Захар Прилепин: Жалим што нисам бранио Србе

Zahar Prilepin: Žalim što nisam branio Srbe

18 januara 2017

014 (4)_620x0

ČESTO sam u Srbiji. Na Beogradskom sajmu knjiga ljudi su u redovima čekali da im potpišem knjige, a sada sam prvi put u prilici da u Mokroj Gori uzvratim pozdrave svom domaćinu Emiru Kusturici, jer on filmovima miluje duše miliona mojih sunarodnika, a bez duše se, da znate, na svetu ne može opstati – kaže ruski pisac Zahar Prilepin, gost desetog „Kustendorfa“.

Ovaj vetaran rata u Čečeniji, autor „Patologija“, „Greha“, „Sanjke“, „Cipela punih vruće votke“, „Obitelji“, romana i zbirki pripovedaka, koji su obeležili poslednje dve decenije ruske književnosti, briše granice između umetnosti i života, „sposoban da osvesti i pokrene čak i najveće duhovne lenčuge“.

– Braća smo po duhu, ali i po delima. Čak i o ratu slično mislimo, a to nije mala stvar. Kada je NATO bombardovao Srbiju, ja sam bio momak. Sada žalim što nisam obukao uniformu, što nisam došao da se sa svojom braćom borim. Rusija je tada bila slaba. Nije bilo saglasja između političara i naroda, a da je ono postojalo, moja zemlja bi branila Srbe. Sada svet ponovo strahuje od Rusa, a kada strahuje, više je pravde za mnoge od nas. I ja sam, kao što je Kusturica došao na Drinu, otišao s porodicom iz grada na obalu, u jedno selo u Donbasu. Moja deca su tamo srećnija nego na asfaltu – govori Prilepin.

Uveren je pisac da svetska politička elita, anglosaksonski i evropski svet, veruje da je sloboda samo za njih rezervisana:

– Oni su planetu privatizovali za sebe. Oni su sekta, uništavaju pojedince, države, nacije, mnogima ne dozvoljavaju pravo na samoopredeljenje. Ko voli pravdu, oseća se usamljenim u takvom poretku stvari. Zato se događa da ljudi poput Džonija Depa, koji imaju naizgled sve, dolaze u Mokru Goru i u Srbiju, da u stvarnosti upotpune svoja shvatanja. Prava je sreća za ovaj svet što postoje ljudi poput Olivera Stouna, Noama Čomskog, Nikite Mihalkova, Kusturice… To je poput okupljanja ljudi koji se ne slažu sa uspostavljenim globalnim normama.

Raduje Prilepina i to što novi američki predsednik više veruje Vladimiru Putinu nego odlazećoj administraciji. To, prema njegovom mišljenju, ne znači da će dobri odnosi lako biti uspostavljeni, „jer će novi američki predsednik trpeti velike pritiske centara moći u svojoj zemlji“.

– Sasvim je normalno da pisac u vremenu rata bude političan. To je, štaviše, deo ruske tradicije, takvi su bili Puškin, Dostojevski, Gorki, Majakovski… Ova potreba je još jača ako vašu zemlju pokušavaju da ponize i pokore, kako u takvim okolnostima nemati jasne političke poglede. U Donbasu, gde sada živim, organizujem koncerte, izložbe, projekcije filmova. Za nas bi Kusturičin dolazak predstavljao veliku, važnu stvar. Poziv je upućen, i sada ga očekujem među braćom – ističe Prilepin.

KUSTURICA: DRMA ME TREMA

OTVARANJU izložbe fotografija „Deset godina Kustendorfa“ u Galeriji „Kapor“ u ponedeljak je prisustvovao i Prilepin, u iščekivanju srpske premijere Kusturičinog filma „Na mliječnom putu“. Posle ponoći, koncert u krcatoj „Prokletoj avliji“ održala je bluzerka Ana Popović.

– Drma me trema! – kaže, u šali, Kusturica, uoči premijere filma. – U Moskvi smo trenutno u 400 bioskopa. U Veneciji je bilo suza i ovacija. U još dvadesetak zemalja bilo je isto. Sada očekujem našu publiku i one koji će na sve ovo moje reći: „Pa, dobro je, nije loše…“

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kulak says:

    Živela Novorusija! Rusi u Odesi i Harkovu i drugim područjima Novorusije koji su trenutačno pod okupacijom banderovaca, na strani su svoje braće u Donbasu. Kad za to dođe pravi trenutak i oni će uz pomoć Rusije znati da se izbore za slobodu, kao što su znali Rusi u Donjecku i Lugansku.Zahar Prilepin je svojim primerom pokazao da čovek može biti srećnji kad se bori protiv fašizma nego da konformistički odmara negde u zavetrini.Došao je u Donbas i bori se zajedno sa tamošnjim Rusima protiv fašizma, za slobodu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *