Вукосављевић: Поносни чувари српског језика у Албанији

Vukosavljević: Ponosni čuvari srpskog jezika u Albaniji

12 marta 2017

10 (3)_620x0

U Albaniji, nezvanično, živi između 20.000 i 30.000 Srba, ali njihov tačan broj je nemoguće utvrditi, između ostalog i zbog toga što na poslednjem popisu nisu mogli da se izjašnjavaju kao Srbi. Najviše ih je u Skadru i okolini, ima ih u gradu Fijeru, starosedelaca je bilo i u srednjoj Albaniji (u oblasti Elbasana i Berata, gde je reč o ostatku stanovništva nekadašnjih srpskih država kneza Jovana Vladimira, kralja Milutina i cara Dušana), a postoje i potomci informbirovaca odbeglih posle 1948. godine…

Boraveći nedavno u Tirani, na Konferenciji saveta ministara kulture zemalja Jugoistočne Evrope, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević sastao se sa predstavnicima tri udruženja naših sunarodnika u Albaniji. To su udruženje srpsko-crnogorske manjine „Morača-Rozafa“ i Srpskog pravoslavnog društva „Sveti Jovan Vladimir“ iz Skadra i „Jedinstva“ iz Fijera.

– Teško je da čovek posle sastanka sa predstavnicima naših udruženja nema gorak ukus u ustima – kaže Vukosavljević za „Novosti“. – Srbi u Albaniji živeli su u skoro nemogućim uslovima decenijama, još od vremena režima Envera Hodže, pa i kasnije. U vreme NATO agresije dodatno je pogoršan položaj naše zajednice. Bili su izlagani jakom pritisku za asimilaciju. Uprkos tome, oni se nisu odrekli identiteta i mora im se odati najdublje priznanje za sve one nezamislive napore i neiskazivo teške okolnosti u kojima su živeli. U smanjenom broju, sa malim kapacitetom, izloženi neverovatnim, čudnim, neki put zastrašujućim pritiscima, uspeli su da očuvaju srpsku tradiciju, koja je na području severne Albanije i pogotovu u okolini grada Skadra i te kako prisutna i u materijalnim spomenicima kulure i u tradiciji, i u jeziku.

Veliki deo naše zajednice se proteklih decenija istopio, a našem narodu koji je tamo opstao, država Srbija pomaže upravo preko Ministarstva kulture i informisanja, koje finansira projekte na konkursima za Srbe u regionu. Na taj način podržava se rad ova tri udruženja, odnosno projekti koji se odnose na učenje srpskog jezika i štampanje publikacija, kao i informisanje na maternjem jeziku.
– Toj zajednici su potrebni i podrška i ohrabrenje. Oni je dobijaju ne samo iz Ministarstva kulture, već i iz drugih ministarstava, ali se čini da i dalje postoji prostor da pomoć bude konkretnija i na stalnijoj osnovi – dodaje ministar kulture.

Crkva Svetog Stefana u Skadru na Bojani

Prilikom susreta u Tirani, obećana im je pomoć u bukvarima i knjigama, kao i u programima za učenje srpskog jezika. Biće im obezbeđene i oprema i pretplata za praćenje televizijskih programa naših nacionalnih i regionalnih emitera, organizovana poseta kulturnim spomenicima Srbije, a priprema se i izgradnja srpske škole u Fijeru.

Za najaktivnije udruženje „Rozafa-Morača“ iz Skadra (organizuje gostovanja naših umetnika u Skadru, stipendira 30 studenata da studiraju u Srbiji), koje zakupljuje sat vremena programa nedeljno na lokalnoj TV, već je obezbeđen kulturnoistorijski program u produkciji RTS-a.
Neki delovi srpske zajednice u Albaniji i dalje su u teškoj situaciji. U selu Vraka, recimo, živi 60-70 Srba koji su i egzistencijalno ugroženi, bez sredstava za život i rad. Ministarstvo će pokrenuti inicijativu da im se poboljša standard.

Ostaci Crkve Presvete Bogorodice u Vraku Foto Igor Marinković

– Srpska zajednica u Albaniji održaće se samo uz pomoć Srbije. Oni su i sa malim zadovoljni, samo da znaju da Srbija zna za njih, da se sreće sa njima, i da ne gube vezu sa maticom. Moralna i svaka druga obaveza je da pomažemo maksimalno što možemo, a pritom je očuvanje pisma i kulturnog identiteta najvažniji posao – zaključuje Vladan Vukosavljević.

POZITIVNI SIGNALI

Tokom boravka u Tirani potpisan je sporazum o saradnji između Srbije i Albanije u oblasti kulture, a uskoro će tamošnja ministarka kulture Mirela Kumbaro Furdži, na Vukosavljevićev poziv, doći u zvaničnu posetu Beogradu.

– Podizanje kvaliteta kulturne saradnje sa Albanijom, moći će da dovede i do toga da se položaj srpske zajednice, upravo u oblasti kulture, negovanja tradicije i pisma i drugih sadržaja, obogaćuje. Imamo razloga za relativni optimizam, jer postoje i prvi signali dobre volje sa albanske strane. Očekujemo da praksa to potvrdi.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *