Vojnički osposobljen i obučen narod

Vojnički osposobljen i obučen narod

15 januara 2014

Boris KnezevicPiše: Boris Knežević

Početkom prošle decenije američki „niger“ Tajger Vuds počeo je da hara terenima za golf, sport koji je do njegove pojave bio rezervisan isključivo za belačku „višu klasu“, dok je gotovo u isto vreme bledoliki Maršal Meters, poznatiji kao Eminem, sa muzičke rep scene doslovno oduvao do tada neprikosnovenu crnu konkurenciju, postalo je jasno da su u svetu nastupile krupne promene.

Ko bi pre samo deset ili dvadeset godina mogao da pretpostavi da će ženskim tenisom neprikosnoveno vladati sestre Vilijams, kao i da će u bokserskoj teškoj kategoriji, posle višedecenijske dominacije crnih bombardera, sve od reda da mlate braća Kličko?

Da BiH ni najmanje ne zaostaje za modernim svetskim trendovima, gde je sve ono što je do juče izgledalo nezamislivo postalo realno i izvesno, pokazuje potpisivanje peticije u Federaciji BiH kojom, verovali ili ne, Bošnjaci masovno prizivaju ponovno uvođenje služenja obaveznog vojnog roka!

Nisu na ovu briljantnu ideju prvi došli Srbi, koji se stalno busaju u prsa svojom ratničkom tradicijom, niti Hrvati, koji su, prema tvrdnjama zluradih, čari vojevanja prvi put ozbiljnije upoznali zahvaljujući Titovom generalu Tuđmanu. Prava pomama za ponovnim uvođenjem regrutacije, šatorskih ispraćaja i doktrine o „vojnički osposobljenom i obučenom narodu“, pojavila se među onima koji su 1991. i 1992. godine, na poziv Alije Izetbegovića, organizovano dezertirali iz tadašnje JNA i sklanjali se od poziva za mobilizaciju kao da se u famoznim plavim kovertama nalazila bakterija antraks!

Ono što je posebno interesantno u inicijativi koju je za samo nekoliko dana potpisalo više od 7.000 Bošnjaka jeste to da, osim manje-više prihvatljivih argumenata za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, kao što su učenje mladih disciplini i poštivanju autoriteta, potpisnici peticije tvrde da bi na taj način bila povećana „bezbednost BiH od spoljnih neprijatelja“?! S obzirom na to da verujem kako većina potpisnika peticije geografiju poznaje dovoljno, makar toliko da znaju da BiH graniči jedino sa Srbijom, Hrvatskom i Crnom Gorom, ostaje nejasno od koga bi to srpski ili hrvatski regruti trebalo da „brane“ zemlju? Da li pokretači ove inicijative zaista misle da bi Srbi i Hrvati u Oružanim snagama BiH ratovali protiv svojih sunarodnika iz susednih država ili bi, kao što su to Bošnjaci radili u JNA, masovno dezertirali i priklonili se svome jatu?

Pošto je odgovor svima poznat, sve se nekako naivno nadam da su se inicijatori potpisivanja peticije, zapravo, uželeli dobrih derneka i veselja koja su se, osim na svadbama, po pravilu još jedino organizovala na vojničkim ispraćajima. Ako veruju u neverovatno – ostav i voljno!

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *