iz Srbije nisu zdravstveno bezbedne, a i u slučaju smrti dvojice berača višanja najpre se posumnjalo da su otrovani pesticidima, što je kasnije demantovano.

Podaci instituta Ministarstva poljoprivrede i inspekcijskih službi pokazuju da za bezbednost hrane u Srbiji ne moramo da brinem. Tokom prošle godine imali su 300 kontorla i samo u dva slučaja pronađeni su ostaci pesticida koji su bili iznad dozvoljenih granica. U prva dva meseca ove godine urađeno je 40 kontrola i svi uzroci bili su ispravni.

Profesor Nebojša Momirović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kaže da je za apsolutnu zdravstvenu ispravnost voća i povrća koje jedemo potrebna dobra poljoprivredna praksa, kontrola i primena standarda EU za izvoz u evropske zemlje.

„Mogu da kažem da je zdravstvena ispravnost voća i povrća sigurno bolja nego što je to bio slučaj pre desetak godina, zato što su proizvođači u međuvremenu mnogo više edukovani i sada mnogo više vode računa i zato što su stalnoj konkurenciji sa povrćem uvoznog kvaliteta i sa velikim proizvođačima iz Srbije koji su usvojili standarde“, kaže Momirović.

On ističe da proizvođači upotrebljavaju pesticide novijeg datuma i nove generacije koji su manje toksični i efikasniji, kao i da se sve više trude da postignu visoke standarde u zdravstvenoj bezbednosti voća i povrća.

Povodom žalbi proizvođača da uputstva na bočicama nisu dovoljno jasna, kao i slučajeva da ljudi sami prave svoje razmere, Momirović objašnjava da se time pre svega umanjuju ukus i miris voća i povrća.

„To svejedno ne utiče na nivo ostataka pesticida koji bi mogao da dovede do zdravstvenih problema“, kaže Momirović.

On je objasnio i da upotreba preparata za brzo sazrevanje lubenica, dinja, paradajza, čija sezona dolazi utiče na „tržišnost“, odnosno da dužinu čuvanja.

„Prvenstveno kod dinja gde koriste etar, koji je derivat recimo dozvoljen kod sazrevanja višnji u industrijskoj proizvodnji za ubrzavanje sazrevanja i koncentrisane berbe. To smanjuje i kvalitet i ukus, ali u principu je vrlo retko štetno po ljudsko zdravlje“, zaključuje profesor Nebojša Momirović.

(RTS)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *