Novorosija nije nova tvorevina, zbog nje su se uvek vodile bitke

Novorosija nije nova tvorevina, zbog nje su se uvek vodile bitke

6 septembra 2014

0524_big_novorossiya„Za Novu godinu pićemo sa Vladimirom Putinom šampanjac povodom rođenja Novorosije”, izjavio je u ponedeljak Aleksej Mozgovoj jedan od najistaknutijih predvodnika proruskih pobunjenika u Ukrajini.

Da li će pomenuti šampanjac zaista poteći pokazaće naredni meseci. Ipak ono što je evidentno to je da se sudbina, takozvane, Novorosije sve više razmatra u medijima, i u Rusiji i u Ukrajini, pa i šire.

Podsetimo, u ovom trenutku pod Novorosijom se podrazumeva savez samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska. Kako su poručili pobunjenici, već su određene i granice nove države a ista je proglašena – suverenim entitetom.

Trenutno, u Novorosijski region ulazi osam oblasti: Luganska, Donjecka, Harkovska, Zaporoška, Dnjepropetrovska, Hersonska, Nikolajevska i Odeska.

Novorosija nije nova tvorevina. Postojala je vekovima, paralelno sa Ukrajinom, Starom Rusijom, Belorusijom i Rusijom. Istorijske okolnosti dovele su do toga da ovaj deo zemlje, nastanjen uglavnom ruskojezičkim stanovništvom, postane deo ukrajinske države i kao takav je, praktično, tretiran sve dok u bivšoj sovjetskoj republici nije došlo do nasilne smene vlasti svrgavanjem predsednika Viktora Janukoviča, u februaru ove godine.

Ovaj deo evropskog kontinenta, tačnije, prostori na Azovskom moru, severnom Crnom moru i dalje ka severu koje je nekadašnja ruska carevina osvojila od Tatara i Turaka, bio je atraktivni cilj za osvajače još pre naše ere. Prešli su njime svi mogući narodi: od žitelja pricrnomorske stepe, kada se formira i praindoevropska jezička grupa, pa preko Kimeraca, Skita, Grka, Alana, Turaka, Srba, Bugara…

Svi pomenuti dobro su shvatali prirodna bogatstva kojima obiluju ovi krajevi i nisu žalili glave da do njih dospeju.

Prolazili su vekovi i vojske, a bitke nisu jenjavale. Pamti se ustanak Bogdana Hmeljnickog koji je vodio seljake hrišćane i kozake pridnjestrovskih zemalja protiv poljskih magnata i njihovih pristalica. Novorosijska gubernija osnovana je 1764. na teritorijama koje su nekada zauzimali Srbi Sloveni a administrativni centar postao je grad Kremenčug na jugu Poltavske oblasti.

Kako navode istoričari, Novorosija je jedan od najuspešnijih projekata predrevolucionarne Rusije. Započet je u vreme vladavine carice Katarine Druge. Ona je obavila zvaničnu posetu Novorosiji i Krimu 1787. i osnovala Jekaterinoslav, današnji Dnjepropetrovsk.

Kako bi se pred caricom pokazala naprednost ovih krajeva, na brzinu su formirana čuvena Potemkinova sela i gradovi u koje je, jednako brzo, naseljeno stanovništvo.

Novorosijska gubernija prolazila je, međutim, kroz mnoge promene. Deljena je, pa ponovo okupljana, zavisno od volje imperatora koji je stolovao u Moskvi.

Krajem 19. i početkom 20. veka Novorosija postaje jedan od najdinamičnijih delova ruske carevine pa i cele Evrope. Odesa i Jekaterinoslav ubrzano ulaze u red najvećih ruskih gradova.

Boljševička revolucija 1917. kao i posledice Prvog svetskog rata, takođe su doneli mnoge promene u ovom delu Ruske imperije.

Kako su primetili ukrajinski analitičari, naziv „Novorosija” dugi niz godina se nije pojavljivao u političkom žargonu. Novorosija je, praktično, sa karte Rusije nestala 1917. godine. Mnogi u bivšoj sovjetskoj republici čak i ne znaju poreklo njenog naziva. Upravo stoga ima onih koji su skloni da mu pridaju tek propagandnu svrhu.

Čak ni u vreme nemira 2004. kada je regionalna elita sa jugoistoka Ukrajine počela da gubi moć, reč „Novorosija” nigde nije spominjana. Nisu je naglašavali čak ni donjecki separatisti 2006, kada je osnovana društvena organizacija Donjecka republika. Uostalom, zastava Novorosije, kao i njen grb, kreirani su tek ove godine.

Ipak, u svetlu velikih političkih komešanja i građanskog rata, naziv „Novorosija” izbio je u prvi plan, pa čak postao i pojam za koji su se čvrsto vezali ukrajinski pobunjenici, a sve češće ga pominje i ruski predsednik Vladimir Putin.

Da li je ovaj stari naziv izvučen iz naftalina kako bi obezbedio „lažnu samoidentifikaciju” pobunjenika, kako tvrde u Kijevu, ili je zaista reč o projektu koji je utemeljen na čvrstim osnovama pokazaće skora budućnost.

Kako piše dr Aleksandar Raković, a kada je reč o Novorosiji, ona je po slomu Ruskog carstva ušla 1922. pod okrilje Ukrajine. Od 48 miliona žitelja Ukrajine, prema popisu iz 2001. Ukrajinaca je bilo 37 i po miliona, a Rusa osam miliona i trista hiljada. Dr Raković dodaje da mogućnost da se neko identifikuje i kao Ukrajinac i kao Rus tada nije predviđena. Ipak, prema britanskim istraživanjima iz 1998, ovaj dvojni identitet poseduje čak 27 odsto ukrajinskih žitelja. To bi, kako se dalje zaključuje, značilo da rusku pripadnost na ovaj ili onaj način poseduje čak 44 odsto Ukrajinaca.

Novorosija je u sastavu carske Rusije i kasnijeg Sovjetskog Saveza doživela izuzetnu ekspanziju kako stanovništva, tako i ekonomije. Još u doba imperije, na teritoriji Novorosije u Donbasu, Harkovsku i Dnjepropetrovsku je stvorena jaka privreda. U Nikolajevu i Hersonu su izgrađena velika brodogradilišta a u Odesi i Mariupolju luke sposobne da prime i najveća plovila.

Sve ovo pogodovalo je razvoju industrije uglja i drugih ruda u Donbasu i susednim oblastima i nastavljeno je i u doba SSSR-a. Razvoju Harkova koji je bio glavno administrativno sedište Ukrajinske SSR pogodovalo je i to što je od 1919. do 1934. ovde izgrađena velika fabrika traktora. Slično je bilo i u Dnjepropetrovsku koji je napredovao zahvaljujući izgradnji velikih hidroelektrana. Bilo je to doba, takozvanih, petoletki kada su sve snage prve socijalističke države bile usmerenje na jačanje privrede. U Harkovskom tenkovskom zavodu konstruisan je čuveni tenk T-34, najbolje oklopno oružje Drugog svetskog rata.

Sve je to na neki način prekinuto 1990. kada je Ukrajina napustila SSSR i formirala se kao samostalna država.

Pod novom vlašću (nelegalno ustanovljenoj posle demonstracija u Kijevu početkom godine) i strateškog okretanja ka Zapadu, oblasti Novorosije su bačene u drugi plan. Nepoštovanje volje tamošnjeg življa uzrokovalo je pobunu koja se pretvorila u građanski rat koji ne samo da razara Ukrajinu nego i preti stabilnosti celog evropskog kontinenta.

Da li će pobunjenički lider Aleksej Mozgovoj i Putin zaista za Novu godinu popiti šampanjac znaćemo vrlo brzo. Dotle će se valjda naći dovoljno pameti na dve zaraćene strane da se prekrate muke Ukrajinaca, rušenje gradova i puteva i pogibije na obe strane – i među vojnicima i među civilima.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Milisav Visnjic says:

    Ivane brate uzmi stoje tvoje!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *