Загреб поново тресе антисрпска хистерија

Zagreb ponovo trese antisrpska histerija

9 februara 2015

akt-yagreb-ponovo-trese_630 6567Odluka suda u Hagu da odbaci tužbu i kontratužbu za genocid, koju su mnogi videli kao šansu za pomirenje Hrvatske i Srbije, samo je dolila ulje na vatru, pa su odnosi dve države dospeli, čini se, na najnižu tačku. Srbija i Srbi glavna su meta većeg dela hrvatske javnosti, a antisrpska histerija prisutna je na svakom koraku.

Hrvatski političari utrkuju se ko će veću paljbu osuti po istočnom susedu. I sa najviše adrese stigla je pretnja – premijer Zoran Milanović je zapretio da će blokirati ulazak Srbije u EU ukoliko ne promeni zakone i ne odrekne se nadležnosti nad hrvatskim državljanima koji su činili zločine nad Srbima.

„Ucenama neće biti kraja“, kaže za „Novosti“ Savo Štrbac, direktor „Veritasa“. Tražiće da ispunimo sve ono što su naveli u tužbi protiv Srbije, a što je Hag odbacio: reparaciju ratne odštete, povratak kulturnog blaga, rešavanje pitanja nestalih, da Srbija sudi svim počiniocima ratnih zločina na teritoriji Hrvatske. Uslediće i zahtev da se reši granica na Dunavu.

Istoričare i poznavaoce prilika između dve države kroz duži istorijski period ne čudi sve ovo.

„Mržnja prema Srbima jedino je što ujedinjuje Hrvate poslednjih 150 godina. Čak i sada kada su proterali Srbe i sveli ih na minimalan broj, ostala je mržnja kao integrišući činilac. Ta mržnja postoji oduvek, a javlja se u talasima“, kaže za „Novosti“ istoričar Vasilije Krestić.

Istoričar Momčilo Pavlović navodi da su od kada žive u zajedničkoj državi, bilo Kraljevini SHS ili u Titovoj Jugoslaviji, Srbi i Hrvati imali i svetle trenutke međusobnog prožimanja i saradnje. Ali, i užasne periode omraze.

„Kulminacija je bilo sistematsko uništavanje Srba za vreme Drugog svetskog rata i genocid počinjen od ustaške države, a koji se ili prikrivao ili minimalizovao“, navodi Pavlović za „Novosti“. “ Devedesetih godina lista zločina i srpskog pamćenja je proširena“.

A kolika je razmera zločina iz devedesetih godina bila, možda najbolje govore rezultati popisa koje nam prenosi Savo Štrbac:

„Na popisu 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena među kojima su najmanje 60 odsto bili Srbi. Deset godina kasnije 2001. godine popisano je 201.000 Srba, a na poslednjem popisu 2011. bilo ih je samo 186.000. Pritom, od 2002. do 2012. godine četiri i po puta više ljudi je napustilo Hrvatsku i otišlo u Srbiju nego što ih se vratilo u Hrvatsku“.

S druge strane granice stižu nešto dugačija viđenja. Tako Žarko Puhovski smatra da su odnosi Srbije i Hrvatske kao sistem spojenih posuda – omraze ima na obe strane. On, ipak, ističe da se oštrica napada sa Srba pomerila ka Jugoslovenima i udbašima:

„Imamo novu modu, prebraja se ko je Jugosloven, a ko je druga generacija udbaša. Ti napadi su „korisni“ iz dva razloga – ne potpadaju pod govor mržnje i mogu se u njih ubaciti i nepodobni Hrvati“.

Profesor dr Josip Jurčević, sa zagrebačkog Instituta „Ivo Pilar“, ističe da srpska etnička zajednica ravnopravno sudeluje u teškoj sudbini velike većine hrvatskih državljana.

U Hrvatskoj se, kaže Jurčević za „Novosti“, već godinama neprekidno povećavaju siromaštvo, nezaposlenost, iseljavanje, socijalno raslojavanje, opšte nezadovoljstvo, beznađe…

„Privredna i društvena kriza je na rubu socijalnog haosa, a ne vide se nikakve naznake oporavka. Glavni razlog svih negativnosti u Hrvatskoj je korumpirana i pljkačkaška vladajuća oligarhija. Zbog očuvanja svoje moći i onemogućavanja bilo kakvih promena, ta oligarhija medijski, politički i na sve druge načine proizvodi ideološke, socijalne i etničke podele i suprotstavljanja u hrvatskom društvu“, ocenjuje Jurčević.

Komentarišući komplikovane odnose između dva naroda, psiholog Žarko Trebješanin poziva se na Frojda koji je pisao o „narcizmu malih razlika“:

„Mi smo slični narodi, imamo isti jezik, istu religiju, samo različite konfesije i različit kulturni model. Narodi koji su slični uveličavaju razlike koje postoje kako bi mogli da se mrze. Uprvo zbog toga najkrvaviji su građanski ratovi između sličnih naroda“.

Trebješanin ocenjuje i da ti odnosi dosta zavise od politike i globalnih okolnosti, koje mogu dovesti do masovnih zločina i mržnje koja truje čitave generacije.

Govor mržnje u saboru

Pošto se Milorad Pupovac pre dva dana „usudio“ da deljenjem selotejpa novinarima u Hrvatskom saboru podseti na ime i ratno delo delo Branimira Glavaša, istog popodneva je verbalno razapet od poslanika Dinka Burića iz Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje. Reči koje je izgovorio Burić mogu se shvatiti samo kao poziv na livkvidaciju političkih predstavnika srpskog naroda.

Burić je Pupovcu poručio:

„Dosta je velikosrpskih četničkih provokacija u Saboru. Klub SDSS se toliko osilio da otvoreno nastupa kao četnička velikosrpska ćelija u Saboru“.

Reakcije hrvatskih državnih organa na istup Burića su izostale, ali nije i provala mržnje prema Srbima na internetu. Poslanici SDSS su bili meta u Saboru, a u hrvatskom sajber prostoru svi Srbi. Moderatori veb-sajtova nisu reagovali.

Problem su elite

Istoričar Čedomir Antić smatra da ne mrze svi Hrvati Srbe i da su narodi manje-više svuda isti. On problem vidi u elitama. „Hrvatska elita zloupotrebljava odnos prema Srbima kako bi ostvarila unutrašnje ciljeve. Dobar primer je upotreba ćirilice koja ne bi postala problematična da to nije bilo potrebno HDZ za početak velike kampanje povratka na vlast. Slično je bilo i sa tužbom u Hagu koja je svojevremeno pomogla SDP da dokazuje svoj patriotizam“, ističe Antić.

Brojke

* 528.000 Srba u hrvatskoj po popisu iz 1991.

* 201.000 Srba bilo po podacima 2001.

* 186.000 Srba ostalo u Hrvatskoj 2011.

(LJ. Begenišić / Novosti)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Ranko-Banja Luka says:

    Dobar ustaša je mrtav ustaša, zapamtite to, o kratkog pamćenja i zaboravna braćo Srbi!

  2. s@Ša says:

    Stranci kroz istoriju o konjušarima i najvećem evropskom šljamu...da ne bude zabune mislim na Krvate! 1) "Hrvati nikada u historiji nisu imali vladara koji je govorio njihovim jezikom" (Franjo Josif) 2) "Hrvati to su dronjci" (Franjo Josif) 3) "Hrvati su izmet ljudskog roda" (Adolf Hitler) 4) "Hrvati su najhrabriji narod na svetu ne zato sto se nicega ne boje, nego zato sto se nicega ne stide"(Jovan Ducic) 5) "Od svih naroda na zemaljskom saru, Hrvati su najgrozniji"(Karl Marx) 6) "Boze sacuvaj nas gladi, kuge i Hrvata"(iznad ulaza u Njemacku katedralu) 7) "Hrvate treba staviti pod starateljstvo"(Teodor Ruzvelt). Kada je 1848 izbila revolucija u Severnoj Italiji za otcepljenje od Austrije tkzv. Milanski ustanak, Hrvati su na celu sa banom Jelacicem poslati da uguse taj ustanak, gde stu pocinili stravicna zverstva. Tom prilikom Marks i Engels napisali su sledece stihove: Peitschen dies Gesindel in die Donau, Stäupen fort dies freche Lumpenpack, Die Bettler, hungrig, ihres Lebens müde, Ein Schwarm Landläufer, Schelme, Vagabunden, Kroatenabschaum, niedre Bauernknechte, Die ausgespien ihr übersättigt Land Zu tollen Abenteuern, sicherm Untergang. u prevodu na sprski: Batinom oterati te bitange u Dunav Sibajuci odgurati od sebe ovu drsku poganiju Gladne prosjake, umorne od zivota Copor begunaca, nevaljalaca, hulja, probisveta Hrvatska govna ljudskoga roda, niske seljacke slugenjare Koje je izbljuvala wihova presita zemlja Da bi postali besni pustolovi i da bi sigurno propali Austrougarski vice-maršal Gherter: "Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj borbi bi napuštali položaje, dok bi veoma vešto izbegavali protivničku vojsku i uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih ponekad i stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi."

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *