VUČIĆ POSLE SASTANKA SA GRABAR KITAROVIĆ: „Nisam nikakav četnik“

Tweet

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Zagrebu da su u razovoru s njegovom koleginicom Kolindom Grabar Kitarović ponuđene informacije koje će nekim porodicama značiti dosta u otkrivanju gde su njihovi nestali članovi, te najavio da će dve strane u naredne dve godine pokušati da rese problem granica, a ako ne dođu do rešenja o tome će morati da se ide na međunarodnu arbitražu.

Takođe, kako je rekao na zajedničkoj konfernciji za novinare, i Srbija i Hrvatska će ubuduće morati da razgovaraju i imaju bolje odnose, bez obzira koliko to ne žele svi u politickim sistemima i jedne i druge zemlje.

„Sledeće nedelje ću primiti predstavnike nestalih iz Hrvatske, a mogu da kažem da smo neka mala resenja nekim ljudima mogli već danas da donesemo, da znaju gde je tih nekoliko lica stradalo“, rekao je Vučić.

Predsednici Hrvatske posebno je zahvalio na hrabrosti da ga pozove u posetu u trenutku kad odnosi dve zemlje nisu baš u uzlaznoj liniji, uz opasku da je teško naći pitanje oko kojeg ćemo se jednostavno dogovoriti, ali bez toga, istakao je, neće biti napretka.

Kako je rekao, sa hrvatskom koleginicom razgovarao je o pripadnicima manjina i šta mi možemo da uradimo za hrvatsku manjinu u Srbiju, a Hrvatska za srpsku zajednicu u Hrvatskoj.

To je, podvukao je, za srpsku stranu od ključnog značaja u odnosima.

„Nadamo se i očekujemo od Hrvatske da pomogne Srbima da mogu i smeju da se izjašnjavaju kao Srbi, da ponosno čuvaju svoje ime i prezime i da će posle sastanka poboljšanje prava srpkog naroda biti na dnevnom redu i da će biti mnogo toga učinjeno“, poručio je predsednik Srbije.

On je zahvalio predsednici Grabar Kitarović što je primetila da je na osnovu subotičke Deklaracije dobar deo problema Hrvata u Srbiji rešen, a da je on sam za neke od stvari sa kojima se suočavaju pripadnici hrvatskog naroda u Srbiji prvi put čuo.

Podsetio je da je rešeno pitanje asfaltiranja u Subotici i Tavankutu, muzičkog odeljenja u Bačkom Monoštoru, pitanje kuće Bana Jelačića…

„Ono što smo mogli od konkretnih stvari smo rešili, hoćemo da se ponosimo rešavanjem problema hrvatske nacionalne manjine u Srbiji“, poručio je predsednik Vučić.

Uložićemo, kaže, i u verske objekte, a bilo je razgovora sa nadbiskupom Stanislavom Hočevarom, koji ima određene ideje kako dodatno da pomognemo i „sa tim nemamo ama baš nikakav problem“, istakao je Vučić.

VUČIĆ: NISU ME UZNEMIRILI PROTESTI U HRVATSKOJ, NISAM NIKAKAV ČETNIK

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da ga nisu protesti u Hrvatskoj uznemirili i poručio hrvatskom narodu da nije nikakav četnik, i da to nije bio niko u njegovoj porodici, koja je stradala u oba prošla rata.

On je, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, rekao da ne zna koliko je ljudi bilo na protestima, ali da je usput video neke ljude sa parolama na kojima je pisalo „Konju ne laži“, nešto o izvinjenju, kao i „četnik-početnik“, te „Barabo, vrati se u Srbiju“.

„Nisam se strašno uznemirio. Ovde me je na pristojan dobar i gostoprimljiv način dočekala predsednica Hrvatske. Rekli su mi da je na protestima bilo više stotina ljudi. Svako neka radi svoj posao. Neka protestuju, to je demokratsko pravo“ kazao je predsednik Srbije.

On je istakao da je proteklih dana mogao čuti uvrede na svoj račun i da želi građanima Hrvatske da poruči da nije nikakav četnik, niti da mu je iko u porodici bio.

„I u prošlom ratu i pretprošlom je porodica Vučić stradala. Ne znam da je iko od članova moje porodice u bilo kakvom zločinu učestvovao“, podvukao je Vučić.

Istovremeno je poručio da, ako je nekome lakše da tim uvredama ostvaruje političke poene, neka nastavi tako.

Predsednica Hrvatske je rekla da je demokratsko pravo protestovati, i da je to običaj u svim demokratskim zemljama.

„Međutim, ne mogu podržati vređanje i govor mržnje. Izražavanje mišljenja mora biti na kulturan i prihvatljiv način, bez ekcesa i narušavanja javnog reda i mira“, podvukla je ona.

Grabar Kitarović je srpskoj javnosti poručila da se ne sme dopustiti da nam „pojedinci s rubova političkog spektra diktiraju politiku“.

„Politiku i međudržavne odnose moramo mi, koji smo izabrani i ogromna većina građana koja podržava posetu predsednika Vučića, kreirati, zato što moramo da razgovaramo o pitanjima koja opterećuju naše odnose i moramo raditi na boljitku naših država i naroda.

Komentarišući to što je došao u Hrvatsku i pored negativnih bezbednosnh procena, te da je „poznato da su ustaše zapalile Čipuljiće kod Bugojna, pobivši članove njegove porodice“, Vučić je rekao da hoće da odgovori na svako pitanje, ali da je pre svega došao da razgovara o budućnosti.

„Na svako pitanje ću da odgovorim, ali to što se zbivalo… Ovde ima ljudi koji su na drugoj strani izgubili nekoga, kao što ima još ljudi koji su sa naše strane izgubli nekoga… Došao sam da razgovaram o budućnosti“, podvukao je predsednik Srbije i dodao da je bio dobar razgovor o problemima i tome kako potpuno različito sagledavamo prošlost.

On je zamolio hrvatsku javnost da razume da, za razliku od toga kako oni vide stvari koje su se zbivale pre 25 godina, mi ih vidimo drugčije ili gotovo sasvim drugačije, te da to i ljudi u Srbiji treba da razumeju – da Hrvati stvari vide drugačije.

Ali, naznačio je, to ne sme da bude razlog da jedni sa drugima ne razgovaramo, da jedni drugima pravimo probleme na bilo kom mestu ili da pravimo „hajke, harange, kampanje i sve drugo“.

On sam, kaže, nema problem sa tim da uvek otvoreno priča o svemu, da čuje i sasluša šta su problemi o kojima će Hrvati da govore, kao što želim da oni saslušaju ono što Srbi imaju da kažu.

Kako je rekao, danas su otvorena važna pitanja o budućnosti, te da će se stvari kretati bar u nekom smislu na bolje, i da ćemo „ako ništa drugo, poslušati jedni druge“.

„Što se Srbije tiče, te ćete promene moći da vidite u odnosu zvaničnika u narednom periodu. Želeli bismo da se to vidi i sa hrvatske strane, a videlo se ili ne, mi nećemo da odustajemo od onoga što smo zacrtali“, istakao je Vučić.

Ponovio je da nije imao nijedan problem, a da se nasmejao na poruke poput „konju ne laži“, jer je konj plemenita životinja i to nije teška uvreda i nije ništa strašno.

„Iskreno, nemam nikakav problem ako sam ja konj, ili ako sam baraba, ili ako sam četnik i početnik, iako nisam i niko mi nije bio u porodici, ako će Srbi u Hrvatskoj da žive bolje i budu zadovoljniji. To je za mene sitnica“, rekao je Vučić i dodao da u kraju odakle mu je otac postoji poslovica „pala muva na medveda“, te da on te uvrede nije ni primetio.

GRABAR KITAROVIĆ: U MNOGIM SE OTVORENIM PITANJIMA NISMO SAGLASILI, U NEKIM SMO SE PRIBLIŽILI

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je danas da u razgovoru sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem nisu postigli saglasnost o mnogim otrvorenim pitanjima, da su se negde približili, te izrazila uverenje da će se po nekim drugim pitanjima u budućnosti približiti i rešiti.

Predsednica Hrvatske je na zajedničkoj pres konferenciji istakla da su odnosi Hrvatske i Srbije bremeniti zbog prošlosti, koji sprečavaju da ti odnosi budu nazvani prijateljskim, ali je istakla da je dobro da se nastave razgovori.

Ona je rekla da je mesecima pripremala ovu posetu, da je želela da se održi u malo drugačijim okolnostima, ali nakon poslednje eskalacije verbalnog rata odlučila je ga prekinuti i pozvati šefa srpske države da što pre dođe.

Zahvalila se Vučiću što je prihvatio taj poziv. Danas, kako je dodala, nije bilo reči o prošlosti.

„Na žalost, bremenita istorija nas sprečava da bi odnose dve zemlje nazvali prijateljskim. Naša obaveza kao predsednika koji smo izabrani voljiom birača je da se sastajemo, razgovaramo, da nalazimo dodirne tačke, kako ono što nas razdvaja, tako i o putu u budućnost koji će osigurati blagostanje u obe države“, poručila je ona.

Rekla je da se sa Vučićem dogovorila da preporuče vladama dve zemlje da nastave pregovore o granici u naredne dve godine.

Ukoliko ne bude rešenja, dogovorićemo se da idemo na međunarodnu arbitražu, rekla je hrvatska predsednica na zajedničkoj konferenciji za medije s Vučićem.

Šefica hrvatske države je rekla da postoji puno problema oko rešavaqnja sudbine nestalih, jer je prošlo puno vremena, a da je ohrabruje što je Vučić pokazao spremnsot da razgovara sa prdstavnicima hrvatskih udruženja, te najavila da će ona razgoavratis a srpskim.

„Dogovorili smo da nastavimo razgovore. Meni lično je bitno da smo se složili o nekoliko otvorenih pitanja, koja ne predstavljaju samo političku i državnu odgovornost, već ljudsku i etičku prema građanima, posebno prema porodicama koji traže članove porodice da učinimo sve da bi pomogli u procesu da se pitanje nestalih reši što je moguće pre“, prenela je ona.

Takođe je razgovarano i o položaju srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji, rekla je dodajući da je napravljen iskorak time što je dogovoreno da u državnim delegacijama ubuduće budu predsavnici manjina i udruženja nestalih lica kako bi se čuo i njihov glas.

„Kada je reč o položaju hrvatske manjine u Sbriji, jedan od naših glavnih zahteva je politička zastupljenost Hrvata na nivou pokrajine i drugim nivoima. Verujem da će predsednik Vučić nastaviti razgoavrati sa predtsavnicima manjine kako bi se ostvarila nihova prava“, podvukla je ona.

Grabar Kitarović je zahvalila Vučiću na konkretnim potezima, kako njegovim, tako i Vlade Srbije, za finansijsku pomoć hrvatskoj zajednici u Srbiji.

Kada je reč o subotičkoj Deklaraciji, ocenila je da je ona korisna, dodajući da svaki korak dobre volje, svaki razgovor smatra korakom napred.

„Nakon potpisivanja Subotičke deklaracije za konkretne poteze zahvalila bih se predsedniku Vučiću po pitanju poboljšnaju materijalnog položaja Hrvata u Srbiji. Izgrađeni su putevi o kojima razgovarano, podržani projekti i to se i nastavlja. Treba odati priznanje tome“ podvukla je Grabar-Kitarović.

Objasnila je da se sa Vučićem složila, kada je reč o pravosudnim pitanjima da vladama preporuče nastavak razgovora u svim međudržavnim komisijama.

„Kroz rad komisija i odgovarajuća tela reba nastavi raditi na svim pravosudnim pitanjima koje opterećuju države“, ukazala je ona.

Hrvatska, prema njenim rečima, podržava članstvo Srbije u EU i spremna je da pruži svaku pomoć.

„Razgovarali smo i o konkretnim projektim, kako iskoristiti zajedničke fondove EU da bi unapredili standard života građana. Jedan od projekata koji predlažemo je da se ubrza železnička pruga, to jest obnova pruge od Zagreba, preko Viknovaca, Tovarnika i Šida do Beograda.

„Ako je ne modernizujemo teretni i sav drugi saonarćaj će zaobići posebno Hrvatsku“, naglasila je ona.

Tweet