Zapad je satanizovao Srbe u strahu da ne dobije nove Jevreje

Tweet

Moćne sila Zapada devedesetih su unapred optužile Srbe kao uzročnike ratova na teritoriji bivše Jugoslavije i tako projektovale njegov ishod: Srbi ih nisu ni smeli ni mogli dobiti, kaže dr Slobodan Vuković iz Instituta društvenih nauka. Njegova knjiga “Etika zapadnih medija: antisrpska propaganda devedesetih godina” za samo nekoliko godina najcitiranije je delo na ovu temu u srpskoj nauci, a uskoro će se pojaviti i njeno prošireno izdanje na engleskom jeziku.

– Nadao sam se da će ova tema antisrpske medijske propagande zastareti, ali nažalost nije – kaže dr Vuković. – Zapad, kao i ceo prošli vek, i dalje širi stereotip da sve nevolje na Balkanu potiču od nastojanja Srba da stvore “veliku Srbiju”. Ipak, još uvek nije utvrđeno koliko treba Srbija da bude mala da ne bi bila velika.

Sagovornik napominje da je propagandnu mašineriju pokrenula Habzburška monarhija u 17. veku kad je ova bacila oko na Bosnu i Hercegovinu.

– Problem sa Srbijom je što je jedina mala zemlja koja se oslobodila od Osmanlija bez tuđe pomoći i neočekivano se isprečila planovima austrijskim, a zatim nemačkim i drugim planovima širenja na jugoistok Evrope – kaže dr Vuković.

On naglašava da se i danas neprestano medijski projektuju nova žarišta na Kosovu i Metohiji i na jugu centralne Srbije, pri čemu se Srbi okrivljuju čak i kad su meta nasilja. Paralelno se ponavljaju ucene da se Srbija sama odrekne Kosmeta

– Ceo postupak liči na princip svete inkvizicije, po kome nije dovoljno da osumnjičeni pod mukama prizna krivicu, već mora i da se javno pokaje, pre nego što ga pogube. Današnji zahtevi o odricanju od Kosmeta liče na one iz 1909. godine kada su velike sile zajedno s Austro-ugarskom naterale srpsku vladu da izjavi da “prava Srbije nisu povređena aneksijom BiH” i “da će se Srbija povinovati odlukama velikih sila” – smatra dr Vuković.

Po njegovom mišljenju, slično je bilo i posle 1999. godine, kada je Zapad diktirao do tančina uslove Srbiji, od toga kakva će vojska biti do toga šta će se i pod kojim uslovima od vitalnih objekata privatizovati. Istovremeno je Haški tribunal optužio celokupno vojno i političko u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj i Srbiji, da bi naglasio ko je pobednik a ko pobeđeni.

– U tu svrhu do danas se ponavlja stara i smišlja nova taktika i uvodi na mala vrata priča o kolektivnoj odgovornosti Srba, da oni ne bi postali žrtva – novi Jevreji Evrope, posle Holokausta, odnosno narod nad kojim je kao i nad Jevrejima izvršen genocid. Zato genocid nad Srbima i etničko čišćenje Srba iz Hrvatske i drugih krajeva druge Jugoslavije ne smeju biti priznati – kaže dr Vuković.

On navodi da od početka jugoslovenske krize postoji direktna veza mejnstrim medija i političke strukture koji su kreirali mit o Srbima kao “lošim momcima”.

– Uspostavljena je simbioza: mediji su terali političku strukturu da zauzima stavove, ali na osnovu elemenata koje su im davale te iste strukture. U kreiranju javnog mnjenja zapadni mediji često su išli na najniže strasti, budeći predrasude koje su često iracionalne, ali veoma jake i zato se lako obnavljaju – objašnjava dr Vuković.

On ističe da na zapadu Evrope postoje duboko ukorenjeni animoziteti i negativne predrasude o “šizmatičkom pravoslavnom, vizantijskom i orijentalnom Balkanu”, čije je stvaranje započeo Vatikan još u vreme raskola hrišćanstva, a istu negativnu propagandu su kasnije prihvatile državne elite.

Po Vukovićevim rečima, raspad SFRJ najavilo je pisanje nemačke i austrijske štampe koje su projektovale Srbe kao krivce.

– U tim tekstovima su iznošeni stavovi koji su podsećali na pisanje njihovih nešto starijih kolega pred Prvi i Drugi svetski rat. To stanovištu je 1928. sažeto izneo Herman grof od Kajzerlinga, po kome su Srbi “primitivna rasa ratnika i razbojnika”. Neki tadašnji tekstovi kao da su pisani prema Gebelsovom uputstvu nemačkoj štampi pred aprilski rat. On je naredio da u izveštajima s terena treba insistirati na tome kako “Srbi sistematski progone manjine”, da “srpski vojnici pale nemačke kuće”, da “stvaraju koncentracione logore za manjine” – navodi dr Vuković.

– Priča o “zlim Srbima” je prihvaćena i u Sjedinjenim Državama uz pomoć agencije “Ruder i Fin” koju je prvo plaćala hrvatska, zatim muslimansko-bosanska vlada, a kasnije i albanski lobi. Antisrpska propaganda se pojačava naročito kada je agencija, po izjavi njenog vlasnika Džejmsa Harfa, uspela da pridobije jevrejski lobi. On ističe da je posle toga u javnom mnjenju Srbe poistovetio s nacistima, što je bio uslov da im se pripišu sve krivice. Zato pred bombardovanje SR Jugoslavije, predsednik SAD Bil Klinton bez imalo uvijanja i stida izjavljuje: “Ne, Srbi nisu izazvali samo Prvi svetski rat, ne, bez njih ne bi bilo ni Holokausta” – podseća dr Vuković.

Sagovornik objašnjava da je poruka ove izjave bila da je zlo duboko usađeno u prirodu srpskog naroda.

– Zato malo koga zanima loš položaj Srba u Makedoniji i neuporedivo gori položaj Srba u Hrvatskoj, a da ne govorimo o položaju Srba na Kosovu i Metohiji. Zapravo, Zapad je da bi sa sebe skinuo odgovornost, žrtvu proglasio dželatom – zaključuje dr Vuković.

BALKANSKI MONSTRUMI

Analizirajući pisanje nemačke štampe devedestih, novinar “Cajta” Mihael Tuman kaže da je poređenje s nacistima bio samo obrazac čitave koncepcije osobina koje su pripisivane Srbima. – Šta sve ne čitamo: Srbi kao “pljačkaški narod, koji voli da vlada”, kao “potomci Džingis-kana”, “učenici Sadama Huseina” ili “etnofundamentalisti”. Karikaturisti crtaju Srbe kao svinje koje se valjaju, mutirane bikove, krvoločne vukove, zmije s dva jezika, strvodere, gladne hijene i pitbulove. Zapad, dakle, nije imao veze s ljudima, već s monstrumima – konstatovao je Tuman.

(B. Subašić – Novosti)

Tweet