ZA I PROTIV: Srpski ili srbski!?

ZA I PROTIV: Srpski ili srbski!?

2 jula 2014

matica_srbska_1860„Kada čitalac naiđe na pridev “srpski” napisan y obliky “srbski” prvo što my padne na pamet je da se radi o grešci aytora koji nije najbolje ypoznat sa pravilom jednačenja syglasnika po zvyčnosti, koje nalaže da u ovom slučaju B prelazi y P. Pa se često čyje i primedba: “Ovaj nije čyo za Vyka Karadžića”.

No, da li je zaista tako? Oblik “srbski” koriste yglavnom oni koji sy vrlo dobro ypoznati sa ovim pravilom, te namerno skrećy pažnjy na njega. Mnogi se iznenade kada čyjy da je i sam Vyk Stefanović Karadžić koristio oblik sa slovom B. Naime, ne samo što je prvi rečnik štampan kao “srBski” nego i sam Vyk o ovom pitanjy korespondira sa Vladikom Lukijanom Myšickim, kada my y svom pismy navodi: “…y Rječniky će srbskom biti opisani gotovo svi običaji srbski.” Na ovaj deo Myšicki odgovara y svom sledećem pismy Karadžićy rečima: “…srbski, Srbkinja mora ostati… I Nemci kažy Habsbyrg, i mi ljybko a ne ljypko… Da znam da ćete pečatiti Srpski, a ne Srbski, raspisivao bih na sve strane i vikao iz petnih žila da vam ne dajy ni krajcare.” Sa ovakvim stavom, veryjemo, složio bi se i naš poznati pesnik Pavle Popović Šabčanin, a naročito Milica Stojadinović Srbkinja. U to vreme je naša najveća pesnikinja bila na vrhyncy evropske slave, a svom je imeny sama dodala nastavak “Srbkinja”. Vyk je s njom bio y vrlo dobrim odnosima i nije zabeleženo da je on, ili bilo ko drygi, prigovarao kako jedna od najpoznatijih poeta y ondašnjoj Evropi ne zna da se potpiše. Na krajy krajeva, ty sy i ondašnje “Novine Srbske” da paze na jezik. Dakle, oblik “srbski” je dominirao y drygoj polovini XIX veka, jednako kao što je y prvoj dominirao oblik “serbski”, koji se izgovarao kao “sjerbski”.

Standardizacijom jezika “Matica Srpska” ysvojila je oblik “srpski”, što nikako nije sporno. Međytim, neki naši današnji lingvisti navode vrlo razymljive argymente y odbrany oblika “srbski”. Pa tako prof. dr. LJybomir T. Gryjić kaže: “Pogledajmo primer sa izvedenicama od reči GRB. Pridev od njega je grBski, a ne grPski. Zašto ty nije primenjeno pravilo o jednačenjy po zvyčnosti? Pogotovo što je GRB vlastita imenica. Drygo pravilo kaže da kada je vlastita imenica koren izvedene reči, onda se ona zadržava y originalnom obliky, tj. ne menja se, y izvedenoj reči, kao što sy Srbkinja, Srbstvo, srbski izvedene reči od imena (vlastite imenice) SRB.”

Interesantno je i kako smo došli do oblika srPski, jer ako pogledamo neke dryge jezike vidimo da je svyda y ypotrebi originalni oblik, sa slovom B. Tako je naš jezik kod Slovenaca i danas “srbski”, kod Rysa “serbski”, kod Engleza “Serbian” itd. Nigde “srpskog”, “serpskog” niti “Serpian”.“………..

Zašto srbski a ne srpski? zato što pridev srpski nije od imenice SRB već od reči SRP (alatka za košenje).

Zato što Srpkinja nije iz Srbije nego iz nekakve mitske zemlje srpova – srpije. samo su Srbin i Srbkinja iz Srbije.

Zato što je jedino srbstv…o reč koja kazuje suštinu Srba, a ne srpstvo. srpstvo označava suštinu oruđa za košenje tj. SRPA!

Ako se govori „P“ umesto „B“ zbog lakšeg izgovora i samim tim tako i piše (što je potpuno neverovatno – ko je taj koji je mogao da izmisli pravilo da se zbog „LAKŠEG IZGOVORA“?! menja suština i ime naroda? Ko ima pravo da tako nešto uradi i proglasi?) kako to da se onda i sledeći primeri ne pišu ovako: graDSki – graCki, sveTSki – sveCki, nađite još primera….a i poznata je simbolika koja vlada svetom,B predstavlja BOGA a P predstavlja PAPU, ima mali milion dokaza za to samo se treba pročačkati, čak je i Vuk nakon njegove reforme dozvolio da ostane „srbski“, ali je to krajem 19. veka promenjeno

engleski: serbian

ruski: Serbskiй

nemački:Serbisch

srbski: Srpski

bugarski: Srъbski

drugi nas bolje zovu nego mi sami sebe.

ALI NE SILIM NIKOG DA TAKO PIŠE,JA ĆU TAKO PISATI A NEKA PIŠE KAKO KO HOĆE

SRB je koren imena naroda našeg SRBSKOG, SRBI ili SRBLJI, SRBIN, SRBKINJA, SRBČE, SRBSKI, SRBIJA, SRBADIJA, SRBO itd. Koren se ne može menjati samo se nastavci mogu meljati. Ako se izmeni koren menja se i smisao.

Sveti SAVA prvi arhiepiskop SRBSKI. Tako stoji napisno u Dečanima! I tako treba da se piše danas, a i u budućnosti!!!

Nije strašno što Srbi pišy srpskim jezikom a ne srbskim, niti što koriste simbole a ne simvole, ako znajy šta pišy tim jezikom i kakve i čije simbole (i y kakve svrhe) koriste. Ali strašno je ako toga nisy svesni, pa im se sytra desi da se ćirilica potpyno ykine, a veze sa našim korenima potpyno zatry. U tom slyčajy neće biti iznenađenje da za pola veka, ili vek, na Balkany živi malo pleme Srpa, ynijata, koji pišy Gajevom latinicom i svoje korene traže y Zagreby, Bečy i Vatikany.

(srpskaistorija.wordpress)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Prorus says:

    Izlupaste gluposti. Jedino pravilno je SRPSKI. A tek onaj ipsilon umesto u sto ubaciste...

  2. soko says:

    kod Srba je teško biti pametan, kada nemaju ili neznaju pravila,,,,

  3. suvi says:

    Pa postoje neka pravila u pravopisu pa je zato Srpski,(Banjaluka-Banjalukanin???),a onu glupost oko grba i da ne spominjem.Grb ili Srbin,u cemu je caka poredjenja ili kod drugih jezika,pa oni kazu Deutchland,a mi Nemacka ili Netherland,a mi Holandija,Wiena ,a mi Bec i u nedogled.Ovaj vas rezime ili od ljudi koji su hteli nesto da rasprave oko Srpski ili Srbski nisu naveli prave ili dobre primere

  4. Svevlad says:

    Stvar je u gramatici. Po pravilima današnje gramatike piše se srpski, a po pravilima stare "srbske" gramatike piše se srbski. Pravi srpski jezik i pismo su u Miroslavljevom Jevanđelju. Stari srpski jezik je imao crkvu u sebi. Današnji srpski jezik nema crkvu, već pregršt psovki...sledica obezboženja, posle nam svako drugi kriv za rezultate. Mi smo narod Srb, zapadni narodi nazvali su Srbe Serbi ili Servi, to je došlo od njihove jezičke siromaštine. Oni nemaju r kao samoglasnik, pa su zato prinuđeni bili da stave e pred r da bi mogli izgovoriti. Tako dakle ni Sorab ni Serb nego Srb. Srednjovekovni srbski jezik je bio najsavršeniji jezik na svetu. Pisala su se jevanđelja, crkveni spisi, zapisi itd. A šta mi možemo današnjim srpskim jezikom? Samo da psujemo, da vređamo, da hulimo. Današnji srpski jezik je totalno KASTRAT od jezika, prepravljan od masona sve da bi se jaz među saplemenicima,najviše našim drugim imenom tj. Rusima,produbio u ambis...malo logike, činjenica suvih i sadašnja stanja gledano kroz geopolitiku...vekovi se tu kao minuti rezonuju. Jezičko rasipanje i raslojavanje je kad se manje komunikacijski živom rečju, onom najjačom, razumemo,jer tad "manja" smo i braća.To dušmanima našim vekovnim vazda beše vodilja jalova i potuljena, pa bečki, a naše gore lisa,precizno odabrani, potkupljeni ili ubeđeni nečim postaše redovni honorarci "po delu" i takvi, na žalost, doživotno radiše sve ubeđeni da je "progres" u pitanju, a ne videći dalekosežnije od svog nosa ili pak da im se ne ukinu platice radi sigurnijeg bitisanja u materijalima pod stare dane. Neki se i orodiše tu, pa takvi i u lože učlaniše neke...Bilo svega uvek i biće, imena im pred Gospodom zvučna biti neće više, a trud za Večnost odmerena bića. Stari "srbski" jezik iz Miroslavljevog Jevanđelja treba vratiti u školama, i vratiće se, budemo li imali pameti za promenu malo, do sad videsmo sve "pametne" koji u ime svih nas, ne pitavši ni savremenike tada, se pogordiše iz raznih razloga, te sadovde o glupostima polemišemo...Veći i vredniji smo mi narod, ima dostojanstvenijih i svetlijih ciljeva u planu Boiga za nas, a mi izbore sami pravimo uvek, time se vodi i posledica, baš na materijalnoj planeti ovoj kao putokaz jasan,te osetićemo kao i do sada do tančina ceo danak ili naprotiv krunu svakog nam izbora,a u datom nam vremenu i okolnostima istorijsko-geopolitičke prirode. Miroslavljevo Jevanđelje je sam Bog sačuvao, jer će se ono koristiti u budućnosti. Gospod je sačuvao Miroslavljevo Jevanđelje, jer je to Bogonadahnuta knjiga namenjena srP/Bskoj budućnosti, bitno je da se sabrani u celo saberemo kao neophodni elementi svakog sistema ili tačnije u sabornosti sveta Liturgija. Budimo celo i u različitostima, tu je suštna poenta, srž opstanka i Spasenje duša posle zemnog nam prekratkog gostovanja na Zemlji...Dostojni ostajmo pred precima i potomcima, jer preživesmo sve i do sada, ane ponavljajmo greške, saberimo se svi i blještimo, narode moj slavni i plemeniti. Hvala na strpljenju, nisam sad ovo umeo kraće, oprostite mi šta god da treba možda sad, ali razumeste me nadam se,da je namera kakva treba i bez obzira u razmimoilaženju nekom, suština je svima imperativ da se dogodi suštnost ta naša najbolja baš. Svako dobro svima, neka sve Nebo čuva i nazdravlje....Sabrani u zbiru, to je plod i progres, to je bogougodno i svakom normalnom Srbinu dohvatljivo, a na nama je opet sve...A i izbor pravimo svi zajedno, mirno i živototvorno za sve. Trud, trud i samo trud...Ima ko to sve vidi odgore,svaka energija, i dobra i ona druga, se reflektuju, kao zalog prožimaju kroz upravo same pošiljaoce, i harmonija je neizbežna...Trudimo se za onaj svetli balans horizontalne vertikale i vertikalnog nam horizonta sopstva. Z`Bogom i nazdravlje, živi bili!

  5. Ljiljana says:

    "Tako stoji napisno u Dečanima! I tako treba da se piše danas, a i u budućnosti!!!" Neverovatno je koliko se zalažete za to B a pišete latinicom. Kada bismo pisali kao što je pisano u Dečanima, ništa ne bismo razumeli. Jezik je živ, menja se, pravila se menjaju. Ne vraćajte nas, ni u mislima, u rani srednji vek. I potpišite se, da znamo ko nam to piše :)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *