За углед ћирилице

Tweet

ЋИРИЛИЦА није питање наше прошлости већ и садашњости и будућности. Нови предлог закона само редефинише односе између службене и јавне употребе, конкретизује и поједностављује недовољно јасна места у постојећим одредбама, а у домен приватног, неформалног и неслужбеног нити задире нити би то смело да се деси – истакао је у четвртак професор Филолошког факултета Александар Милановић, приликом представљања Предлога за измену и допуну закона о службеној употреби језика и писма, у Министарству културе и информисања.

Ове предлоге припремила је Радна група министарства, у коју су укључени представници Одбора за стандардизацију српског језика. О мерама чији је циљ боље регулисање статуса ћирилице у јавном саобраћају, њено промовисање, неговање и заштита као писма које лежи у темељима наше културе, говорили су министар Владан Вукосављевић, као и остали чланови групе: др Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду, професор овог факултета др Милош Ковачевић, др Срето Танасић, професор Филозофског факултета у Нишу и посебни саветник министра културе и информисања др Драган Хамовић.

– Предлози ни у ком случају не подразумевају рестриктивне мере ни одредбе које би угрозиле било чију слободу избора, и првенствено се односе на стимулисање употребе ћирилице, рецимо на давање попуста фирмама за истицање јавних исписа на ћириличном писму – рекао је Вукосављевић.

Предложене измене и допуне закона, како је наглашено у обраћању медијима, превасходно регулишу службену употребу ћириличног писма, са циљем да подстакну преферирање ћирилице као битног елемента на коме почива наша култура, те враћање дигнитета ћирилици и српском језику, што значи и враћање дигнитета српској култури. Напоменуто је да се ради о мерама које стимулишу употребу писма која одавно представља законску обавезу у службеној, званичној комуникацији.

Део прашине која се безразложно подигла у медијима проистиче управо из непознавања Устава Републике Србије, којим је употреба ћирилице као јединог службеног писма, прописана деценијама, сматрају чланови Радне групе.

Новост би, ипак, нагласио је Хамовић, представљало увођење стручног тела, Савета за српски језик, које би се језичком политиком бавило на државном, односно на нивоу Министарства.

Професор Танасић је такође истакао да су се струка и држава најзад сусреле у мишљењу да језичку политику треба проводити заједнички, те да је формирање Савета за српски језик нужност.

НАЗИВИ ПРЕДУЗЕЋА

ПРЕДЛОЖЕНИМ допунама прецизно се означава појам службене употребе језика и писма, која се односи и на називе предузећа, робе, услуга, декларације, гаранције, рачуне. Предвиђа се оснивање Савета за српски језик и дефинише друштвена брига о службеном језику и матичном писму, док су мањински језици дефинисани у складу са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима.

Tweet