ЗАНИМЉИВО ПИТАЊЕ ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: Да ли је Југ Богдан историјска личност?

ZANIMLJIVO PITANJE IZ SRPSKE ISTORIJE: Da li je Jug Bogdan istorijska ličnost?

28 januara 2016

adam-stefanovic1 43(Tekst Miodraga Mitrovića iz Vranjskog glasnika, knj. V, izdavač Narodni muzej Vranje, 1969.)

Među najpoznatijim ličnostima naše narodne epske poezije svakako su braća Jugovići i njihov otac Jug Bogdan. U nauci do sada nije rasvetljeno ko su bili braća Jugovići i da li je Jug Bogdan zaista postojao. Ja ću pokušati da na ovom mestu u kratkim crtama ovu ličnost sagledam u istorijskom svetlu.

                                                                        I

Godine 1963. profesor Vido Latković, dobar poznavalac naše narodne književnosti, u jednom popularnom članku naveo je imena braće Jugovića u našoj epskoj pesmi. Govoreći o Jug Bogdanu Vido Latković je istakao da do sada nije utvrđen istorijski identitet za starog Jug Bogdana, a još manje za njegove sinove. On naglašava da se u istorijskim izvorima iz prve polovine XV veka često pominje hercegovački plemić Vukman Jugović, ali je „teško pretpostaviti“ da ima ikakve veze sa Jugovićima iz naše epske poezije. Zatim je istakao da se u hrisovulji kneginje Milice i njenih sinova Stefana i Vuka, iz 1395. god. pominje „neki Jug“, ali po njegovim rečima, „ni to nam ništa pouzdano ne kazuje“.

Radosav Medenica u svojoj studiji o Banović Strahinji govori o imenima devet Jugovića dok za Jug Bogdana ne daje nikakvo objašnjenje.

Posle objavljivanja Zakona o rudnicima despota Stefana pružaju se nove mogućnosti za sagledavanje i tumačenje poznate ličnosti iz kosovskog ciklusa narodnih pesama, Jug Bogdana.

                                                                        II

U čuvenom Zakonu o rudnicima despota Stefana Lazarevića, iz prve polovine XV veka, pominje se ličnost Jug Bogdan. Naime, kao što se vidi iz uvodnog teksta Zakona, kad je despot Stefan došao u Novo Brdo, sazvao je gradski sabor, koji mu je zatražio Zakon o rudnicima, kojeg su imali još za vreme kneza Lazara. Savetujući se sa vlastelom o tome, despot Stefan je odlučio da donese Zakon o rudnicima, ali je tražio da se nađu 24 čoveka iz mesta, „koji rudu imaju“. Tražio je da ti ljudi budu vešti rudari, i što učine (napišu) da donesu njemu a on će im to potvrditi. U grupi tih rudara, odnosno „rupnika“ vlasnika rudarskih okana, navodi se, između ostalog, i Jug Bogdan. To je, koliko mi je poznato, ne samo najstariji, nego i jedini izvor koji pominje ime Jug Bogdana u istorijskim izvorima srednjega veka. Iz ovog se vidi da se Jug Bogdan pominje kao žitelj Novog Brda (tada poznato srpsko mesto na Kosovu i Metohiji, jedan od najznačajnijih rudnika srebra u tadašnjoj Evropi,  sa 50.000 stanovnika, a usporedbe radi: London je tada imao 10.000 stanovnika – nap. I. B.) prvih decenija posle Kosovske bitke 1389. god. On je ličnost koja učestvuje na veoma značajnom saboru u Novom Brdu na kome se rešavalo o donošenju Zakona o rudnicima despota Stefana.

Stoga se može pretpostaviti da je Jug Bogdan, vlasnik rudarskih jama, ili trgovac, ličnost koja je opevana u narodnoj epskoj poeziji, i da je, prema tome, istorijska ličnost.

Svakako da će ovo biti od koristi u daljem proučavanju problematike narodne epske poezije kosovskog ciklusa.

(Priredio: I. Brezac. Intermagazin)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. kosovac says:

    I. Brezac. Intermagazin, Pa i ti nisi neka ličnost, ali bar si se potpisao za razliku od nekih Srba koji se još stide.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *