ЗАПАД 21. век претвара у век у коме НИСУ ПОТРЕБНИ ЉУДИ

ZAPAD 21. vek pretvara u vek u kome NISU POTREBNI LJUDI

29 novembra 2021

Autor: Dmitrij OLJŠANSKI

SVET industrije, svet 20-og veka, svet prošlosti – imao je svoje tamne strane, bilo je s njim nogo problema, ali mu se jedno ne može poreći: njemu su bili potrebni LJUDI.



Taj svet je polazio od ideje da se svakom čoveku može naći neki posao i da svaku teritoriju (zemlju) treba razvijati i na njoj proizvoditi nešto korisno.

U svakoj Siriji, Libiji, Iraku i Venecueli, da se i ne govori o ozbiljnijim zemljama, bukvalno svuda – na vlast su dolazili mladi majori i pukovnici, predsednici i očevi nacije koji su gradili fabrike, puteve, uzdizali svoje provincije do nivoa velikih gradova, učili mlade za inženjere i lekare, formirali tenkovske brigade, pokušavali da svoje zemlje dignu do američkog, nemačkog ili bar do sovjetskog standarda.

U najkraćem, to je bilo – NORMA.

To je svuda po svetu pravilo neku ravnomernost. Svuda se događalo nešto razumno. Možda i sa preterivanjima i sa presoljavanjem, ponegde i surovo i neuspešno, ali je sve to – bilo.

Ceo svet je bio takav.

A potom se sve – nekako neprimetno i postepeno – sve tragično prelomilo.

Fatalna tačka je, po svemu sudeći, pređena 80-ih godina, kada je prvi put postalo isplativije zabavljati nego proizvoditi, špekulisati ciframa nego trgovati robom, upravljati haosom nego kolektivima.

Na tome je stari svet – nije važno da li kapitalistički ili socijalistički, diktatorski ili demokratski, svejedno da li je postojao u ime nacije ili klase ili u ime bilo čega trećeg – pogubio pozicije.

Njegovo mesto je zauzelo neko novo i veoma neprijatno stvorenje koje se otada šepuri na svom tronu i ne prestaje da jača.

Tom stvorenju su potrebni samo klijenti a ne radnici, tinejdžeri a ne odrasli, finansijski instrumenti a ne proizvodi, korporacije a ne države, novi nomadi a lokalno stanovništvo, vojni najamnici a ne regularne armije, genderi a ne porodice, manjine a ne većina, megapolisi a ne zemlje, egzotika a ne NORMA.

Samo emocije, a ne zdrav razum.

Zato sada na svakom koraku nailazimo na ono što to odvratno stvorenje ostavlja iza sebe.

U čemu je, recimo nevolja sa migrantima po šatorskim naseljima ili onim koji još brodovima plove prema civilizaciji?

Migranti su za novu civilizaciju važni utoliko što migriraju a ne oru i ne seju. Čak je poželjno da večno migriraju… da bi proizvodili povode da da se govori o multikulturalizmu, ksenofobiji, čovečnosti, prokletom imperijalnom nasleđu, identitetima i sličnoj oficioznoj makulaturi.



A zamislite da su ti migranti ostali u svom Iraku ili Tadžikistanu i da su smerno pitali savremeni svet:

– Da li bi možda bilo bolje da radim u fabrici iza ugla?

– A da postanem učitelj, pa da i stan dobijem?

– Ili možda da postanem profesionalni vojnik, pa da doslužim i do komandanta puka?

– A može i da električnu centralu izgradimo, proizvodimo automobile i branimo doktorske disertacije?

Savremeni svet bi se tupanu nasmejao u lice.

Poručio bi mu: tvoja fabrika je neefikasna, mi ćemo sve fabrike u svetu nagurati u jedan veliki Bangladeš. Učitelje ćemo pootpuštati, ako im bude potrebno – imamo onlajn kurseve psihologije i dizajna. Armija – to je nasilje, a nasilje je – zlo.

Ako se negde nešto dogodi – poslaćemo dronove, izbombardovaćemo nekoliko ambara i objaviti da je pobedila sloboda.

Tvoje električne centrale nanose štetu prirodi, automobili – još više, možemo ti pokloniti električni trotinet, a što se tiče disertacije – neka bude ovako.

Navuci na sebe krpe da izgledaš što strašnije, skači u čamac i plovi prema nama, sedni nasred ulice i mrmljaj nešto nerazumljivo. Najbolje je da to bude nekakvo zaklinjanje kao kad se ljudi prinose kao žrtva.

Šta, ne znaš nikakvo takvo zaklinjanje?! Ostavi se Šekspira. Smišljaj neko zaklinjanje! I neprestano govori kako su te svi povredili, kako stradaš, a mi ćemo ti obezbediti socijalnu pomoć da i dalje sediše posred ulice.

Usput ćemo i disertaciju odbraniti. transgresivnim aspektima nebinarnog diskursa postkolonijalnih identiteta.

Jesi li ukapirao?

Idi traži da se obučeš u nešto iscepano.

Idi zato što čovek više nema nikakvu važnost u svojoj kući i na poslu koji bi radio decenijama, a ni u svojoj zemlji u kojoj je sve stabilno, regularno i ravnomerno.

Sada čovek mora bežati na neko mesto koje mu je naznačeno za novi život, pa tamo – ako bude imao sreće – da prođe onlajn-kurs psihologije i dizajna, to jest – da počne da proizvodi pustotu, a ako ne bude imao sreće – da dobije socijalnu pomoć da može da sedi na zemlji u svojim pocepanim krpama…

Vječnaja ti pamjat druže pukovniče koji si i gospodin.

Vječnaja ti pamjat fabriko koja si i elektična centrala i put, i škola, i automobil, i tenkovska brigada…

Vječnaja ti pamjat NORMO koja si i zdrav smisao…

KOMENTARI



3 komentara

  1. Duca says:

    Najzad neko da shvati i napiše, mada je istina ipak nešto drugačija. Trebaće radnici da grade vile, čiste kanalizaciju i slično. Trebaće inžinjeri da prave robote koji će onda proizvoditi šta treba. Trebaće poljoprivrednici da proizvedu nešto hrane. Sve to za današnjih 2% bogatih i ove nabrojane koji će raditi za njih i malo za sebe dok ih roboti postepeno ne istisnu. Znači milijarda u početku, pa pola milijarde, pa četvrt,...

  2. I Love persida says:

    Pa da ljudi su dosadili i Bogu i narodu, mnogo su loši i noge su im brze na greh, sve to treba pokrstiti i obratiti Bogu kroz Hrista sina Njegovog i stvari dovesti u red. A migracije, migranti i slično to je samo šetala mara bumbara, njih su motivisali iz američkog kongresa pa neka idu u ameriku a ne da ih guraju u belorusiju i mađarsku.

  3. Mate says:

    Ma nije to samo na zapadu, nego i na istoku, Inicijativa 2045 središe nema u SAD-u, nego u Rusiji, znači plan je zamijeniti ljude sa transljudskim bićima, a onda i sa postljudskim bićima, znači transhumanizam i posthumanizam su u punom zamahu, eto to je 4.industrijska revolucija, na kraju će ljudi biti od tih istih robota iskorijenjeni i to je to.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *