Vojna neutralnost nije više u interesu Srbije

Vojna neutralnost nije više u interesu Srbije

27 октобра 2014

Dragana TrifkovicPiše: Dragana Trifković

U Rezoluciji o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koja je usvojena 26. decembra 2007. godine u Narodnoj skupštini, definisano je načelo vojne neutralnosti Srbije. U članu 6. ove rezolucije stoji: „Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO ‘konačan organ’ vlasti u ‘nezavisnom Kosovu’, Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju“.

Rezolucija je doneta u vreme kada je vladu predvodila DSS sa ciljem da vojna neutralnost onemogući učlanjenje Srbije u NATO i kao politički odgovor na podsticanje separatizma u južnoj srpskoj pokrajini od strane zapadnih zemalja.

Bombardovanjem Srbije bez odluke Saveta bezbednosti UN, kao i daljim kršenjem međunarodnog prava i otimanjem srpske teritorije, „demokratske“ zapadne zemlje su narušile postojeći svetski poredak i uvele vladavinu sile. NATO je od formalno odbrambenog saveza, nakon raspada SSSR, prešao u agresivni vojni savez, napadajući daleko slabije od sebe.

VOJNA NEUTRALNOST U USLOVIMA OKUPACIJE

SAD kroz NATO i EU sprovode agresivnu spoljnu politiku koja ima za cilj održavanje američkog hegemonizma u celom svetu. Političari u Srbiji su opredeljeni za evropske integracije, dok narod nema nikakvu mogućnost da iskaže svoju volju po pitanju EU, kao ni po drugim pitanjima. Time je Srbija u obavezi da usklađuje svoju bezbednosnu politiku sa EU, gde NATO ima ključnu ulogu. Opstanak Srbije je ozbiljno ugrožen, a dalje „rešavanje“ problema sa onima koji rade na njenom uništavanju su koraci autodestrukcije.

Rezolucija o vojnoj neutralnosti ne predstavlja smetnju vlasti koja vodi antidržavnu politiku, ne poštujući čak ni Ustav kao najviši pravni akt države. Nakon bombardovanja Srbije i petooktobarske revolucije Vojska Srbije je prošla kroz takozvane reforme, koje su sprovedene po potrebama NATO, odnosno SAD. Nova vojna strategija bazirana je na uspostavljanju stabilnog bezbednosnog okruženja na regionalnom i globalnom nivou pod dominacijom Amerike, što je podrazumevalo onesposobljavanje bezbednosnih snaga Srbije. Uništavanje srpske vojske je sprovedeno uz pomoć političkih figura Vašingtona i Brisela, a najznačajniju ulogu u uništavanju vojske imali su Boris Tadić, Dragan Šutanovac i Zdravko Ponoš. Rezultati „profesionalizacije“, koju su sproveli po zahtevu NATO, su penzionisanje generala i pukovnika koji su učestvovali u odbrani zemlje, uništavanje naoružanja, smanjivanje brojnog stanja odnosno vojnog potencijala i ukidanje redovnog vojnog služenja. Ove činjenice su poznate i iz Vikiliksovih depeša, gde je razotkriveno da je Vašington direktno imenovao načelnike Generalštaba Srbije i da su predstavnici vlasti Srbije u Američkoj ambasadi predavali referate u kojima su otkrivali najveće državne tajne. Postala je praksa da strani ambasadori izdaju naređenja i vode kako unutrašnju tako i spoljnu politiku Srbije.

Sporazum o tranzitu trupa NATO (potpisali su Vuk Drašković kao ministar inostranih poslova Srbije i Jap de Hop Šefer generalni sekretar NATO 2005. godine) i Sofa sporazum (potpisali su Boris Tadić kao predsednik Srbije i Kondoliza Rajs kao državni sekretar SAD 2006. godine) su potpuno izmenili međunarodni položaj Srbije.

Uz to, pomenimo i činjenice da su strane vojne baze instalirane na teritoriji Srbije, da američka vlada preko NVO finansira radikalne islamiste, teroriste, separatiste i upravlja konfliktima, da NATO ima svoju kancelariju ni manje ni više nego u Ministarstvu odbrane Srbije, da Vojska Srbije šalje svoje vojnike na vežbe sa NATO, malo je reći da je bezbednost zemlje ugrožena, nju u potpunosti kontroliše Vašington.

Vojna neutralnost podrazumeva da Srbija nema saveznike, a sadašnje okolnosti, kao i istorijske, upućuju na to da su Srbiji neophodni saveznici. Dugoročno gledano, Srbija bi savezom sa Rusijom značajno izmenila svoju poziciju i osigurala buduću, posebno imajući u vidu neprijateljsko okruženje.

PERPEKTIVE, VOJNI SAVEZ SA RUSIJOM

Jedna od posledica značajnih geopolitičkih promena koje su u toku biće neminovno prekrajanje postojeće vojno-bezbednosne strukture sveta, što će dovesti do uništenja NATO. Ova organizacija, kao i većina postojećih svetskih institucija, služi isključivo kao sredstvo za regulisanje uspostavljene američke hegemonije. Postojeći nefunkcionalni svetski sistem neminovno će biti rekonstruisan i prilagođen budućnosti u kojoj SAD neće predstavljati jedinstvenu silu.

U skladu sa time Srbija treba da definiše novu bezbednosno-odbrambenu strategiju, kojom može da anulira rezultate agresije, takozvanih reformi i štetnih ugovora. Jedan od elemenata takve bezbednosne perspektive je punopravno članstvo u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti – ODKB.

ODKB je vojni savez nastao nakon raspuštanja Varšavskog ugovora, odnosno raspada SSSR. Na inicijativu Rusije potpisan je Dogovor o kolektivnoj bezbednosti (15. maj 1992. godine), zbog potrebe odbrane zajedničkog vojno-strategijskog prostora i kontrole nuklearnog oružja na postsovjetskom prostoru. Od 2002. godine ODKB postaje međunarodni činilac, donošenjem statuta i ostalih neophodnih dokumenata, a naredne godine dobija status posmatrača u Generalnoj skupštini UN. Po strukturi ODKB je slična NATO. Najviši organ je Savet kolektivne bezbednosti (SKB), koji čine predsednici država članica, ministri spoljnih poslova, ministri odbrane i generalni sekretar. Funkciju generalnog sekretara ODKB od 2003. godine obavlja Nikolaj Bordjuža. Vojno-politički savez ODKB sačinjavaju Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija i Tadžikistan, dok Srbija i Avganistan imaju status posmatrača.

Za razliku od NATO, u kome se nalaze mnoge države sa kojima je Srbija ratovala, odnosno koje su napale Srbiju nekoliko puta u istoriji, u ODKB se ne nalazi ni jedna država sa kojom je Srbija imala sukob. NATO je izvršio agresiju na Srbiju, kršeći Međunarodno pravo i u toj agresiji je koristio nedozvoljeno oružje kao što su kasetne bombe i projektili sa osiromašenim uranijumom. Petnaest tona osiromašenog uranijuma, koje su bačene na Srbiju, ubijaće i naredne generacije. S obzirom da je Srbija pozicionirana u okruženju NATO članica, koje su neprijateljski raspoložene, od suštinske važnosti je da ustanovi sistem odbrane, odnosno postane članica ODKB. Članstvo za Srbiju važno je zbog odredbe ODKB u kojoj stoji da se agresija na jednu državu koja je član organizacije smatra agresijom protiv svih članica.

Time bi Srbija ojačala svoju poziciju do te mere da bi napad na nju značio direktan napad na najveću vojnu silu, a teško je zamisliti ko bi se odlučio na takav korak posle Napoleona i Hitlera. Osim toga Srbija bi, uz članstvo u ODKB, mogla da povrati svoj suverenitet i da reši problem južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Rad ODKB zasniva se u potpunosti na poštovanju međunarodnog prava, nasuprot NATO, čiji rad se zasniva na poništavanju međunarodnog prava i sprovođenju terorizma pod okriljem navodne borbe protiv terorizma, kao i na kršenju ljudskih prava pod okriljem navodne borbe za ljudska prava.

Rusija stalno ističe da podržava teritorijalni integritet Srbije i da Kosovo i Metohiju smatra delom Srbije u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244. Osim odbranom od direktne vojne agresije, ODKB se bavi i problemima terorizma, trgovine narkoticima, kibernetičkog kriminala, nezakonitim migracijama i sprečavanjem državnih udara. Kako je Kosovo centar albanske trgovine drogom, koja iz Avganistana ide za Zapadnu Evropu, stvaranje narko-terorističke „države“ za SAD je bilo strateški cilj. Članstvo Srbije u ODKB pruža joj mogućnost da sa saveznicima povede borbu protiv trgovine drogom i terorizma na svojoj teritoriji, što bi podrazumevalo rešavanje problema sa albanskim teroristima na KiM i Preševskoj dolini, zatim sa vehabijama i radikalnim islamistima u Raškoj oblasti. Srbija bi mogla da zatraži formiranje radne grupe za Kosovo i Metohiju u okviru ODKB.

NATO JE IZGUBIO BITKU

ODKB bi bio odgovor na realne bezbednosne potrebe Srbije i članstvo bi omogućilo rešavanje kako spoljnih pretnji od strane država članica NATO, tako i unutrašnjih problema sa terorizmom i kriminalom. Ovo podrazumeva promenu političkog kursa Srbije, odustajanje od štetnih evropskih integracija i poslušničkog odnosa prema Vašingtonu i Briselu. Geostrateški položaj Srbije onemogućava poziciju vojne neutralnosti, kao i istorijsko nasleđe. Rusija je bila glavni saveznik Srbije u svim ratovima, i vojni savez između Srbije i Rusije je sasvim prirodan. Uz to, saradnja i vojni savez sa Rusijom u skladu su sa državnim i nacionalnim interesima Srbije.

Zapad i NATO su izgubili bitku u naoružavanju sa Rusijom za buduće ratove. Glomazna ratna mašinerija zapada je pred raspadom, dok se Ruske vojne tehnologije nalaze pred revolucionarnim napretkom.

Razvoj Ruskih protivvasionskih raketnih snaga, nuklearnih, vazdušnih i protivazdušnih, pomorskih i kopnenih snaga, garantuje apsolutnu sigurnost miroljubivom svetu.

Zapad i NATO ne bi smeli da se upuste u veliki rat ni po koju cenu, ali za slučaj eventualnog izbijanja, odnosno započinjanja od strane zapada, on bi Rusiji doneo dominaciju i veliku pobedu.

(Standard.rs)

KOMENTARI



4 коментара

  1. Gornji_Kraj says:

    "Zapad i NATO su izgubili bitku u naoružavanju sa Rusijom za buduće ratove. Glomazna ratna mašinerija zapada je pred raspadom, dok se Ruske vojne tehnologije nalaze pred revolucionarnim napretkom." Kako neko moze pisati ovakve gluposti?? Cak i ruski vojni strucnjaci kazu da iako su u nekim oblastima ispred USA, da su u mnogim u zaostatku i sad dodje neko i napsie ovako nesto debilno. O_o

  2. DRAGAN says:

    nista lepse u svom zivotu od ovog teksta iznetog nisam procitao nama srbima jako malo potrebno a sve to lepo stoji bas u ovom teksu .dace bog da i mi srbi jednom pravilno stanemo sa svojim gospodarima protiv svojih arnauta i domacih placenika i da svoje pale borce revitaliziramo pokradenu i otetu decu povratimo svoje borce i ratnike stimulisemo i svoje gradjane postujemo a svima ovim krvnicima sa domacim izdaicama naplatimo svu cenu zasluzenu koju su sami postavili ZIVELA SRBIJA I BRATSKA RUSIJA !!!!!!

  3. ZDRAVKO says:

    JADNI SMO MI USTVARI , PREKO NAŠIH LEĐA "NADGORNJAVAJU SE" NAJJAČE SILE DANAŠNJICE, MI SMO KOLATERALNA ŠTETA NJIHOVOG SUKOBA I UREĐENJA ODNOSA NA BALKANU

  4. mitovi su gadna stvar says:

    Zdravko Nije da ti idem "uz dlaku" ali končno jedan RAZUMAN komentar !!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u