ЗАОKРЕТ У СИРИЈИ: Путин спроводи ОСВЕТУ – Ердоган имао тајне планове са САД

ZAOKRET U SIRIJI: Putin sprovodi OSVETU – Erdogan imao tajne planove sa SAD

29 avgusta 2019

U šahovskoj igri u Idlibu, u kojoj je viđena i saradnja i rivalstvo između Turske i Rusije, Ankara je prvi put postavljena u šah-mat poziciju ove nedelje.

Sirijska vojska i njeni saveznici zauzeli su Kan Šejkun, ključni grad u oblasti koju drže pobunjenici, ubrzo nakon što su nastavili ofanzivu na Idlib, dok je Turska postigla sporazum sa Sjedinjenim Državama o zajedničkom stvaranju sigurne zone u oblastima koje drže Kurdi, istočno od reke Eufrat.



Pad Kan Šejkuna predstavlja veliki debakl za pobunjeničke snage i stavlja Tursku u krug vatre. Baza turske vojske na Moreku – jedno od 12 turskih posmatračkih mesta postavljena oko Idliba u okviru plana deeskalacije – sada je pod opsadom sirijske vojske.

Ministar spoljnih poslova Mevlut Kavušoglu rekao je da Turska nema nameru da se povuče, a ruski i turski vojni zvaničnici započeli su pregovore 21. avgusta kako bi odlučili o sudbini vojne baze Morek.

Postoji dovoljno razloga za sugestiju da je pritisak na Kan Šejkun bio odgovor na plan Turske da uspostavi zajedničku operativnu službu sa Sjedinjenim Državama, na osnovu sporazuma o sigurnoj zoni, potez koji bi promenio ravnotežu u Siriji.

Sporazum, najavljen 7. avgusta na kraju pregovora između Turske i SAD u Ankari, alarmirao je Rusiju. Moskva je već sumnjala da bi turski predsednik Erdogan mogao da igra dvostruku igru, zato su želeli da održe stratešku saradnju sa Ankarom, kako kroz proces u Astani, tako i kroz prodaju sistema protivazdušne odbrane S-400.

Jasno je da će sigurna zona za obuzdavanje Kurda istočno od Eufrata sprečiti povratak sirijske države u ta područja. Takođe, u slučaju oživljavanja tursko-američkog partnerstva u Siriji, vojno prisustvo Turske u oblastima koje je zauzela u operacijama Štit Eufrata i Maslinova grana zajedno sa svojim posmatračkim položajima u Idlibu moglo bi da izađe van granica ruskog plana. I ova mogućnost motiviše Moskvu da igra grubu igru.

Trilateralno partnerstvo Turske, Rusije i Irana u procesu u Astani pokazalo se ključnim u razbijanju pobunjeničkog fronta, kao na primer u istočnom Alepu 2016. godine, ali je i Tursku učinilo zainteresovanom stranom na terenu. Sporazum sa Turskom iz Sočija iz septembra 2018. za Rusiju je trebao da dovede do rezolucije u Idlibu, ponavljajući scenario koji je funkcionisao u istočnoj Guti, Dari i Kinetri. Uloga Turske trebalo je da bude uklanjanje mina na putu.

Ali uprkos Erdoganovim obećanjima svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu, zona deeskalacije nije mogla biti uspostavljena i vojno prisustvo Turske postalo je kamen spoticanja koji ometa operacije sirijske vojske. U određenom smislu, proces u Astani pretvorio se u sam zaplet.



Da bi razrešili situaciju, Rusi su morali ili hrabro da okončaju proces u Astani ili da promene situaciju na terenu. Napad na Kan Šejkun pokazuje da su izabrali drugu opciju. Drugim rečima, oni pokušavaju da nateraju Tursku da odstupi i pristupi novom stanju stvari, a da ne odustane od procesa u Astani.

Čavušoglu je upozorio režim 20. avgusta da se “ne igra vatrom” i obećao da će Turska učiniti “sve što je potrebno” da osigura bezbednost svojih vojnika, pozivajući se na turski konvoj koji je sirijska vojska napala onog dana kada je ušla u Kan Šejkun. Uprkos pretećoj retorici, Turska se nalazi na tankom ledu pošto nije uspela da ispuni „nemoguće misije“ koje je preuzela na sebe u Sočiju. Ostaje malo prostora za manevrisanje, osim igranja na kartu civilnih žrtava i neizbežno ponovo pribegavanje ruskoj strani.

Povrh svega, Rusija može lako tvrditi da ofanziva ne predstavlja kršenje sporazuma iz Sočija o Idlibu. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je 20. avgusta da napadi pobunjenika “nikada nisu prestali ove godine” uprkos posmatračkim izveštajima Turske. “U svim tim slučajevima, naše turske kolege bile su upozorene da ćemo uzvratiti napad … jer sporazum iz Idliba ne predviđa primenu prekida vatre na teroriste”, rekao je.

Putin je tvrdio da je “oko 50 odsto te teritorije bilo pod terorističkom kontrolom” pre sporazuma u ​​Sočiju, “a sada je taj broj porastao na 90 odsto”, odgovrajući na zapadne kritike zbog ofanzive tokom posete Parizu 19. avgusta. U drugoj optužbi koja je stigla iz Turske rekao je da nakon napada, „vidimo kretanje militanata iz tog regiona u druge delove sveta i da je to izuzetno opasno“.

Putinove optužbe umrežene su sa libijskim optužbama da Turska prebacuje džihadiste iz Idliba u Libiju kako bi se borili protiv snaga Kalifa Haftara. Navodni transfer mogao bi Turskoj u Savetu bezbednosti UN-a u budućnosti da predstavlja ozbiljan problem.

U početnoj fazi ofanzive Idliba, koja je započeta početkom maja, sirijska vojska je uspela brzo da zauzme niz sela i gradova, ali nije uspela da zadrži kontrolu i povukla se, pre svega zbog uloge Turske. Turska, ne samo da je poslala savezničke snage iz drugih oblasti na jug Idliba, gde su sukobi bili u toku, već je pružila podršku militantima u obliku vojnih vozila i municije.

Kako je Kan Šejkun trebalo da padne, Turska je poslala još jedno pojačanje na to područje, tri vojna konvoja, ali bilo je prekasno. Sirijska vojska prekinula je autoput M-5 i započela vazdušni napad kako bi zaustavila prvi konvoj. U napadu su poginuli komandant i još dva člana grupe Fajlak el-Šam, koja je bila u pratnji konvoja.

Učinivši tako rizičan potez, sirijska vojska je jasno stavila do znanja da turska pomoć, koja omogućava ravnotežu snaga, više neće biti dozvoljena. Napad je bez sumnje imao rusko odobrenje. Neki izvori čak tvrde da su ruski avioni Su-35 presreli turske avione F-16 koji su poslati u područje nakon što je konvoj pogođen.



Ankara je tvrdila da je konvoj dovozio pojačanje do turske osmatračnice na Moreku, ali je zvaničnik sirijskog ministarstva inostranih poslova optužio Tursku da je slala oružje i municiju u Kan Šejkun kako bi pomagla militantima. Sirijski predsednik Bašar el-Asad rekao je da su borbe u Idlibu “dokazale da Ankara pruža jasnu i neograničenu podršku teroristima”, a sirijski izaslanik UN-a podneo je optužbe Savetu bezbednosti.

Rusija će verovatno nastaviti da predstojeće poteze predstavlja kao napore ka sprovođenju sporazuma iz Sočija. To znači ponovno otvaranje autoputa Alepo-Damask (M-5) i Alepo-Latakija (M-4) za saobraćaj i uspostavljanje tampon zone oko Idliba bez teškog naoružanja i militanata, koja bi iznosila 15-20 kilometara i pokrivala određena područja susednih pokrajina Alepo, Hame i Latakije. Do sada je generalna strategija potpunog čišćenja Idliba u skladu sa okvirom sporazuma iz Sočija. Sledeće faze će verovatno stvoriti nove situacije sa kojima se treba suočiti.

Uoči 14. kruga pregovora u Astani, koji bi trebalo da budu održani 16. septembra u Turskoj, Rusija je već pokazala nova pravila igre. U međuvremenu, sirijska vojska verovatno neće stati kod Kan Šejkuna.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



8 komentara

  1. persida says:

    Koliko treba Putinu da shvati ko je Erdogan, glup covek ne moze da vodi Rusiju.

    • Milan says:

      Zla ženo, ne trudi se više. Shvatili smo sve tvoje poruke: da nije tog ruskog "glupavog" "cioniste" Putina svet bi bio idilično i baš mirno mesto, a pod potpunom 100% dominacijom i okupacijom izuzetno miroljubive države SAD. Leb te mazo, šta smo propustili.

  2. A akoM says:

    Erdogan imao tajne planove s USA,a nadasve s samim sobom?!?Ma nije moguće!A iz aviona se vidi da čovjek ima dobar apetit,prevelik zalogaj,iako nije debel!A i taj S-400 ili 300,što su mu Rusi prodali, uz apravo su prodali Amerikancima!Sad nek im prodaju i Su-57,itd.!P.S.-Svako zlo ima i svoje dobro,što se prije stvari razjasne-to bolje!

    • Mile says:

      PS "Svako zlo ima i svoje dobro,što se prije stvari razjasne-to bolje!" Stvari se ne mogu brzo razjasniti ni rasplesti, zbog različitih interesa i zbog različitih suprotstavljenih strateških igara. Eno džihadisti iz Idliba na svom mediju ljute se na svog Erdogana. Inače u Idlibu ima Turkmena. Očekivali su da će Erdogan u Moskvi tražiti od Rusije da ih ne bombarduje. Ali zabrinula ih je vest i slika da njih dvojica Putin i Erdogan idu zajedno ulicom i ližu sladoled. Oni strepe da Erdogan neće ih zaštititi, nego prodaće ih u Moskvi za neki unosan biznis.

  3. Slobodanka says:

    Na najsigurniji način rešiće problem sa dvoličnom Turskom - u praksi na terenu u Idlibu daljim preuzimanjem teritorija od terorista, a to već rade. Snage SAA, podržane Rusijom, juče su zauzele nekoliko manjih mesta oko 15 km istočno od oslobodjenog Kan Šejkuna. To su: Al-Khaween, Zarzoor, Tal Aghbar i farme u širem pojasu oko Al-Tamanah. Njihov sledeći cilj je selo Um Jalal koje se nalazi na oko 5 km severno (blago severoistočno) od gradića AL_Tamanah (oko 7.000 stanovnika). Posle Kan Šejkuna uslediće oslobodjenje teritorija severoistočno uključujući i grad AL Tamanah, tj. to su teritorije istočno od autoputa M5. ... Od oslobodjenog Kan Šejkuna pa na sever do grada Marat al Numan ima oko 25 km, a autoput M5 u tom delu je oko 30 km u dubini idlibske zone. Snage SAA moraće da oslobode više od 15-20 km da bi imali kontrolu autoputa M5. Na to će Turska najverovatnije praviti primedbe u okviru astanskog formata.

    • Milan says:

      Evo idu prve vesti da su snage SAA oslobodile i gradić Al-Tamanah, od pripadnika Sirijskih opozicionih snaga. Ovim je Idlibska teroristička zona malo skraćena na jugoistočnoj strani. "Slovo Iže, ali sirca niže".

  4. Slobodanka says:

    Kad jedan lud zamesi ne može 100 pametnih to popraviti, a ozbiljnu i najveću grešku su napravili Sirijski Kurdi još 2015 godine. Da su 2015 godine oni bili mudriji sada Turska ne bi imala mogućnosti za ovakva opasna poigravanja. Sada se ta njihova greška obija i o sopstvene glave Sirijskim Kurdima i celoj Siriji. Kada je otpočela ruska vojna intervencija u Siriji 30.09.2015.godine Putin je više puta pozivao Sirijske Kurde da se i oni pridruže borbi Rusije protiv ISIS i protiv ostalih terorista u Siriji. Politički predstavnici Sirijskih Kurda primani su tada i u Moskvi, čak im je izuzetno napravljeno i specijalno predstavništvo u Moskvi, ali uzalud. Tada su Sirijski Kurdi ostali verni svojim gazdama Amerikancima. Zbog svog separatizma od Sirije (autonomija Rožava) Sirijski Kurdi su slični Šiptarima ali postoje dve bitne razlike: 1) Kurdi nemaju ni jednu državu, a Šiptari imaju dve (Albanija, tkzv. Kosovo), i imaće možda i 3-4-5 država. 2) Kurdi nisu u krvavom sukobu protiv Sirijskih Arapa. Zasad to je jedino što Rusija jeste uspela, ali to je veoma značajno. Više puta su ruske vojne snage sprečile sukobe izmedju kurdskog SDF-a i snaga SAA. Ako nema raširenih krvavih sukoba izmedju Sirijskih Kurda i Arapa (Sirijaca) - to daje šansu dogovoru te da se Sirijski Kurdi ipak vrate pod kapu Damaska. ... Šta su dobili Sirijski Kurdi time što su ostali verni Amerikancima? Već su okupirane od strane Turske njihove etničke teritorije poput Afrina i druge oblasti zapadno od Eufrata, a sada im preti turska okupacija baš njihovog kurdskog etničkog prostora na severu Sirije istočno od Eufrata, i to u dogovoru Turske sa tobožnjim zaštitnicima Sirijskih Kurda sa njihovim gazdama Amerikancima. Sirijski Kurdi sad imaju samo jedno rešenje da se vrate pod kapu Damaska i još da mole Boga da snage SAA što pre oslobode Idlib. Ko ne posluša Rusiju ranije, moraće je poslušati kasnije. Ali to kašnjenje ima cenu u broju izgubljenih kurdskih glava.

  5. Milan says:

    Elitne snage sirijske vojske, čuveni "Tigrovi" stavljene su pod komandu centralne vojske SAA, saopšteno je iz Damaska. Prema ovom saopštenju, “Tigrovi” su promenili ime i sada se zovu “Divizija 25”. Iako je stavljena pod direktnu komandu SAA, nova divizija će zadržati starog komandanta general majora Suheil al-Hasana, koji neće menjati ni stare oficire. “Tigrovi” su do sada bili elitna jedinica Sirijske arapske vojske (SAA). U presudnim danima za Alepo i celi rat u Siriji, ova jedinica se posebno istakla svojim uspešnim delovanjem. “Tigrovi” su jačine između bataljona i brigade, a imali su veliki uticaj na celi tok rata. Zajedno s Pustinjskim jastrebovima i Republikanskom gardom, služe za najdelikatnije ofanzive jer su pre svega napadačke jedinice. Međutim, delovali su i kao vatrogasci, pa su jurišali gde god je bilo potrebno zapušiti rupu, odnosno vratiti izgubljene položaje. “Tigrovi” su do sada bili gotovo autonomni deo SAA, a vođa ove jedinice Suheil al-Hasan ima neograničeno poverenje predsednika Sirija Bašara el Asada. Ova jedinica se istakla u borbama za Hamu, Alepo, Homs, Deir Ez-Zor, Kan Šejkun, Palmiru... Sledeći zadatak “Divizije 25” ("Tigrova") biće: oslobađanje grada Al Tamanah u južnom Idlibu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *