Vučiću, srpski dobrovoljci u Novorusiji nisu plaćenici

Vučiću, srpski dobrovoljci u Novorusiji nisu plaćenici

28 avgusta 2014

Dragana TrifkovićPiše: Dragana Trifković

Već izvesno vreme se pojavljuju informacije o učešću Srba na strani ruskog naroda u Ukrajini, ali za sada ne postoje precizni podaci o njihovoj brojnosti. Svetski mediji su preneli vesti o uspehu srpskih dobrovoljaca u Ukrajini. RIA Novosti pišu da je grupa Srba koja se pridružila samoodbrani u Donjecku uspela da odbije napad kijevske hunte i uništi ukrajinsku artiljeriju.

U izveštajima se pominje formacija pod imenom „Jovan Šević“ kojom komanduje Bratislav Živković.
Beskrajni plavi krug. U njemu zvezda.

Istorijski podaci govore da su područje na kome se sada vode najžešće bitke u Ukrajini, sredinom 18. veka naselili Srbi. Oni su napustili Vojnu granicu (granično područje tadašnje Habsburške monarhije i Osmanskog carstva naseljeno Srbima), i potražili spas u carskoj Rusiji.

Ne želeći da uzgube svoj identitet, i potpadnu pod uticaj Austraougarske, 1752. godine su se u drugom naletu pod vođstvom pukovnika Jovana Ševića naselili u današnjoj Ukrajini, i tamo osnovali naselja Nova Srbija i Slavenosrbija. Srbi su se brzo uklolili u okruženje, i nakon decenije postojanja, oblasti su ukinute. Ipak jasno je da su ostavili dubok trag na tim prostorima.

Miloš Crnjanski je u proslavljenom romanu Seobe opisao traganje Srba za utočištem.

Velika Rusija je za Srbe, mnogo puta kroz istoriju, bila jedina uzdanica. I danas, sudbinski predodređeni, stojimo na takvoj poziciji.

Veze između Srba i Rusa traju vekovima. Isprepletane su zajedničkim poreklom, kulturom, religijom, vrednostima, i iznad svega emocijama.

Srbi i Rusi su se borili uvek na istoj strani i bili pobednici protiv sila odgovornih za krvave ratove. Ruski dobrovoljci su dolazili u Srbiju da se bore uz svoju pravoslavnu braću u mnogim ratovima. Jedan od najslavnijih kompozitora na svetu Petar Iljič Čajkovski, komponovao je Srpsko-ruski marš 1876. inspirisan tom temom (2). Zvuci kompozicije opisuju stradanje, požrtvovanje i snagu. U Srpsko-turskom ratu na Moravskom frontu, srpskom vojskom je komandovao general Mihail Černjajev. U blizini Aleksinca u selu Gornji Adrovac, nalazi se crkva Svete Trojice, u znak sećanja na ruske dobrovoljce iz Srpsko-turskog rata. Podignuta je na mestu gde je 20. Avgusta 1876. godine poginuo ruski oficir Nikolaj Rajevski, rodom iz Ukrajine.

Ruski car Nikolaj II Romanov, 1914. godine, poslao je pismo kralju Aleksandru: «Dok god postoji i najmanja nada da se krvoproliće može izbeći, sva naša nastojanja moraju biti usmerena u tom pravcu. Ako uprkos našoj iskrenoj želji, u tome ne budemo imali uspeha, Vaše Visočanstvo može biti uvereno u to da Rusija ni u kom slučaju neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije.»

Rusija nije ostala ravnodušna, da tada ona nije ušla u Prvi svetski rat, i da car Nikolaj II nije poslao ultimatum saveznicima, (ako se savezništvo može prisilom sklopiti), srpska vojska bi nestala u Albaniji.

Cena ulaska u Prvi svetski rat bila je previsoka za Rusiju, a za carsku porodicu, ona je značila smrtnu presudu. Rusija se od tog sloma nikada nije oporavila.

U Solunu na Zejtinliku, pored srpskih svetih ratnika, leže ruski.

Kulturne i duhovne veze Srba i Rusa su neraskidive, one traju kroz čitav Srednji vek do današnjih dana.
Plaćenici ili dobrovoljci? Rusi su podržavali Srbe i onda kada ruska vlast nije bila voljna za to. Period Jeljcinove vladavine ostaće u najgorem pamćenju. Dok su oligarsi uz pomoć zapada pljačkali Rusiju, i delili plen sa svojim zaštitnicima, ruski narod je živeo na ivici opstanka.

Pre deset godina, prvi put mi se desilo da neko nepoznat počne da plače i da se izvinjava kada je čuo da sam Srpkinja. Kada sretnete negde Ruse, nemojte da se iznenadite. Ja sam bila iznenađena samo prvi put. Mnogi Rusi osećaju duboku grižu savesti zato što ruska vlast nije zaštitila Srbiju 1999. godine, u vreme NATO agresije. Američki ambasador u Beogradu uzima tu nesrećnu okolnost kao primer i argument, uz zahtev da Srbija danas uvede sankcije Rusiji. Rusija tada nije bila pod ruskom, već pod američkom vlašću.

Setimo se da su se na Kosovu i Metohiji 1999. godine, borili ruski dobrovoljci, kao i u Bosni nekoliko godina ranije. U Višegradu stoji kameni spomenik sa uklesanim imenima Rusa koji su poginuli u redovima vojske RS. Razlozi zbog kojeg su Rusi dolazili da se bore na strani Srba, pored vekovnih veza između naša dva naroda, bili su pravda, sloboda i pravoslavlje.

Što se tiče plaćenika, prvu privatnu vojnu kompaniju osnovali su Englezi 1975. godine, da bi Amerikanci postali kasnije vodeći u tom poslu. Veliko angažovanje i formiranje novih privatnih vojnih kompanija prati američku ekspanziju na zemlje Bliskog istoka. Osnovni cilj vojske je zaštita države, dok privatne vojne kompanije za cilj imaju profit. Američka vlada angažuje nekoliko privatnih vojnih kompanija za svoje potrebe u Iraku i drugim zemljama koje su okupirali.SAD koriste te resurse kako bi uz pomoć stranih vojnika (plaćenika) ratovale za svoje interese.

Američki oficiri su kroz privatne vojne kompanije, obučavali hrvatske i muslimanske snage u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Rezultati toga su etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj, i specijalne operacije u Bosni, koje su poslužile kao argument za bombardovanje srpskih položaja.

Osnovna razlika između dobrovoljaca i plaćenika je u motivaciji. Dobrovoljci su vođeni idejama pre svega, dok plaćenici ratuju zbog ličnog interesa (novca). Zbog toga plaćenike ne interesuje za koga ratuju, i koji su ciljevi poslodavaca. Takva konstrukcija odgovara SAD, jer teško je poverovati da bi neko iz moralnih pobuda otišao da ubija ljude zbog nafte, širenja NATO baza, ili američke hegemonije. U tom smisli niko ozbiljan ne bi poistovetio dobrovoljce sa plaćenicima.

Državnici ili plaćenici? Nakon reportaže ruske novinske agencije, o uspesima srpskih dobrovoljaca koji se bore na ruskoj strani , u srpskim medijima se pojavilo nekoliko tekstova koji su oštro kritikovali učešće Srba u sukobu u Ukrajini, a premijer Aleksandar Vučić je izjavio da oni nanose ogromnu štetu Srbiji. Najavio je izmenu Krivičnog zakonika, kojom će se učešće građana Srbije u ratu u stranoj zemlji, smatrati najtežim krivičnim delom, sa kaznom do 12 godina zatvora, i pozvao sve doborovoljce iz Srbije da se vrate kući i brinu o svojim porodicama.

Dobrovoljci nanose štetu Srbiji, jer je ona sada posvećena evropskom putu, a evropske vrednosti su neljudskost, podaništvo, koristoljublje, pohlepa, individualizam, homoseksualizam, neonacizam , krvoločnost, terorizam, laž, nemoral. Šta se drugo može reći o današnjoj Evropi, satelitu SAD, čiji emisari drže lekcije o pravima homoseksualaca, dok u Odesi neonacisti spaljuju žive ljude. Dok u Donjecku, Lugansku, Slavjansku vojska Ukrajine puca na civile, decu, EU kritikuje Rusiju i uvodi joj sankcije. Možemo da pogodimo ko ratuje zajedno sa ukrajinskom vojskom, to su američke privatne vojne kompanije u kojima ratuju vojnici različitik nacionalnosti, zbog novca.

Plaćanje najamničke vojske bilo je aktuelno i u Srednjem veku. Vizantija je uvek bila spremna da plati dobre ratnike, čak je i Dušanovo carstvo zlatnicima kupovalo strane vojnike. Ipak, u odlučujućim bitkama važni su motivi. U Prvom svetskom ratu, Srbi koji su živeli na teritoriji Austrougarske, i služili njihovoj vojsci, odmah po prelasku granice, promenili su stranu. Austrougarska vojska ih je plaćala, ali ne odlučuje novac o pobednicima, pa čak ni sila. Ovo su reči austrougarskog vojnika posle Cerske bitke: «Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju. Tek u Srbiji 1914. shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio da neumitna sila-volja savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje u silu».

Ne znam da li je neko svojevremeno Čarnjajeva i Rajevskog nazivao plaćenicima, ali kada premijer Srbije spominje dobrovoljce i plaćenike, onda treba da definiše koja je razlika među njima, i da na osnovu toga pojasni kakvu štetu Srbiji nanose plaćenici, a kakvu dobrovoljci. Možda dobrovoljci idu u rat, jer ne trpe nepravdu, ne mogu da gledaju kako kijevska hunta ubija civile, hoće da pomognu svojoj pravoslavnoj braći da se odbrane od neonacista ili imaju želju da se oduže na isti način na koji su i Rusi nama vekovima pomagali. S druge strane zar nije po Srbiju daleko štetnije to što pripadnici Vojske Srbije odlaze na zajedničke vežbe sa UČK teroristima (tzv. pripadnicima bezbednosnih snaga lažne države Kosovo) i zločinačkom NATO organizacijom? Da li su predstavnici vlasti izrazili zabrinutost zbog toga što se u južnoj srpskoj pokrajini, za američke potrebe, obučavaju muslimanski ekstremisti koji zatim idu u Siriju, Irak a možda i Ukrajinu? Ili južna srpska pokrajina ne sme da se spominje? Sva ta pitanja su u nadležnosti vlasti, i svaki odgovorni državnik bi bio duboko zabrinut zbog njih. Umesto da se bavi najvažnijim nacionalnim i državnim pitanjima, premijer se bavi voljom pojedinaca. Bojim se da nije u pitanju zabrinutost, već primedbe od strane vlastodavaca iz Vašingtona i Brisela.

Posebno treba uzeti u obzir, da ocene o plaćenicima i/ili doborovoljcima dolaze od nekoga ko je u prošlosti regrutovao ljude da se bore za ideale kojih se danas ne seća. Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Šta je sa onima koji su dali svoje živote za te prošle ideale?

Na one koji su otišli u Ukrajinu da za novac pucaju u civilno stanovništvo (na strani kijevske hunte), ne bi li izazvali bratoubilački rat između Rusa i Ukrajinaca, ne vredi trošiti reči. To su pravi zastupnici SAD, psi rata, spremni na svako zlo, zarad ličnih interesa. Baš kao što je Amerika spremna da uvede ceo svet u sukob, ako je to mogućnost za ostanak na tronu.

Veliki ljudi, pobednici, uvek idu za svojim idejama, ne za novcem. Nesumnjivo je da će srpski i ruski narod uvek stati na istu stranu. Zato premijer ne mora da brine ni o plaćenicima ni o dobrovoljcima ni o srpsko-ruskim vezama, ni o NATO u ili Kosovu i Metohiji. Sve će doći na svoje mesto, po utvrđenim istorijskim pravilima. Samo nam je potrebno strpljenje, i vera.

(Srpski kulturni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *