Залуду опасујеш Србију кулама од песка, Александре Вучићу!

Zaludu opasuješ Srbiju kulama od peska, Aleksandre Vučiću!

17 jula 2018

Piše: Mihailo Medenica

Dakle, dve zgrade za bogatune nad rekom su ta velika pobeda Srbije kojoj treba da kličemo?!

Dve soliterčine basnoslovno skupog pogleda na jad, bedu i čemer su dokaz nekakve tvoje pobede, Aleksandre Vučiću, kako slavodobitno tvrdiš kličući krajputašima Srbije kukavno nazvanim “Beograd na vodi”?!



Veliš: “Prva pobeda na reci koju smo danas osvojili”, skeledžijo obala tuge!

Zamorili smo se od Kije, Slobe, Lune…pa sad valja trunuti u novom rijalitiju ne pitajući kolika je cena tvojih osvajanja porobljenih reka..?

Vidiš li s te reke i tih kula reku gladnih, reku poniženih, reku obespravljenih, reku tužnih, reku bezidejnih, reku bolesnih, reku odlazećih…

Vidiš li možda reku koja je odnela oca četvoro dece koji se zbog mizernog duga za struju pustio rekom bez povratka i njegovu udovu koju nema za sahranu nesrećnika?!

Vide li se s te reke pritoke tvojih laži, obmana, prevara, izdaje?!

Koliko poraza košta ta prva pobeda na reci koju ste danas osvojili, kako kažeš?!

Treba li sad oduševljeni netremice da gledamo useljavanje u “Beograd na vodi” da ne mislimo na iseljavanje Srbije s Kosova i Metohije?!

Krštavaš nas tom mutnom vodom, tom rekom “koju ste danas osvojili” da ne pitamo za Drim, Sitnicu, Lab, Ibar, Pećku il Prizrensku bistricu..?

Šta je s tim rekama? Slaviš li tako i Srbiju na njihovim obalama, ili si ih zahvatio u vedro i prineo krvnicima da njima operu ruke a šta ostane da poliju preko dečanski, pećkih, gračaničkih, devičkih…kandila..?

Samo reci, gledaćemo svi u kule dok ne umine eho nekrologa Srbiji Bedžeta Pacolija: “Vučić je čovek kojeg će pamtiti istorija, on je prvi koji je došao na vlast u Beogradu i nije reko “Kosovo je naše”!

Naše jeste, Bedžete Pacoli, ali nije njegovo, Vučić nije Srbija koliko god se uspinjao da strahom ubedi čitav rod kako je između njega i Boga znak jednakosti!

Reke koje teku našom svetinjom za njega su ponornice ali za Srbiju, zapamti, živa voda nasušna!

Dobro to zapamti, jer to što vam danas izdaje nije zahvatio sa svog bunara već iz duše Srbije, vapićeš za vazduhom sutra kad počneš da se daviš u to malo što zahvatiš u dlanove da se umiješ…

Istorija će ga svakako upamtiti, baš kao što kažeš, kao jedinog “vladara” Srbije kojem su te svete vode ništa drugo do zatrovane s previše srpstva te neispravne za ljudsku upotrebu!

No, ne raduj se previše mučeni Bedžete, istorija jednako pamti da su izvori naši i naši će biti doveka, koliko god vam Vučić prinosio vedra s ušća izdaje i laži!

Možeš, Vučiću, “osvajati” reke i likovati s njihovih pustih obala, ali ne zaboravi da voda sve opere do crna obraza!

Možeš ti koliko ti volja veličati useljavanje kula “Beograda na vodi” kao istorijski uspeh Srbije, ali ne pomišljaj da je Srbija korito koje ćeš istorijski voditi dubinama svojih plićaka…

Možeš ti kulama poparati nebesa, ali ne može njihovim temeljima nasuti brane na rekama koje ne želiš da vidiš!

Na rekama gladnih, očajnih, porobljenih, uniženih, prestrašenih, živih a umrlih, umrlih a neumirenih…

Ne možeš kulama sakriti vrtlog izdaje!

Što skuplji pogled to jeftinija istina- reke koje si ti pobedio nisu bujične već nasušne, rekoh!

Vodu možeš ustaviti, ali reku svojih laži, obmane i izdaje ne, nikako, pa sve da je preprečiš onim trupcem od Vulina- vazda će plaviti zemlju, zemlju koju si opasao svojim kulama od peska ubeđen da će izdržati ko grudobrani tvojih nepočinstava…

(Dvaujedan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *