ЗА КОГА НАВИЈА КРЕМЉ, А ЗА КОГА ПЕКИНГ: Кога Русија, Иран или Кина желе у Белој кући?

ZA KOGA NAVIJA KREMLJ, A ZA KOGA PEKING: Koga Rusija, Iran ili Kina žele u Beloj kući?

5 oktobra 2020

Za koga navija Kremlj, a za koga Peking? To su pitanja koja su u glavi američkih obaveštajaca uoči američkih predsedničkih izbora zakazanih za 3. novembar.



Visoki zvaničnici upozoravaju da će strane sile „koristiti prikrivene i otvorene mere uticaja“ kako bi pokušale da pokolebaju američke glasače, izdvajajući Rusiju, Kinu i Iran.

Rusija

Kao što se već zna, Rusija je „ukrala scenu“ kada je reč o izborima održanim 2016. godine.

Američki obaveštajci veruju da je Rusija pokušala da pokoleba glasanje u korist Donalda Trampa, ukazujući na sastanke njegovog tima i ruskih zvaničnika, sajber napad na predsedničku kampanju Hilari Klinton i demokrata, ciljanje državnih baza podataka i napore da se pojačaju lažni ili stranački materijali na mreži.

Prošlog meseca republikanski panel u Senatu pružio je dalju podršku stavu da je Rusija želela da Tramp pobedi, zaključivši da je njegova kampanja laka meta stranog uticaja, piše BiBiSi.

Što se tiče 2020, ovog puta je Hilari Klinton zamenjena Džoom Bajdenom. U svojoj proceni, šef Nacionalnog kontraobaveštajnog bezbednosnog centra Vilijam Evanina rekao je da Rusija „koristi niz mera da prvenstveno ocrni bivšeg potpredsednika Bajdena“.

Po mišljenju direktora FBI Kristofera Vreja, Rusija nikada nije prestala da se meša. To Moskva negira, a portparol Kremlja je optužbe nazvao „paranojom koja nema veze sa istinom“.

Šta kažu kandidati? Džo Bajden je nedavno upozorio da će postojati „cena“ koju će Rusija platiti ukoliko nastavi da se meša, nazivajući Rusiju protivnikom SAD.

Predsednik Tramp je često negirao optužbe protiv Rusije.

Nakon sastanka sa Vladimirom Putinom 2018. godine, Tramp je rekao da je ruski lider rekao da se „Rusija nije mešala“.

– Ne vidim razlog zašto bi – naveo je on.

Kina

Istaknuti glasovi u Trampovoj administraciji tvrdili su da upravo Kina, a ne Rusija, predstavlja glavnu pretnju ove godine.

– Video sam obaveštajne podatke. To sam zaključio – rekao je državni tužilac Vilijam Bar.

Evnina navodi da američki obaveštajci veruju da bi Kina više volela da predsednik Tramo, kog Peking smatra nepredvidivim, „ne pobedi ponovo“.

Iako postoje navodi da bi Kina mogla da ima „uticaj“ na izbore, Peking poriče mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja, rekavši da nije „zainteresovana ili voljna da to učini“.

Šta kažu kandidati? Ovog meseca je predsednik Tramp retvitova članak u kom se navodi da se „čini kako Kina favorizuje Bajdena na predsedničkim izborima“.

– Naravno da žele Bajdena. Uzeo sam milijarde dolara iz Kine i dao ih našim farmerima i američkom trezoru. Kina bi bila vlasnik SAD da su tu Bajden i Hanter – rekao je Tramp misleći na Bajdenovog sina Hantera.



Američko-kineske veze su na najnižoj grani, dve zemlje se spore oko svega, od korona virusa do nametanja kontroverznog zakona o bezbednosti u Hongkongu.

Bajden pokušava da se odbrani od optužbi predsednika Trampa da je blagonaklon prema Kini. Demokrate tvrde da je Rusija, kada je reč o izborima, najagresivnija.

Iran

Šta kažu službe? Evnina kaže da je Teheran protiv još jednog mandata predsednika Trampa, koji će, kako veruje, rezultirati nastavkom „američkog pritiska na Iran u nastojanju da se podstakne promena režima“.

Iranski napori biće, kaže, usredsređeni na „online uticaj poput širenja dezinformacija na društvenim mrežama i recirkulacija antiameričkog sadržaja“.

Što se tiče Irana, saopšteno je da je iranska grupa, poznata kao „Fosfor“, neuspešno tražila pristup nalozima zvaničnika Bele kuće i predizbornog osobla u periodu od maja do juna ove godine.

Šta kažu kandidati? Iran na američkim izborima nije toliko „važan“ kao Rusija ili Kina, kako u pogledu svog mogućeg uticaja, tako i kad je reč o politici.

Predsednik Tramp je vodio agresivnu politiku protiv Irana, povlačeći se iz nuklearnog sporazuma i naredivši ubistvo generala Kasima Sulejmanija.

Džo Bajden kaže da ova politika nije uspela. On je rekao da postoji „pametan način da budete oštri prema Iranu“, obećavajući da će pogurati „destabilizujuće aktivnosti u zemlji“.

(Telegraf)

KOMENTARI



3 komentara

  1. test01 says:

    Gluposti - isto je ko god da bude glumio sledeceg predsednika USA. To je samo figura a duboka drzava je stvarnost. Nece biti razlike ko god da bude novi tzv predsednik. Trump je obecao da ce "isusiti mocvaru" a eno sada pije viski i koronise....

  2. Rista says:

    E, pa dosadili mi već i saće presavijem stranice! Da li neko na ovom Svetu još uvek veruje da pored najkvarnijih i najlažljivijih i bez sumnje najobaveštenijih i najuspešnijih medija u ljudskoj istoriji, a to su merički mediji, mogu mediji Kine, Rusije i Irana koji su samo prozirno bleda, još uvek u porođajnim pelenama kopija američkih savremenih medija, da izgrade bilo kakav uticaj u Americi? Napadi na druge državne medije američki mediji koriste kao još jedan profesionalno kvaran i programiran metod da ubede svoj narod u neke svoje istine, mada amerikanci nigde ne vide taj napad jer ih naprosto ne zanima i teško da može da se probije kroz američki medijski saobraćaj . Američki mediji su tako ukorenjeni, rasprostranjeni i agresivni u Americi da jednostavno spavaju u krevetima sa Amerikancima i čekaju da se probude a onda ih odmah zaskoče sa Gud moning, Amerika! Kina i Rusija i dalje napadaju Ameriku! Čak i u SAMOJ rusiji i Kini, oni su jači od ruskih i kineskih medija. A u Srbiji naveliko divljaju. Srbija nosi majice sa meričkim reklamama, uči iz knjiga programiranih u nemačkoj koje se štampaju u hrvatskoj po bolonja metodama EU. Srpski medijski studiji imaju astale kao siromašne kopije američkih studija ili su uvezli opremu iz amerike koju su ameri odbacili pre 50 godina, reporteri su nam sa debelim operisanim usnama , našminkanim i svinjskom mašću namazanim licima(dakle, većinom nakaze)se nose(u tri lepe) kao i američki, aleje drveća su uvezene iz holandije a ISTO TO JE I U RUSIJI I U KINI. Rusi, Kinezi, Iranci, Srbi i vasceli Istok kopiraju svaki pokret Amerike. Kada u Americi plane moda da se stare kurve sete da su nekad bile "silovane i pipane kao devojčice" od nekih javno poznatih ljudi koji su nekome zasmetali, odmah se seti i Zaharova u Rusiji da je jedan general pipao među noge dok još nije bila popularna nakazna kopi američka portparolka Kremlja, Kinezi snimaju videa na skrnavom američkom jeziku, Iranci uvode savremenu prostituciju u islamsku republjik, Srbi snimaju najodvratnije rijalitije na Svetu koji su zverskiji čak i od većine američkih...I sada merički mediji tvrde kako se sirovi, nakazni i tek u razvoju Istočni mediji mešaju u izbore u merici?

  3. Rista says:

    Postoji ipak jedan, ali samo jedan način kako i kada bi Istočni mediji postali popularni preko noći, a to je...Kada pi plata u Kini bila 10000 dolara mesečno, u Rusiji bar 8000 dolara mesečno i kada bi ljudi Sveta gledali kako da stignu u taj raj. (kada bi prosečna plata u Srbiji bila bar 1000 evra, Srbija bi imala navalu Albanaca, Hrvata, Bugara, Makedonaca, Rumuna...Sreća pa nemamo)Ovako, dok oni tamo na Istoku prebiraju sa stonima dolara a oficiri i naučnici imaju platu do 1100 dolara mesečno, koga medijski može da zainteresuje kina i Rusija? Ili dok je prosečna plata u Srbiji 250 evra, koga interesuje šta piše srpsko-nemačka Politika ili nemačko-srpske Večernje Novosti! Pa ne interesuju ni Srbe a ne nekog sa strane. Uostalom, naši glavni mediji u 90% svega što objave, slede Zapadne medije i objavljuju ili malo karikirane i prilagođene ili originalne zapadne vesti i ostalo. Kakav je tu povratni uticaj na Amerikanca? Nikakav! Uopšte ne postoji. Naši internet mediji koji su delimično prosrpski, imaju nano mikro posete na svetskom nivou i za 199% njih ni jedan amer nikada nije ni čuo a ne čitao. Bili su pokušaji ranijih godina i kada bi srpski internet medij opstao malo duže i stigao do jednog milimikro promila interesovanja na svetskoj sceni, bivao je uklonjen sa interneta. Internet je još uvek američko dvorište. Druge države kao Kina i Rusija, pokušavaju da ga naprave i u svom dvorištu, ali to ide sporo i još uvek je beznačajnog karaktera čak i na lokalu. Aj u Kini je malo značajniji taj lokal internet iz prostog razlolga što ih ima 1 milijarda a ne zato što je prodoran ili svetski uspešan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *