ЗАБОРАВИТЕ ШТА СТЕ УЧИЛИ, ТО ЈЕ БИЛА ЛАЖ: Борман и Хитлер су преживели и ево шта су створили, ово што сада видите је…

ZABORAVITE ŠTA STE UČILI, TO JE BILA LAŽ: Borman i Hitler su preživeli i evo šta su stvorili, ovo što sada vidite je…

15 maja 2017

Pol Mening, istaknuti novinar mejnstrim medija, bio je progonjen jer je 1981. godine otkrio da je Drugi svetski rat bio farsa.

U saradnji sa saveznicima, Martin Borman je osigurao posleratni ekonomski preporod Nemačke transferom nacističkog bogastva u inostranstvo.

I on i Hitler su preživeli. Ovo je više dokaz da su, na vrhu, nacisti i saveznici bili kontrolisani od strane istih ljudi, Iluminata jevrejskih bankara.

Svrha rada u suštini je da se ubiju nemasonski jevreji i nejevrejske patriote, degradira i demoraliđe čovečanstvo, i konsoliduje dug i moć u rukama bankara.

Zašto ljudi ne žele da veruju da je čovečanstvo u zagrljaju satanista? Moderna istorija je bila i još uvek je pakao na zemlji za više miliona.

Pregled “Martin Borman: Nazi In Exile“  Pola Meninga iz 1981. godine – autora Džona Sandersa

Očekujući poraz Trećeg rajha, rajhslajter Martin Borman je uspostavio 750 korporacija u neutralnim zemljama, pripremljenih kao sredstva za dobijanje bogatstva Nemačke, pored patenata i drugih vlasničkih industrijskih informacija.

Organizacioni genije i stvarna snaga iza Hitlera, Borman, je uspešno prebegao iz Evrope u Južnu Ameriku i upravljao “Rajhom u egzilu“ u godinama nakon rata.

Sa ostacima SS kao izvršne ruke, bivšim gestapo načelnikom Generalštaba, Hajnrihom Milerom kao direktorom bezbednosti, 750 korporacija kao osnovom ekonomske moći i voljne tišine, i saradnjom sa zapadnim saveznicima, Borman je vodio svoju organizaciju do pozicije potpune vlasti.

Jedan bankar, koga je Mening citirao, nazvao je Bormanovu organizaciju “najvažnijom akumulacijom moći novca pod jednom kontrolom u istoriji.“

Kontrolišući velike nemačke korporacije, samu Federalnu Republiku i veći deo Latinske Amerike, Bormanova organizacija je takođe zadržala zavidan krug uticaja u SAD.

Pol Mening je napisao konačan tekst o Bormanovoj organizaciji. Mening je radio sa CBS radiom tokom Drugog svetskog rata u Londonu, kao pripadnik elite Edvard Murov/Volter Kronkajt tima, a zatim postao pisac govora za Nelsona Rokfelera.

Otkriće

Nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata, Mening je naišao na vojne CSDIC intervjue sa članovima nemačkih industrijskih i bankarskih magnata u američkoj Nacionalnoj arhivi. Zapanjen nalazima, Mening je odlučio da napiše knjigu o tajnim mahinacijama nacističkog pranja novca.

Nepoznat Meningu, rukopis je bio kolac u srce bivšeg direktora CIA-e Alena Dulsa, koji je zastupao mnoge nemačke interese na obe strane Atlantika toko 1930-ih i 40-ih godina, kroz svoju advokatsku firmu Sulivan i Kromvel, sa kancelarijama u Njujorku i Berlinu.

Nakon nemačke predaje, Duls je bio instrument u tihom regrutovanju Hitlerovog šefa obaveštajne službe generala Rajnharda Gelena i mnogih njegovih ključnih operativaca. Oni su dovedeni u Fort Hunt u Virdžiniji, i uključeni u američku  O.S.S. koja je prevedena u  C.I.A. sa donošenjem NSC-68 1948. godine pod Trumanom. Gelen je ostao američki zaposlenik u potpunoj tajnosti do povratka na čelo nemačke BND pedesetih godina.

Zabrinut zbog javnog izlaganja Meningove istrage, Duls se ponudio da “pomogne“ nesvesnom Meningu sa njegovim rukopisom, i poslao ga da traži Martina Bormana u Južnoj Americi. Ne znajući da je bio namerno preusmeren, Mening je unapred u svojoj knjizi da se lično zahvaljuje Alenu Dulsu za njegovo uveravanje da je “na pravom putu“ i da “treba tako da nastavi.“ U stvarnosti, Dulsova pomoć je bila usmerena na to da pošalje Meninga i njegov rukopis u zaborav kako bi izbegao otkrivanje transfera i zaštitio nacistički novac.

Objavljivanje istorije

Preko svojih veza sa velikim američkim korporacijama, Bormanova grupa je uspešno izvršila pritisak na izdavača nakon što je izdavač odbio Meningov rukopis. Od posebnog značaja za suzbijanje Meningove knjige je bila porodica Tajsen. (patrijarh Fric Tajsen je bio Hitlerov najraniji i najistaknutiji zagovornik kod nemačkih industrijalaca) Njegov unuk, Kont Ziki-Tajsen, koji je kontrolisao Thyssen Steel  iz svoje baze u Argentini, stavio je do znanja da bi se veoma cenilo ako bi se američki izdavači “držali podalje“ od Meningovog teksta.

Mening je konačno pronašao dom za knjigu u nezavisnoj izdavačkoj kući Lyle Stuart. U znak osvete, šefu izdavačke kuće su polomljene noge nedelju dana nakon što je knjiga objavljena, a kritike knjige su blokirane na velikim novinskim tržištima i mejnstrim publikacijama. 1993. godine, nakon još jedne decenije intenzivnog istraživanja, Meningov sin Džeri je besmisleno i neobjašnjivo ubijen.

Na osnovu informacija prikupljenih od njegovih kontakata u obaveštajnoj zajednici, Mening je zaključio da je ubistvo bilo osveta za to što je nastavio svoj rad i nameru da objavi narednu knjigu “U potrazi za Martino Bormanom.“ Smrt njegovog sina je uništila Meninga i osujetila završetak 2. knjige. On je umro ubrzo nakon toga, 1995. godine.

U decembru 1998. godine, istraživač i emiter sa sedištem u Kaliforniji, Dejv Emori, je sproveo radio intervju uživo… sa Meningovim preživelim sinom, Piterom, a vezano za Bormanovu organizaciju i rad njegovog oca da obelodani njihove aktivnosti. Piter je dirljivo opisao teškoće koje je njegova porodica doživljavala kao rezultat rada njegovog oca na knjizi.

Pored nadzora i uznemiravanja, porodica je doživela ekonomske i mentalne poteškoće, kao rezultat namerno postavljenih prepreka. Iz očiglednih razloga, kopije ove knjige su marljivo uklonjene sa tržišta i neko vreme se nisu mogle nabaviti.

Ovaj značajan rad ipak ostaje neprikrivena istina u vezi sa posleratnim preporodom Nemačke i postavlja  temelje za razumevanje njihovih trenutnih pokušaja za prevlast u proizvodnji, bankarstvu i liderstvu u okviru Evropske Unije.

KOMENTARI



6 komentara

  1. kuka says:

    Nešto se tu ne slaže. Istorija kaže da je Borman bio vrlo skromnog porekla, skromnog obrazovanja i skromnih sposobnosti, sa nerazrešenim konfliktima sa nasilnim ocem, čija je jedina vrlina bila bezrezervna lojalnost Hitleru. Ni pomena nema o nekoj genijalnosti ili izuzetnosti bilo koje vrste. Ovde kaže da je imao genijalne organizacione sposobnosti. Ne bi bilo ni prvi ni poslednji put da je istorija falsifikovala činjenice, ali ne vidim zašto bi se to u ovom slučaju činilo, utoliko pre što su nekim drugim Hitlerovim saradnicima (npr. Himleru) bez naročitog razloga priznate sposobnosti, genijalnost, organizaciona veština itd. Čini mi se da je ovde preuveličana Bormanova uloga. On je bio Hitlerov lični sekretar, što u prevodu znači potrčko i ljubavnik, bez mnogo lične inicijative i ideja. Ne znam...

  2. Baraba says:

    Najvece lazi na svetu su 1. Covek postao od majmuna 2. Nafta je nastala od mrtvih dinosaurusa 3. Covek sleteo na mesec 4. Titanik brod udario u santu leda 5. 2 kule u Njujirku 9/11 srusili teroristi.... sve sto su vas ucili iz Istorije je laz... the truth is somewhere out there...

  3. padre says:

    Baš vam je "mejnstrim" vest, spada u onu kategoriju, veštice stvarno postoje!

  4. Nemanja Vlahović says:

    Bormanov leš je pronađen u Berlinu u toku zemljanih radova i identifikovan.

    • marinel says:

      da. ali zli jezici tvrde da je u njegovoj lobanji bilo ostataka zemlje, koja odgovara onoj iz patagonije... to je kao bio njegov testasment.. bla, bla

  5. Kosovac says:

    Potpuno tačna vest. Teško je da se dokaže materijalno, ali činjenice mogu lepo da se slože onako kako su uradili ovaj Mening i još neki. Nemci su se brzo oporavili zahvaljujući opljačkanom bogatstvu, a nama serviraju priče zato što su radni i disciplinovani ljudi pa mogu od govna da naprave pitu. Oni koji danas posmatraju Evropsku Uniju u ovom svetlu, lako mogu doći do zaključaka i istine da to nije teorija zavere, već Istina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *