Vojislav Šešelj – „noćna mora“ Haškog tribunala

Vojislav Šešelj – „noćna mora“ Haškog tribunala

30 avgusta 2013

vojislav-seseljOdluka tribunala u Hagu da se danski sudija Frederik Harhof, po zahtevu Vojislava Šešelja, izuzme iz sudskog veća zbog sumnje u njegovu nepristrasnost, dovela je u pitanje sudbinu celog Šešeljevog procesa, u kome je za 30. oktobar zakazano izricanje prvostepene sudske presude.

Haški tribunal juče nije mogao ni da potvrdi ni da demantuje da li će Harhofovo izuzeće odložiti završetak suđenja. Portparol tribunala Magdalena Spalinski je za AFP rekla da nisu u potpunosti sigurni šta će se sada desiti i da je na potpredsedniku suda Karmelu Ađijusu da odluči kako će se nastaviti suđenje. „Moramo da razmotrimo pravila suda”, rekla je Spalinska.

Povod za Harhofovu „diskvalifikaciju”, kako se u haškom sudskom žargonu naziva ova odluka, bilo je pismo koje je danski sudija letos poslao na adrese 56 prijatelja i saradnika. U pismu je ocenio da haški sud ne deli pravdu, već sprovodi političke odluke i da je predsednik suda Teodor Meron uticao na oslobađajuće presude Gotovini, Markaču i Perišiću.

Šešelj je u podnesku od 9. jula naveo da se vidi da sudija Harhof robuje predrasudama da su Srbi učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, a nesrbi žrtve i da je sklon da osuđuje po automatizmu i nameran da osudi po svaku cenu. Harhof je bio član raspravnog veća, koje je od 2007. do marta ove godine, Šešelju sudilo po optužnici za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Tužilaštvo je tvrdilo da za izuzeće nema osnova jer je reč o privatnom pismu u kome taj sudija, kritikujući tribunal, nije izneo drugačiji stav od onih javnih izjava u kojima se kritikuje sudska praksa tog suda.

Sudsko veće je, međutim, u sredu prihvatilo Šešeljev zahtev za izuzeće sa obrazloženjem da pismo sudije Harhofa poništava pretpostavku sudske nepristrasnosti.

Kineski sudija Liju Dakun izdvojio je mišljenje u kome je izneo svoju profesionalnu i moralnu dilemu, jer on smatra da je neprikladno da sudija Harhof sudi bilo kome budući da se poslužio curenjem informacija medijima kako bi se suprotstavio odlukama drugih sudija.

„Međutim, da li samo njegovo pismo pokazuje dovoljan stepen pristrasnosti da zahteva njegovo izuzeće u predmetu „Šešelj”, odvojeno je pitanje, u kome se moj stav razlikuje od većine”, napisao je sudija Dakun.

Dobar poznavalac pravila tribunala advokat Zdenko Tomanović za „Politiku” kaže da bi ova odluka ako nije izgovor da se Šešelj zadrži u zatvoru bez presude još nekoliko godina, morala da dovede do prekida suđenja i momentalnog puštanja Šešelja na slobodu.

Eksperti za međunarodno pravo juče su oklevali da daju konačan sud o mogućim izlazima iz najnovijeg „haškog košmara”, kako je profesor sa Univerziteta u Lajden Dov Jakobs ovu odluku nazvao. „Harhofova pristrasnost je opšta i nije vezana samo za Šešeljev slučaj”, kaže on.

Postavljajući pitanje da li ova odluka znači da će u slučaju „Šešelj” suđenje početi iz početka (s obzirom na mučnu istoriju ovog suđenja teško je zamisliti da bi tribunal to želeo), Jakobs zaključuje da Šešelj ima velike šanse da bude oslobođen jer bi novo suđenje predstavljalo kršenje prava.

Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe smatra da bi suđenje moglo da se neometano nastavi, odnosno da se imenuje drugi sudija kao u slučaju kad je umro sudija Ričard Mej tokom procesa Slobodanu Miloševiću. Marko Milanović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu, smatra da je ključno pitanje da li zamenjeni sudija može da donese odluku o predmetu u čijem javnom slušanju nije proveo ni jednog jedinog dana.

„Cela poenta usmene rasprave na suđenju je neposredno učešće u oceni dokaza. Ovde imamo slučaj da je presuda u osnovi već napisana, a kako će se izvesti zamena sudije u ovim okolnostima – ja ne znam. Ponavljanje iznošenja dokaza ne čini se kao moguća opcija radi planiranog zatvaranja suda i preterano dugog vremena koje je Šešelj već proveo u pritvoru (čak i da bude proglašen delimično ili u potpunosti krivim).

Jakobs upozorava da će se ova odluka svakako odraziti i na ostale procese. U slučaju Stanišića u žalbenom postupku može se očekivati zahtev da se prizna Harhofovo pismo kao novi dokaz, za koji ne vidi kako može sada na pristojan način da bude odbačeno. Slično je i sa slučajevima Delić i Dragomir Milošević.

Da li to znači da će svaki slučaj u kome je učestvovao sudija Harhof biti sada predmet revizije? Jakobs ukazuje na „određeni nivo hipokrizije”. Kao i mnogi, uvek sam mislio da je Haški tribunal i međunarodno krivično pravosuđe uopšte, pristrasno u korist osuđujućih presuda, da je razradilo instrumente kako bi taj posao uradilo lakše. Čini se ipak malo nepravednim da sudija Harhof plati za ono što misli i javno govori dosta ljudi u tribunalu, uključujući i sudije.

Beograd poslednji saznao

Zanimljivo je da su za odluku veća tribunala o izuzeću sudije Frederika Harhofa iz sudskog procesa Vojislavu Šešelju agencije u Beogradu saznale sa zakašnjenjem od gotovo celog dana u odnosu na one u regionu. Prema rečima potpredsednika SRS Zorana Krasića, koji se juče pojavio na konferenciji za novinare, i radikali su tek juče dobili ovu informaciju. Podsećajući da se očekuje dodatna odluka povodom sastava sudskog veća, Krasić je rekao da se nada da će Šešelj biti u Beogradu 31. oktobra.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *