За нови злочин спремни!

Za novi zločin spremni!

8 septembra 2015

ui1g27UY2F8Piše: Vladimir Frolov

Ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže trag  – poslovica je u svim srpskim zemljama koju najnoviji pojavni oblik hrvatskog neofašizma, samo  potvrđuje.

Dežurni analitičari sa Soroš-kazana uporno već dokazuju, da je to samo bezazleni pojavni oblik predizbornih manipulacija plebsom a ne nikako (vidljivi) neofašizam, ali zahtev je kao novorođenče — rodilo se, valja ga «ljuljati»! Sam zahtev, tačnije njegovu pozadinu nastanka valja rasvetliti, ako ne zbog Hrvata a ono svakako zbog Srba koje već jedan vek uporno lažu o genocidu nad njima, i naročito o tvorcima same ideje toga zločina.

Daleke 1875. godine, krajem aprila, bila je delegacija RKC fratara iz hercegovačkih samostana tajno (kao i uvek) u mestu Imotski, da tamo lično upozna cara austrijskog sa svojim istraživanjima opasnosti za gubitak pokrajine Hercegovine, iako je tada bila u sastavu Otomanske imperije. Car je ne slučajno baš tada obilazio pokrajinu Dalmaciju, pred sam početak narodnog ustanka u Hercegovini.

Reč je o saznanju, da su se viđeni lokalni Srbi i muslimani dogovorili da više ne trpe zulum i samovolju moćnika koji u ime Alaha nemaju mere ni granice, a zulum se njihov podneti više ne može. Napori RKC sveštenika, da stanovnike te pokrajine privole carskoj kruni austrijskoj i svetom ocu u Rimu, ozbiljno su ugroženi te su zato caru po savet došli.

Pročitajte još:

NEMAČKO SVEDOČENJE O USTAŠKIM ZLOČINIMA: Čak se i Hitler zgražavao!

LOGOR JASENOVAC: Najsvirepija zločinstva vršili su katolički svećenici u ustaškoj odori

Zamalo docije, starešinstvo hercegovačkih RKC samostana, kao delegacija poseti (takođe tajno) cara u gradu Dubrovniku, potvrđujući mu navode već iznete u Imotskom, ali i iznoseći (izmišljene) „dokaze“ da on ima sva prava na hercegovačku zemlju.

Iako su turski činovnici u Hercegovini lepe pare za budne oči i uši odvajali, ipak je ova delegacija i otišla i vratila se sretno i neprimetno, umešno rukovođena od samog dubrovačkog biskupa koji je celu ovu akciju i pripremio.

Saradnja Beča i Vatikana usaglasila se kao i uvek na srpsku štetu, te su se lokalni katolici držali nekako po strani u pripremama za opštenarodni ustanak, u borbi za slobodu i pravo naroda na  samoopredeljenje u kojoj državi će da živi kao slobodan svet, a ne roblje.

Malobrojni hercegovački intelektualci školovani u Beču, uprli su sve snage svoje da perom i tekstom potaknu licemernu evropsku javnost, da vrši pritisak na otomansku administraciju da najzad počne i da provodi dogovorene reforme, na ograničenju samovolje na štetu hrišćana. Kao i uvek, podršku su dobili među ruskim  sveslovenskim krugovima, ali i pristašama Garibaldija i Mancinija u Italiji, našta Vatikan nije nikako lepo gledao.

Knjaz Nikola Petrović, video je u toj borbi svoju šansu za teritorijalno proširenje pod vidom bratske pomoći napaćenom narodu (računajući i on na rusku pomoć kao i uvek), što mu nije bilo nimalo mrsko.

Srpski intelektualci u Austro-Ugarskoj svesrdno su se zalagali za prava ugnjetenog naroda u Hercegovini, i naročito se u tome isticao krug u Zagrebu kome je tada pripadao i pesnik Jovan Jovanović-Zmaj, koji će uz Vuka Stefanovića-Karadžića poneti i zvanje počasnog građanina! (Napomena – možda će sada neki domoljub da pokrene peticiju da se istaknutim „velikosrpskim zločincima“ to i oduzme, kako se ne bi prljala prošlost dičnog carskog grada Agrama?)

Kada planu ustanak poznat kao „Nevesinjska puška“, ustalasa se slovenski svet i ustanicima stiže toliko potrebna medicinska pomoć i lekari iz Petrograda, a svesrdno ih pomagaše srpski trgovački i građanski krug u Zagrebu. Uz književnika Augusta Šenou i pesnik Jovan Jovanović-Zmaj najviše pomože perom i pesmom svojom, njihovu opravdanu borbu.

Zmaj je tvorac poznate koračnice koju su rado pevali svi koji su podržavali ustanike i čiji početni stihovi glase: PUŠKA PUCA A TOP RIČE, BARUT MIRIŠE, MLAD USTAŠA NA BOJIŠTU RANJEN IZDIŠE!

Zmaj će prvi nazvati ustanike pesnički – USTAŠE – jer ustaše protiv terora. Pod tim je on podrazumevao Hercegovce sve tri vere, jer su kod vojvode Luke Vukalovića bila i dva bataljona muslimanskih ustanika, koji se bore zajedno sa pravoslavnima i katolicima, pod vođstvom don Ivana Musića. 

Ovaj pesnički naziv preuzeće listovi u Petrogradu, Pešti i Beču, a koristiće ga i dopisnici francuskih i engleskih listova. I sami su ustanici u svojoj međusobnoj prepisci izraz ustaša koristili, te je tako i Petar Karađorđević, kao jedan od ustaničkih vođa na Tromeđi (deo između Like, Dalmacije i Bosne) gde je tada ratovao pod imenom Petar Mrkonić, svoj dnevnik naslovio – Beleške jednog ustaše – objavljujući ih docnije u emigraciji.

Posle odluke Berlinskog kongresa da Austro-Ugarska okupira BiH, svesno će RKC fratri u samostanima hercegovačkim pokrenuti kampanju veličanja samo katoličkih ustanika, koji su pregli da bi se BiH carskom zemljom nazvala. Kazivanje o ustanku i njegovim junacima u selima hercegovačkim prenošeno je zadugo u pričama zimskih noći, gde ih je kao dečak čuo i Anta Pavelić, koji kao vođa frankovaca počinje da izraz ustaše koristi  u antisrpskoj kampanji, nakon održavanja prvog hrvatskog katoličkog koncila u Zagrebu 1900. godine.

Kada grupa bivših oficira KuK armije u Mađarskoj 1921.godine osnuje centar za obuku hrvatskih terorista, počeće se njegovi polaznici nazivati ustaše a RKC sveštenici hercegovački počeće međunarodnu kampanju, u kojoj tvrde da je to „starohrvatski“ naziv za borce protiv tiranije. Zajedno sa njima i HSS kao izrazito hrvatska politička stranka koristi taj izraz ali i jugoslovenski komunisti tim izrazom označavaju tzv. borce za „hrvatsku slobodu“ od „velikosrpskog ugnjetavanja“, iako su teroristi koji miniraju putničke vozove i pošte, da bi civili stradali!

Kao emigrant u Italiji, usvojiće Pavelić sva obeležja fašista i nemačkih nacista i tek će tu tridesetih godina prošlog veka nastati i njihov partijski pozdrav – Za dom, spremni!uz podizanje ruke (možda je i to „starohrvatsko“?)

Članovi ustaške terorističke organizacije pozdravljaće se tako tajno u Jugoslaviji do aprila 1941.godine, kada se u hrvatskom saboru usvaja kao službeni pozdrav i svi akti fašističke NDH nosiće tu frazu. Dokumenti o upućivanju Srba, Jevreja i Roma (Cigana) u ustaške logore smrti nosiće obavezno tu frazu, kao znak zlokobne sudbine koja ih čeka.

Pod tim geslom, hrvatski fašistički bojovnici u sastavu „vražije divizije“ na Istočnom frontu činiće zločine nad civilnim stanovništvom u Malorusiji.

Nekada svetlo ime ustaša – kao oznaku borca za slobodu, hrvatski fašistički zločinci u vreme NDH potpuno će zaprljati, dajući mu buduću oznaku – zločinca koji čini genocid!

Hoće li u bazi Cepotin na jugu Srbije, koja je i stvorena za obuku NATO trupa a ne za odbranu ugroženih Srba od šiptarkih terorista, hrvatski vojnici da pozdravljaju fašističkim pozdravom, kad se usvoji kao službeni?

Hoće li tzv „vojnici Srbije“ da mirno slušaju to pozdravljanje, jer tata Kirbi tako kaže a „faktor stabilnosti u regionu“ tako nalaže!

Jeli usvajanje toga pozdrava u funkciji pripreme da se dovrši započeti posao u Hercegovini iz perioda NDH, dok se pevalo: „Paveliću šta ćemo od Srba“ – a zbog srpskog narodnog ustanka nisu završili posao (ni iz drugog pokušaja, kazali bi cinici).

Hoće li „vesele ustaše“ da ponovo miniraju kosturnicu u Prebilovcima da ni kosti poklanih Srba ne mogu spokojno počivati u svojoj zemlji, kao i 1992. godine.

Ili se borbeni „starohrvatski pozdrav“ kako to kažu predlagači peticije predvođeni vojnim vikarijatom hrvatske vojske kao dela NATO trupa, pripremaju za novu Istočnu kampanju?

Hoće li možda ponovo da formiraju „vražiju diviziju“ po treći put, sada kao buduća NATO prethodnica, da se najzad obračunaju sa tim pravoslavnim prljavcima, kako to oni rado kažu.

Još samo i da im se pridruži Plava divizija iz Španije, divizija Viking iz Švedske i Norveške, finski, poljski, francuski i mađarski neofašisti uz rumunske, pa je cela „demokratska“ EU na pohodu za „uljuđivanje“ („starohrvatski“ izraz za vaspitanje) tih „neuljuđenih“ Rusa!

„Faktor stabilnosti u regionu“ bi svakako trebalo da zna da je u okupiranoj Srbiji zahtevano od Milana Nedića kao predsednika vlade, da neizostavno i Srbi moraju biti  prisutni na Istočnom frontu, ali je on to odlučno odbio.

Nemački okupatorski komandant, pokušao je da taj zahtev svede na simbolično prisustvo makar jedne čete, kao protokolarnu a ne borbenu formaciju, ali je stari general i to odlučno odbio. Kada su nemački okupatori potom pokušali da svoj zahtev ostvare nagovaranjem Dimitrija Ljotića, ni on nije želeo da tako šta učini svom narodu, i to u trenutku najveće moći nacističke Nemačke.

Staljingradski slom evropskih fašista, jer je to zapravo i bio, jasno je pokazao dalekovidost i mudrost Milana Nedića kao predsednika kolaborantske vlade, da u trenutku odluke ipak misli samo na srpsku budućnost, jer su samo Srbi i Grci jedini evropski narodi čije oružane formacije nisu bile u sastavu fašista, na Istočnom frontu.

Činjenica da su i Srbi i Grci pravoslavni narodi svakako nije bez značaja, a bila je osnov odgovora Milana Nedića u okupiranoj Srbiji!

„Faktor stabilnosti u regionu“ ipak je samo na čelu vlade u poluokupiranoj Srbiji, što svakako nije bez značaja, o čemu i teta Angela i tata Kirbi ipak moraju da razmišljaju!

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Brus Li says:

    ZA KOPANJE PO KONTEJNERIMA SPREMNI !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *