ВРАТИТИ ЂАЦИМА ДОСТОЈАНСТВО, РАДОСТ, ИГРУ, а не да их се васпитава правилником санкција против дискриминације…

ВРАТИТИ ЂАЦИМА ДОСТОЈАНСТВО, РАДОСТ, ИГРУ, а не да их се васпитава правилником санкција против дискриминације…

30 октобра 2018

Пише: Милош Кордић

Тешко је човеку да поверује да су некакав правилник Министарства просвете Владе Републике Србије писале особе које знају шта је психологија, психологија детата, педагогија, бонтон, култура уопште. И тешко му је да поверује да „аутори“ тог правилника не знају где и у каквој уређеној држави, у каквом друштву живе. Тешко му је да поверује, али, по свему судећи, чини се да мора.

У хрпи којекаквим закона који су апсолутно неупотребљиви у пракси, које не спроводе они који су их припремали, писали, предлагали и усвајали, стиже нам и правилник Министарства просвете против дискриминације међу ђацима, а који, између осталог, предвиђа и оштре казне.

Овим и оваквим правилником Министарство просвете отворено признаје да школство у Србији не само да је дотакло дно, оно је одавно на дну. Образовање, а ради се о ђацима, што значи да је у питању основношколско и средњошколско образовање, у последње време трпи којекакве апсолутно неуспеле реформе, преоријентише се на западне „вредности“, на Болоњу… Али, не иде. У ствари, што је више тога усвојеног и нормативним актима утрпаног и српским ђацима, ситуација у српском школству из дана у све је тежа, гора, сложенија…

Може ли ико нормалан да схвати шта у овом правилнику значи да се борба против дискриминације међу школском децом води и тако што ће родитељи на рођендан свог детета морати да позову и цело његово одељење! Како не би било дискриминације. А шта је са децом из зграде у којој то дете станује?

Ту донекле здрав разум стаје.

А таквих је „здравих предлога“ пун овај правилник.

Него, господо из Министарства:

– запослите бар једног родитеља деце,

– изборите се да се ово друштво не раслојава и даље на енормно богате и пребогате и сиромашне и све сиромашније,

– опремите школе у Србији компјутерима и другим наставним помагалима, обогатите их библиотекама,

– уредите школе по забаченим и најзабаченијим крајевима Србије (јер Србија по својим рубним подручјима одумире), уредите деци и њиховим учитељима, наставницима, професорима, зовите их како хоћете, хигијенским потребама достојне тоалете,

– уредите им путеве до школа,

– организујте им превоз,

– подижите где год је то могуће фискултурне школске дворане,

– учините колико можете да Србија нема ђака који заврши осми разред а да није научио да плива,

– заложите се да деца у свим школама имају организоване слободне активности,

– ослободите ђаке претешких и пренатрпаних програма,

– избаците им из употребе оне тешке и претешке ранчеве – у тако тешким торбама носили су родитељи нас који смо одрастали на селу жито у воденице и брашно из воденица,

– нека ниједна школа у Србији не буде без било каквог топлог оброка за време великог школског одмора,

– удаљите од школа киоске с пецивом од дизаног теста и газираним соковима,

– изборите се с дилерима дроге по школским двориштима и у близини школе –  замолите Министарство унутрашњих послова да нам врати уличне (пешачке, а не аутомобилске) позорнике,

– наградите просветне раднике онако како они то заслужују,

– вратите у школе васпитање, а образовање ће се већ некако и стећи,

– оставите школама и њиховим просветним радницима да питања дискриминације решавају сами, способни су они за то,

– много више него што се бавите санкционисањем, бавите се превенцијом, васпитањем, стварањем услова да школа буде право место наше будућности!

И тако даље.

Школа мора да буде место радости, игре, солидарности, толеранције, другарства…

Она то никад неће бити уколико Министарство просвете буде одређивало кога моје унуче може да има за свога другара (и најбољег) и кога ће оно да позове на прославу свог рођендана.

Дете мора да се васпитава да никога не мрзи, да се не изругује било коме итд.

Било би лепо кад би дете дошло у први разред лепо васпитано. Па да школа то васпитање настави и надограђује.

Лепо ја то све рекох. Али, како данас… како их спречити да не гледају ријалитије, како разумети дете које излази из школског дворишта и треба до куће да пешачи, на пример, пет километара, а нека драги Бог зна има ли шта да једе кад дође, и пред истом том школом види свог друга из одељења пред кога је дошла мајка у џипу који, брат-брату, вреди најмање 50.000 евра… О најмлађим генерацијама мобилних телефона, скупоцених патика, јакни… да се и не прича.

Где су кецеље?

Оставите се, господо из Министарства просвете, којекаквих правилника. Вратите образовање и васпитање на оно место које заслужује и које му припада. И због деце и због Србије! Због њихове и њене будућности у њој. А не будућности по Америци, Канади, Великој Британији, Аустралији, Немачкој…

(Intermagazin)

KOMENTARI



9 коментара

  1. Saša says:

    Потписујем сваку реч, сваку! Слобода ђацима

  2. Vera says:

    Udarili su na decu, jer se tako najlakše uništava jedna zemlja i jedan narod! Hvala autoru na ovakvom tekstu, nema ih u medijima, zato nam i jeste ovako

    • Velika Metla says:

      Вера,поред оваквих родитеља није уопште тешко ударити на децу! Када народ буде почео да "лади" државне службенике,извршитеље,и којекакве "стручњаке",као и оне који их штите,теже ће се неко латити да одради те прљаве и наказне послове што хоће да на силу наметну! А овако,док народ ћути испред носа му се дешава полака,а сигурна,пропаст! И наравно томе истом народу ће неко други да буде крив!

  3. Prosvetni radnik says:

    Nama je zabranjeno da vaspitavamo decu, a učenje danas nije u modi, tako da je ovo jalov posao, džabe krečimo što bi deca rekla.

  4. Roy says:

    Dobro rece onaj Petrovic. Skole su debilane.

  5. Lazar says:

    Браво! Дајте што више оваквих, суштински погођених коментара. Влада Србије обилато фабрикује теме које се морају изложити бриткој критици.

  6. Velika Metla says:

    Србија и србски народ НЕ МОГУ НИКАКО делити исте вредности као запад! НИКАКО! Нема Србија војску која иде по свету и пљачка кога год сме,да би њени грађани живели високим стандардом! А од економије полази СКОРО све!

    • disi says:

      Neverovatno! prvo trcimo na izbore pa onda se polomismo da objasnimo sami sebi sta nam rade i sta nam ne rade.

      • Velika Metla says:

        Диск,последњи пут сам гласао ако се сећам добро 2002.године,а кад се Шешељ вратио из Хага и тада сам гласао,и поред тога што знам да се гласањем и изборима нико у историји људског рода није ослободио,па нећемо ни ми! После његовог срамног понашања по изласку из Хага не гласам више ни за кога! Овако када не гласам лично не дајем легитимитет издајничкој назови власти!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u