Забранама се влада откад је света

Zabranama se vlada otkad je sveta

22 juna 2015

crna-knjiga-korice-5_620x0Tačno pre dva veka u Srbiji je zabranjena prva knjiga „Serbie, plačevno“ štampana na staroslovenskom jeziku u Veneciji. Autor Miljko Radonjić, profesor geografije i nekoliko godina ranije Karađorđev ministar spoljnih poslova, podvrgao je oštroj kritici rusku politiku prema Srbiji. Pošto je tada imala prijateljske odnose sa Rusijom, knjigu je najpre zabranila Austrija (uz saglasnost srpskih vlasti), a potom i Srbija. Od tada pa do danas makaze zabrana i ideoloških osuda neprestano rade, o čemu svedoči „Crna knjiga“ Marka Lopušine (u izdanju „Prometeja“) o cenzuri u Srbiji od 1945. do 2015.

Revnosnim čuvarima raznih politika i ličnosti smetali su čak i stripovi, pa je ostalo zabeleženo da nekoliko brojeva „Mikija i njegovog dvojnika“ nije izlazilo jer je neko u ovim crtežima video ruganje maloletnom kralju Petru Karađorđevu i namesniku knezu Pavlu. Na sličan potez odlučila se i nova vlast, tek ustočilena, decembra 1945, kada je sudskom odlukom zabranjeno izlaženje edicije u stripu „Tri ugursuza za vreme okupacije“ i stripovanih romana, Puškinove „Poštareve kći“ i Tolstojevog „Vaskrsenja“. Obrazloženje je bilo da „štetno deluju na našu omladinu“. Pod izgovorom borbe protiv šunda svojevremeno je prekinuto i izlaženje „Tarzana“, a prethodno je sa kioska nestao i „Robinzon“.

– Tajne službe, Udba i Kos, zaplenile su 15.000 zabranjenih dela. Sudska i politička cenzura je javno od 1945. do 1990. sasekla 1.300 umetničkih dela visokog ranga. Među njima oštricu zabrane je osetilo 570 knjiga, 380 novina i časopisa, 76 filmova, 70 pozorišnih predstava, 56 narodnih i novokomponovanih pesama i šlagera, 15 izložbi slika, nekoliko radio i TV emisija, dosta karikatura, aforizama – navodi Lopušina.

Knjiga, inače, obiluje desetinama konkretnih primera „nepoželjnih“ umetničkih dela i stvaranju „crnih lista“ pisaca, slikara, režisera, glumaca, kojima je bio onemogućavan nastup u javnosti. O tome svedoče ne samo neki od njih nego i oni koji su u svojim rukama držali cenzurske makaze, jedni po nalogu, a drugi iz dubokog ličnog ubeđenja.

APSOLUTNA KONTROLA MIŠLJENJA

Praksa čuvanja Broza, SK, Jugoslavije, socijalizma, JNA, samoupravljanja, dobila je nove ciljeve, metode i oblike u vreme režima Slobodana Miloševića. U Srbiji je tada, ističe autor, na delu bila politička, policijska, sudska i vlasnička cenzura sa crnim listama zabranjenih javnih ličnosti. Napominjući da je cenzura ugrađena u vladavinu svih država sveta kao instrument totalne kontrole individualnog i kolektivnog mišljenja i izražavanja, Lopušina zaključuje:

– Što je više demokratije u svetu, to je veća kontrola i zabrana javnog delovanja. U trenutku kada je 2014. „Gugl“ dostigao svoj maksimum u protoku informacija i broju ljudi koji ga koriste, uveo je strogo ograničenje objavljenih sadržaja. To je krunski dokaz cenzure u 21. veku, a od tog procesa Srbija nije izuzeta.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *