Вулету Журићу уручена Андрићева награда за „Тајну црвеног замка“

Vuletu Žuriću uručena Andrićeva nagrada za „Tajnu crvenog zamka“

11 oktobra 2016

kul-andriceva-nagrada-01_620x0

MEĐU brojnim knjigama pripovedaka, objavljenim 2015. godine, „Tajna crvenog zamka“ Vuleta Žurića („Laguna“) izdvojila se kao najuspelije delo iz minule pripovedne godine i pridružila pisca nizu velikih imena ovenčanih Andrićevom nagradom. Žuriću je priznanje uručeno juče u Andrićevoj zadužbini, gde ga je primio iz ruku novog predsednika, akademika Mira Vuksanovića, a dodelio mu ga je žiri u kom su sedeli Aleksandar Jovanović, Petar Arbutina i Mileta Aćimović Ivkov.

Laureat Vule Žurić podsetio se svog promišljanja značenja Andrićevog „Mosta na Žepi“ u trenutku kada se u toj Žepi zatekao, u jednom drugom i drugačijem vremenu, kao tumač, sa vojskom Unprofora, te zamišljao kako Anrićev hajduk Stojan iz priče „Veletovci“ preko tog mosta zamiče „iz onog Andrićevog, u ovaj naš, svet `pun gada`“.

Već više od četiri decenije, na dan rođenja velikog Andrića, na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku, a koja je svojim naslovom i sadržajem u skladu sa dostojanstvom Andrićevog dela.

– Žurića posebno interesuje Jugoslavija, njeni političari i pisci, njen kulturni i simbolički smisao, ono što je bila u vremenu i što bi danas mogla biti u sećanju – naveo je Jovanović u obrazloženju žirija, podsetivši da se na stranicama ove knjige pojavljuju i nestaju, u većim ili manjim ulogama: Josip Broz Tito, Rodoljub Čolaković, Slobodan Penezić Krcun, Vladimir Nazor, Šaban Bajramović, Bora Stanković, Miloš Crnjanski, Veljko Petrović, Stanislav Vinaver, Petar Kočić, i naravno sam Ivo Andrić.

– Kada je stigao na književni vrh, u dan kad je primao Nobelovu nagradu, pred međunarodnom javnošću, svojom besedom slavio je priču i pričanje, slavio je pripovetku kao način literarnog kazivanja – podsetio je na Andrićevu veličinu akademik Miro Vuksanović, i dodao: – Posredno je kazao da je u srpskoj književnosti kojoj pripada, u njenom proznom delu, sve do dvadesetog veka pripovetka bila u središtu, a potom, postepeno ali dosledno, bivala zapostavljena.

NIZ VELIKANA

PRIPOVEDAČKI niz srpske književnosti, obasjan Andrićevim imenom, kako je juče rečeno, započet je 1975. dodelom nagrade danas živom klasiku, akademiku Dragoslavu Mihailoviću za „Petrijin venac“, a među 39 dosadašnjih laureata su i Antonije Isaković, Milisav Savić, Aleksandar Tišma, Mirko Kovač, Svetlana Velmar Janković, David Albahari, Danilo Kiš, Filip David, Živojin Pavlović, Milorad Pavić i drugi.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *