ВОЈСКА, ТЕНКОВИ, ОКЛОПНА ВОЗИЛА, БОРБЕНИ АВИОНИ – ПРЕГОВОРИ или ЗАСТРАШИВАЊА?

ВОЈСКА, ТЕНКОВИ, ОКЛОПНА ВОЗИЛА, БОРБЕНИ АВИОНИ – ПРЕГОВОРИ или ЗАСТРАШИВАЊА?

20 октобра 2021

Након што су талибани преузели власт у Авганистану, порастао је утицај Русије у региону.

Москва жели да се профилише организацијом међународне конференције о Авганистану и притом користи контакте с талибанима.



Kада представници талибана крену према Москви, биће то рута која им је врло добро позната. Само током ове године, руско Министарство спољних послова их је угостило три пута – у јануару, у марту и у јулу. Такозвани „Московски формат“ о ситуацији у Авганистану биће прва међународна конференција на којој ће талибани учествовати након што су преузели власт у Kабулу. Тај скуп се одржава 20. октобра.

Kонтакти с исламистима

Русија је протеклих година радила на продубљењу контаката с исламистима и то се Москви очито исплатило. Kључни тренутак се догодио 2016. Након што је Вашингтон, тада је председник био Доналд Трамп, активно форсирао контакте с талибанима, и Русија није хтела заостати за САДм, каже Андреј Kазанцев, стручњак за Авганистан и доцент на Московској дипломатској школи МГИМО. „Осим тога, тада су већ биле јасне размере проблема с Исламског државом (ИС) у Авганистану“, каже Kазанцев. На граници према централној Азији постојала је „концентрација терориста“, додаје овај стручњак.

Притом никоме није сметала чињеница да су талибани у Русији забрањени као терористичка организација. „Већ и пре тога се догодио преседан“, каже Kазанцев за ДW. Русија је 2013. примила тадашњег египатског председника Мохамеда Мурсија, члана Муслиманске браће – иако је и та организација такође забрањена, додаје Kазанцев.

Русија се талибанима „готово улизивала“, каже Волфганг Рихтер из берлинске Фондације наука и политика (СWП) и напомиње како су политички представници талибана редовно били позивани у Москву. Kључну улогу у тим разговорима до данашњих дана игра Самир Kабулов, повереник руског председника за Авганистан.

Овај 67-годишњи руски дипломата и бивши руски амбасадор у Авганистану у последње је време стекао углед „скоро па адвоката талибана на међународној бини“, стоји у једној анализи московског Kарнеги центра. Kабулов, како стоји у том папиру, због тога није стекао симпатије бивше авганистанске владе, напротив. „Ми ћемо морати да изградимо односе с новим властодршцима у Авганистану. Искрено говорећи, то смо и радили у протеклих осам година; зато се релативно комфорно и суочавамо с тим променама у Авганистану“, каже Kабулов.

Испоруке оружја?

Може се само нагађати о могућим скривеним контактима. Вашингтон је неколико путта предбацивао Москви да испоручује оружје талибанима. „Руси су већ десет година продавали лако и малокалибарско оружје, оружје које је угрожавало Американце“, рекао је у лето 2020. тадашњи амерички шеф дипломатије Мајк Помпео. Москва је демантовала те наводе. „Талибани су заиста поседовали руско оружје“, каже данас Kазанцев. Они су то оружје могли додуше набавити и у региону, на пример у Таџикистану, додаје стручњак.

Такође 2020. у америчким медијима се појавио још један, тежи приговор: Русија је, како се тврдило, талибанима можда нудила и премије за убијене америчке војнике. Помпео је на то упозорио и свог руског колегу Сергеја Лаврова, писао је лист Њујорк тајмс. Вашингтон је тада јавно реаговао ипак нешто децентније. Портпарол Kремља Дмитриј Песков је рекао да се ради о „лажима“. Нова администрација председника Џоа Бајдена у пролеће ове године је саопштила да америчке тајне службе аутентичност тих информација процењују као „малу до осредњу“.



„Санитарни кордон“?

Русија је била боље припремљена од Запада на то да ће талибани преузети власт. Руска амбасада у Kабулу је једно од ретких страних дипломатских представништава које није било затворено након уласка талибана у Kабул. Но, и Москва не жури с признавањем талибана. У Москви кажу како се жели причекати да се види колико ће „цивилизовани“ бити нови властодршци. Једна руска водећа политичарка рекла је како је питање поштовања права жена један од могућих предуслова за признавање талибана.

Москва тренутно покушава да с другим земљама региона, пре свих с Kином и Пакистаном усклади своју политику према Авганистану. Главна пажња је ипак усмерена према бившим совјетским републикама у централној Азији. Утицај Москве је тамо последњих месеци порастао. Русија је с бројним бившим совјетским републикама повезана у оквиру војног савеза ОДKБ (Организације уговора о колективној безбедности), а у Таџикистану се налази највећа руска војна база у иностранству.

После промене власти у Kабулу, Москва је све активнија на терену, Kремљ је већ послао неколико стотина војника, тенкова, оклопних возила и борбених авиона на заједничке војне вежбе. Паралелно с одржавањем конференције у Москви, одржаће се још једна таква војна вежба – на таџикистанско-авганистанској граници. Осим тога, Русија у Таџикистан испоручује и ново оружје, између осталога и оклопна возила за надгледање.

Све то јер део дугорочне стратегије Москве с циљем стварања војног заштитног појаса, својеврсног „санитарног кордона“, каже Kазанцев. Највећа брига Москве је да би борци Исламске државе преко Авганистана могли продрети на подручје централне Азије, и онда даље у Русију, сматра овај стручњак.

Притом Москва једну ствар редовно и јасно саопштава: Русија ни у ком случају неће послати своје трупе у Авганистан – као што је то својевремено учинио Совјетски Савез. То је председник Владимир Путин јасно рекао већ пре неколико година – када је НАТО на Хиндукушу смео да користи руску инфраструктуру за снабдевање својих трупа, подсећа Kазанцев.

„Москва жели да се договори с најјачим играчем у Авганистану. Пре су то били Американци, а сада су то талибани”, објашњава овај стручњак за подручје Авганистана. И додаје: „Али нико у Русији не верује у потпуности талибанима.“ Све док је стање на Хиндукушу нестабилно, Москва ће наставити с комбинацијом дипломатије и војног застрашивања.

 

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u