ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ НВО, ОДМАХ!

ZAKON O FINANSIRANJU NVO, ODMAH!

20 aprila 2017

Piše: Vladimir Đukanović

Uništenje institucija dovodi do urušavanja sistema. Najbolji način da dovedete do uništenja institucija je da ih otrgnete od države i napravite ih navodno nezavisnim. One tada zaista postaju nezavisne od države, ali ulaze u totalnu zavisnost od nevladinog sektora, odnosno onih koji dotiraju nevladin sektor.

Takvih primera je koliko hoćete. Recimo brojne agencije koje su izmišljane samo da bi se od države otele nadležnosti. Tim agencijama danas caruje nevladin sektor, dok država, koja ih drži na budžetu, mora da trpi njihovu „nezavisnost“. Praktično, Vlada kao organ izvršne vlasti, ostaje bez ingerencija u mnogim važnim oblastima, ministarstva se svode na ikebanu, a dominaciju preuzima nevladin sektor preko svojih ljudi u izmišljenim nezavisnim telima. Suština je da se vlast koja nije pogodna neoliberalnim krugovima dovede u apsurdnu situaciju da nema mogućnosti da uradi ništa, jer je svuda koče agencije i tzv. nezavisna tela, odnosno nevladin sektor.

Poseban problem je izbor kadrova u tim agencijama. Danima se pre izbora veoma agresivno priprema teren kroz medije finansirane spolja da je određeno lice iz neke nevladine organizacije najbolje rešenje da postane član određenog nezavisnog tela. Ako se vlast koji slučajem drzne pa se suprotstavi takvom rešenju, onda se povede haranga na one koji su glasali protiv takvog predloga.

Praktično, većina za člana nevladinog sektora obezbeđuje se prekko najprimitivnijeg medijskog pritiska, a ponekad i direktnom korupcijom. Lice koje postane na taj način deo nekog tzv. nezavisnog tela ili agencije tada kreće u obavljanje zadatog mu zadatka, a to je da kroz navodnu kontrolu vlasti, koja je po pravilu uvek politički motivisana kako bi se vlast degradirala, zapravo radi na urušavanju sistema. Tako su to radili Saša Janković i tim u njegovom kabinetu zaštitnika građana, tako to rade mnogi drugi.

Da se razumemo, nemam ništa protiv nevladinih organizacija, ali imam protiv njihovog političkog uticaja, posebno protiv njihovog političkog aktivizma. Taj uticaj i aktivizam se dotiraju, što se letimičnim pregledom na sajtovima tih organizacija može videti, jer, po pravilu, glavni donatori su ambasada Velike Britanije, ambasada Holandije, ambasada Norveške, Soroš instituti za otvoreno društvo, Rokfeler fondacija, USAID kao organizacija američke vlade, Nacionalni institut za demokratiju (NED) itd.

Nemam ništa protiv ovog vida finansiranja, ali sam pristalica da se onda zakonski takvim organizacijama onemogući bilo kakav politički uticaj u zemlji. Ne može onaj ko se finansira iz inostranstva da se politički aktivira i da vrši uticaj u Srbiji. Zato sam saglasan sa inicijativom pokreta Zavetnici, koja odavno postoji, da Srbija, po ugledu na SAD, Rusiju, Mađarsku i još neke zemlje, donese zakon o finansiranju nevladinih organizacija. Sa obe ruke glasaću za takvo zakonsko rešenje.

Znam da ću tim stavom iznervirati i neke svoje stranačke kolege, kao i krajnje agresivnu manjinu koja besciljno demonstrira svaki dan po Beogradu, ali sam veoma srećan zbog toga. Svaki put kada nevladin sektor i svi njihovi tviteraši sa lažnim i pravim profilima krenu da me napadaju i vređaju, znam da sam nešto pozitivno uradio. Ovaj zakon je neophodan i uvek ću na njemu insistirati. Jednom se mora podići glas da se onima koji se dotiraju iz inostranstva zarad ostvarenja političkog uticaja u Srbiji mora stati na put, pa neka moj glas bude prvi.

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *