VOJNA TAJNA ŠUTANOVCA: Mahinacije u nabavci softvera za VMA

Tweet

Ministarstvo odbrane je na zahtev Pištaljke skinulo oznaku „strogo poverljivo“ sa dela inspekcijskog izveštaja o nadogradnji softvera za Vojnomedicinsku akademiju koja je plaćena čitavih 850.000 evra, a iz koga se vidi da je bilo značajnih nepravilnosti u višemilionskom poslu između Ministarstva odbrane i Komtrejda.

Iz izveštaja Inspektorata odbrane nastalog u novembru prošle godine, koji je sada dostupan javnosti, vidi se da nema pisanih tragova o mnogim događajima koji su pratili ovaj tajni posao i da je inspekcija morala da se oslanja na usmena svedočenja ili nezvanične beleške svedoka. Međutim, izveštaj ne daje odgovor na pitanje ko je odgovoran za utvrđene nepravilnosti, da li tu ima elemenata korupcije i da li će protiv odgovornih biti pokrenut postupak.

U delu izveštaja nastalog tokom vanredne i nenajavljene kontrole poslovanja Vojnomedicinske akademije koji nosi naziv „Nabavka usluge nadogradnje softvera za zdravstveni informacioni sistem“ navodi se da su „u razvoju zdravstvenog informacionog sistema prekršene odredbe Pravilnika o opremanju Vojske Jugoslavije naoružanjem i vojnom opremom u miru“ i da softver ni danas nije u funkciji i to zbog „grešaka u samom softveru i neadekvatno pripremljene obuke“.

Vojnomedicinska akademija je, kako se navodi u izveštaju, pokrenula postupak reprojektovanja i izrade softvera za postojeći bolnički sistem još 2008. godine i procenila da bi takav softver koštao oko 20.000.000 dinara. Inspekcija je utvrdila da je u oktobru 2009. godine tražen restriktivan postupak nabavke kao i da je VMA tražila pomoć Uprave za telekomunikacije i informatiku, ali na taj zahtev nije odgovoreno. Dokumentacija o razlozima za obustavljanje ovog postupka ne postoji, utvrdila je inspekcija. Međutim, u to vreme već su uveliko trajali pregovori i dogovori na drugoj strani.

Na osnovu usmenih saznanja inspekcije dobijenih u Upravi za telekomunikacije i informatiku, postupak za nabavku informacionog sistema ponovo je pokrenut u prvoj polovini 2009. godine, a radnu grupu predvodio je dr Zoran Vesić, tadašnji državni sekretar u ministarstvu koje je vodio Dragan Šutanovac. Inspekcija se u istrazi oslanjala na beleške ljudi iz Uprave za telekomunikacije i informatiku jer im nije bila predločena nikakva dokumentacija o pozivima na sastanke radne grupe i zapisnici sa tih sastanaka.

Inspekciji nije bio dostupna ni zapisnik niti bilo kakva druga dokumentacija koja je trebalo da prati prezentaciju informacionog sistema Ministarstva zdravlja održanu 11.2.2009. godine u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, a kojoj su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane predvođeni Zoranom Vesićem. Četiri meseca kasnije, tačnije 18.6.2009. godine, slična prezentacija je održana i u prostorijama Komtrejda.

Dva meseca posle svih ovih događanja pokrenuta je prepiska između ministara zdravlja Tomice Milosavljevića i odbrane Dragana Šutanovca, koja je nosila oznaku „vojna tajna“ sve do početka ove godine kada je oznaka poverljivosti skinuta na zahtev Pištaljke. Ta prepiska postavila je okvir za uvođenje Komtrejda kao jedinog mogućeg izvođača.

Iako je pomenuto tajno pismo Šutanovca Milosavljeviću poslato 13.8.2009, dakle šest meseci posle prve prezentacije softvera najbližim ljudima ministra odbrane i dva meseca posle još jedne takve prezentacije u prostorijama Komtrejda, Šutanovac u tajnoj prepisci kaže da je tek tada iz medija saznao za softver Ministarstva zdravlja i traži od Milosavljevića da ga besplatno ustupi Ministarstvu odbrane.

Posle tajne prepiske dvojice ministara dolazi do donacije koja je obavljena bez odluke ministra, što je, navodi inspekcija, protivno Pravilniku o materijalnom poslovanju u Ministarstvu i Vojsci Srbije. Inspekcija je utvrdila da ne postoji ni ugovor o donaciji uz prethodnu saglasnost Direkcije za imovinsko-pravne poslove koja je takođe neophodna po tom pravilniku, zbog čega nije određena ni vrednost donacije, ni prava korisnika ni eventualna prava po zaštiti autorskih prava.

Inspekcija je utvrdila i da je po naređenju ministra odbrane u julu 2009. godine, dakle mesec dana pre nego što je Šutanovac prvi put iz novina čuo za softver (kako je rekao u tajnom pismu), pokrenuta izrada elaborata koji će kasnije poslužiti kao argument za tvrdnju da je Komtrejd jedini koji može da obavi ovaj posao.

Poklonjeni softver, tvrdi inspekcija, nije uopšte bio implementiran u informacioni sistem MO, a kako nije pokrivao ni 20 odsto potreba zdravstvenog informacionog sistema, predložena nadogradnja pretvorila se u izradu potpuno novog sistema.

Formalno uvođenje Komtrejda u posao predložila je Uprava za telekomunikacije i informatiku, ista ona koja je izradila i elaborat po naredbi Šutanovca. Ubrzo počinju pregovori sa Komtrejdom, koji je proglašen za jedinog izvođača koji bi mogao da obavi ovaj posao, jer se tako, navodno, štite autorska prava svih zainteresovanih strana – Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravlja i Komtrejda. U pomenutoj Odluci se, međutim, po mišljenju inspekcije ne navode „dokazivi razlozi zbog kojih predmetnu uslugu može obaviti samo navedeni ponuđač“.

Međutim, 6.10.2010. Ministarstvo odbrane u pregovorima koji su trajali pet minuta sklapa tajni posao sa Komtrejdom, koji samo u prvoj fazi košta 850.000 evra. Ugovorom, koji prema nalazu inspekcije ima dosta nepreciznosti, MO se obavezalo da Komtrejd radi i drugu fazu nadogradnje softvera, čime se cena čitavog posla penje na 1,5 miliona evra, skoro osam puta više nego što je iznosila cena izvornog, poklonjenog, softvera koji je trebalo da bude nadograđen.

Ugovor, koji je ubrzo proširen aneksima koji su predviđali produženje rokova, prema nalazu inspekcije sadrži niz kontradiktornosti koje mogu dovesti u pitanje i vlasništvo nad softverom koji ni danas nije u funkciji iako su sve nadležne komisije svojim parafom potvrdile da je posao obavljen do kraja. Sve ovo što je utvrdila inspekcija mogao je pre dve godine da uoči i državni revizor koji se bavio tajnim ugovorom ali u njemu nije video ništa sporno. Izveštaj revizora vrveo je od nelogičnosti i hronoloških i činjeničnih nepoklapanja, o čemu je Pištaljka pisala u februaru ove godine.

Inspekcija je priznala da nelogičnosti i nepravilnosti postoje ali se, makar iz javnog dela njihovog izveštaja ne vidi da li su nadležni organi utvrdili ko je odgovoran za sklapanje ovog posla, da li će se nalazima inspekcije baviti nadležni, policija i tužilaštvo i da li će traljavo obavljen posao morati da objasni i državni revizor. Jer upravo on je trebalo da upozori na ono na šta su pažnju javnosti skrenuli novinari.

(Pištaljka.rs)

Tweet